| /li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта истор |
| смо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега ба |
| плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбе |
| света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам |
| > <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан, |
| ј трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивн |
| е!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: ниса |
| li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти ре |
| душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз |
| левко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што |
| мњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <l |
| и болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке г |
| толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, |
| мски занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Ко |
| оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе сво |
| омност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлач |
| дино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li> |
| -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> |
| е, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављ |
| бом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад |
| ју главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не разд |
| лац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур |
| м кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </l |
| је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан д |
| li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклопо |
| ам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју н |
| >Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидн |
| јућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љуб |
| и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li |
| ричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li |
| да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљен |
| усна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</l |
| >груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> < |
| руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у и |
| бијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li |
| <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страш |
| ганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.< |
| у му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>В |
| ушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улица |
| м видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад в |
| ивот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добр |
| маре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћ |
| олеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти |
| Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šу |
| >Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба |
| ј казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима |
| смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Мла |
| >можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли |
| i>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> < |
| >И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li> |
| отера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И кр |
| из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише в |
| рирода онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред д |
| е, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</ |
| /li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и д |
| се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни св |
| ок не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме |
| спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!< |
| азваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отп |
| стазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То до |
| n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађ |
| >Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он до |
| аписах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 119 --> <head> |
| <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних в |
| ице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој |
| рај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопу |
| ци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{ |
| li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлос |
| li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је |
| у и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје |
| i> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и |
| убњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> |
| ћи:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;< |
| > <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Ц |
| и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађањ |
| дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <l |
| тај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако |
| иближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li> |
| та овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рође |
| <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, |
| </li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, |
| на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> < |
| ока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт ч |
| ључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хај |
| lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, |
| ји ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ип |
| <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи |
| више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <l |
| те</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере |
| плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да п |
| пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начи |
| >Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци |
| хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти |
| чупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сли |
| >Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње. |
| 23 --> <head>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <l |
| ка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кост |
| li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са он |
| и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неки |
| ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> < |
| <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, к |
| , иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и жел |
| лог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме ст |
| /li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја кур |
| ићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> < |
| уке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас |
| <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да рад |
| г ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; |
| </li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој п |
| /li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од ск |
| о бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прсти |
| /li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! |
| >једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност |
| оге очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Ов |
| ије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</l |
| Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заје |
| и</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg |
| т</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>З |
| <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јут |
| умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>ника |
| ох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза |
| ;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијарди |
| скрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један јед |
| значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>с |
| руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <l |
| очка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</l |
| ишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </ |
| шину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену лив |
| љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочил |
| , у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га |
| о не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту па |
| <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалств |
| бавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој во |
| о једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми |
| они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмови |
| у, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није к |
| је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кум |
| ош пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живот |
| /li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а |
| ом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивиц |
| има пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и кр |
| i> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире с |
| А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање |
| доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, |
| во, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варн |
| отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с у |
| оворене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригуј |
| угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове |
| > <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је чо |
| ења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах |
| <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на |
| е песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље, |
| што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</l |
| зања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li |
| <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штр |
| ивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупа |
| старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Ола |
| и јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је ж |
| ворили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је ста |
| ој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да м |
| ено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примил |
| ла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословн |
| i>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ |
| i>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али |
| и у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим гр |
| отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</ |
| </li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њи |
| >Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој |
| е крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и |
| - p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна г |
| бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат |
| руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до |
| застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу с |
| тром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li> |
| очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних г |
| лебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Присл |
| апам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херо |
| и, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме п |
| <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати |
| ка, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li |
| сти, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: |
| ње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> |
| песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на |
| на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длака |
| p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пи |
| одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим |
| li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство< |
| е на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће |
| li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енг |
| /li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства |
| i>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li> |
| уји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног к |
| и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање. |
| :</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушно |
| а и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се д |
| церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?< |
| ибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но к |
| i> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар |
| ђе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li |
| чи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а п |
| /li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински пр |
| пео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја |
| li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Ал |
| неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних |
| е неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун г |
| шном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li> |
| тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео ви |
| ло:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију ц |
| сима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <l |
| lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом с |
| гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом |
| е снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као |
| и</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> |
| ду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару |
| о изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и т |
| усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</ |
| >И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 1 |
| назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Леп |
| :</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок |
| вљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ бо |
| о од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је с |
| >У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен |
| ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- |
| i>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи н |
| наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и расп |
| етири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li> |
| ела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли ма |
| херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан |
| да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене з |
| ареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан |
| као и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњ |
| тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма к |
| кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брег |
| огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашу |
| ње!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</l |
| ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Ка |
| атерицом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она пољ |
| своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарко |
| в Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> |
| lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад п |
| овен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на |
| > <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копај |
| <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора! |
| <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је те |
| </li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <l |
| није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас ба |
| руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовнос |
| рансоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са |
| ем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које н |
| /li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> < |
| гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li> |
| а или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе |
| у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне стр |
| li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ко |
| м, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> |
| > <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до дев |
| певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:< |
| е вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да |
| >А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод д |
| то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако дево |
| кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако |
| <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије |
| } Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> |
| не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих е |
| икада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слоб |
| ети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја |
| и:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о |
| крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али упра |
| сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба р |
| аници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је |
| риче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз ист |
| ајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе |
| беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li |
| апам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очара |
| i> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;< |
| настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока |
| о лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену |
| од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</ |
| етету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке сво |
| ника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не је |
| {S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене |
| g> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми дос |
| није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у ру |
| а лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плов |
| > <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубо |
| зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg |
| котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима ра |
| </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелен |
| бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат раз |
| а</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и |
| бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схвати |
| м песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> < |
| а;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На дла |
| <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно |
| li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друм |
| рти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, |
| li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски |
| има,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам тол |
| свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И |
| ија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о гл |
| и: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан во |
| ерунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским који |
| овац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, |
| ки во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом |
| ти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>За |
| го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg |
| чњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <l |
| ене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству в |
| ч;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде |
| </li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да |
| каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собо |
| ,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и кан |
| /li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до жи |
| них црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</l |
| антомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</ |
| наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањ |
| владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и |
| репих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до |
| да постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! |
| авим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, |
| да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у виног |
| еска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона ра |
| > <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</ |
| </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> |
| а сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да к |
| никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> < |
| рик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> < |
| угој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузн |
| о!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар |
| ватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз |
| си: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно |
| Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!-- p n = 138 --> <li>Очи |
| --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно |
| а путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом |
| раћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> </div> <d |
| рнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,< |
| ору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису о |
| li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да пр |
| > <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, ја |
| <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локом |
| /li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз |
| он,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <l |
| у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле |
| <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде |
| ти арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица |
| но.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> < |
| и!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> |
| рева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,< |
| драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа |
| li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месец |
| све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати |
| угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више др |
| , у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испун |
| тељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се ш |
| е,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</l |
| шуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> < |
| ље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосе |
| онути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају |
| се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој |
| не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му посте |
| ави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништи |
| теље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у |
| бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора |
| ге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога з |
| а, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li> |
| и трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису зако |
| <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен с |
| с заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брло |
| ма цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> |
| >Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Ил |
| лкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда б |
| о шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хла |
| >и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <l |
| ,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди. |
| онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари |
| Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небе |
| у господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>вел |
| спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> < |
| богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде саврше |
| Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмл |
| Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први |
| li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозор |
| оје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и њ |
| li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li |
| егде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов ко |
| > </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њи |
| та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о |
| о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци пржено |
| смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног о |
| на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путује |
| а она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И н |
| смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга |
| емоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало б |
| ја нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревма |
| оваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета: |
| = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном је |
| >Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад з |
| >А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> < |
| > <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо |
| Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!< |
| /li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један дв |
| i> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће< |
| дића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Д |
| i> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</ |
| <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и пок |
| а.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кош |
| рити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако |
| д је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p |
| ун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш б |
| гнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању |
| или смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <l |
| удану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече |
| егов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад вој |
| i>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> |
| > <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се |
| нкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <l |
| /li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> |
| албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> < |
| i>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и сла |
| моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> |
| <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред |
| т ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> |
| руштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајан |
| неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај в |
| заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још па |
| ен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек доврше |
| света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Т |
| абрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарл |
| примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише |
| и - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо за |
| лав,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Та |
| е</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; |
| ај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> < |
| и:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li |
| их стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на х |
| > <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ст |
| у.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми ви |
| и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} |
| и под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера |
| <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огр |
| коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осме |
| ни аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још |
| чима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна |
| јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> |
| аве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек |
| матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребел |
| пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од х |
| учем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па проси |
| а</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често н |
| /li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар зна |
| раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места с |
| раза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина м |
| i> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један с |
| ко ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као д |
| вићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: к |
| нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> < |
| ј ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови |
| анину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отров |
| сима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега |
| </li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ног |
| </li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене |
| дик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, |
| бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре |
| пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје п |
| једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 129 --> <head |
| екоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трул |
| <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара. |
| е на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>И |
| вљује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крва |
| ао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој |
| сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би ве |
| li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће |
| li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беж |
| <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом |
| и зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</l |
| д ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, |
| ворођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз |
| сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора |
| зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цр |
| вих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је |
| i>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе |
| </li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега пл |
| li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марат |
| вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p |
| ају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Веру |
| ни гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Зас |
| а крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље |
| и на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Стр |
| </li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из |
| си први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спа |
| том својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без |
| кати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме преста |
| агане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и |
| оток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зеле |
| е</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд |
| мо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очи |
| анина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! |
| /li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li |
| прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумр |
| <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Н |
| i>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што |
| g> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| ни врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на |
| о стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се прев |
| .</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарс |
| њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све посте |
| >На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да |
| сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосо |
| ;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме |
| им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!- |
| уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера. |
| </li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <l |
| i>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко |
| се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</l |
| дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи |
| ,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мој |
| о о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд мор |
| д пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>ка |
| > <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</li> <li>У обртању, прстом својим из |
| м као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико саз |
| <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <l |
| смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - ри |
| А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 136 --> <head |
| ди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нов |
| гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li |
| li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло |
| ротне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</l |
| > <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари |
| и склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики |
| и пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> |
| и једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним |
| воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак |
| ди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче!</ |
| li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма |
| собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Б |
| i> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева |
| li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ри |
| спињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада |
| и бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маљ |
| тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој м |
| /li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајск |
| li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, б |
| њира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трб |
| /lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личн |
| рбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колим |
| ђ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише |
| прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром опл |
| <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li |
| сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна ка |
| ења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је п |
| <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претход |
| лива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жиц |
| едонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </l |
| орчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прела |
| мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</ |
| ања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Њ |
| ге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом |
| утујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> |
| Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Ос |
| слушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем |
| х губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као с |
| издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницам |
| гођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек дов |
| кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава |
| ли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пе |
| аћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песн |
| </li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас |
| су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li |
| та ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Ка |
| <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све в |
| а усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам |
| > <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се м |
| ка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све |
| ,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне |
| круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> < |
| круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> < |
| удем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n |
| ки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li> |
| лену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - д |
| а оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који |
| овршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> <li>О |
| ј.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -< |
| удна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа |
| ео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу о |
| /li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звиж |
| од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,< |
| о од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као |
| i>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо ко |
| > <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li |
| де сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и |
| </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| ривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>В |
| n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко |
| о да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, пре |
| адости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мисли |
| ајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света |
| лочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али озн |
| а која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>По |
| ће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, |
| пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се |
| >Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки с |
| ри!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, |
| розор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло б |
| сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, пис |
| руму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слов |
| небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесен |
| д глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити |
| ињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стад |
| бићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опрош |
| ња Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> |
| li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </ |
| n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у бесп |
| е изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гле |
| мовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li |
| ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса< |
| амирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако ду |
| а прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма |
| > <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој |
| јни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди |
| еба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртв |
| ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духов |
| ако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај |
| топско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара |
| лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису з |
| > </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошм |
| ивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево |
| ње ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а |
| и се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>до |
| м њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> |
| и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.< |
| н Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо |
| сторија! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не |
| оз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> |
| li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да |
| , утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, с |
| х екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бог |
| ену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у б |
| жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко св |
| тала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- p n = 127 --> <lg> <li>У о |
| у!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема проз |
| ућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира |
| плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири м |
| а</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, |
| ом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg |
| њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li |
| S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!- |
| едњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према т |
| 130 --> <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Тво |
| збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И |
| од тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се бу |
| <li>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки |
| Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком |
| еба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који |
| ље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <l |
| лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у |
| руги, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њ |
| ког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <l |
| мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то |
| ули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак ра |
| , Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз |
| g> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та |
| у му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа |
| н, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>прол |
| ом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>мој |
| рава за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости |
| схићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где |
| а он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им |
| уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за |
| ушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се |
| не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</l |
| ,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</ |
| стрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> |
| о што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више |
| не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.< |
| а се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш јо |
| и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешк |
| девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <l |
| да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи |
| о у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савр |
| li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти д |
| 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у бесприм |
| умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак увод |
| им нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно шт |
| имо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлан |
| i> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се о |
| чи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li |
| -- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот |
| иће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник |
| } Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 126 --> <hea |
| вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> |
| х план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; |
| , тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне к |
| спарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li> |
| у прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> |
| ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li |
| ано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <l |
| ити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> |
| и; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, мес |
| лазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> < |
| <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота |
| е начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не зна |
| >Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање п |
| вота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рођења</head> |
| а врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна |
| </li> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледа |
| а је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама |
| ње убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са |
| а; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па |
| > </div> <div> <!-- p n = 132 --> <head>Двадесет неприкосновених стихова</head> <lg> <li>У усти |
| бав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с т |
| га завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до |
| ичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај оти |
| јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li |
| ком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима, |
| е...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својо |
| о често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз оч |
| ви зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова - |
| један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У |
| укту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим |
| е све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li> |
| дан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> |
| с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опрост |
| о, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> |
| хом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути хер |
| мешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!< |
| д загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који да |
| >Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хл |
| заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li |
| учна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти |
| једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина |
| li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - |
| ан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</l |
| као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити мес |
| !</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити реч |
| е, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се н |
| отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је |
| ати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задој |
| ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника |
| ао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна |
| начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джу |
| <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то |
| > <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда ви |
| <div> <!-- p n = 119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head |
| песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санд |
| ни мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, |
| li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом з |
| е што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И |
| у ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</l |
| авасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике пола |
| ог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једн |
| ур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар своји |
| а уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, ве |
| ш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шп |
| > <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра с |
| м ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари н |
| удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога |
| лон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион ( |
| мио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на |
| дно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем пр |
| ај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаж |
| чност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не |
| а;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна |
| воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња т |
| е не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико |
| их јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,< |
| } Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скид |
| е.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из |
| унаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у простори |
| li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога м |
| > <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не |
| о тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Да |
| Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарав |
| и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз |
| li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку у |
| моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужас |
| њства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> |
| .</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли |
| а, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљив |
| бање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n |
| Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и са |
| n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и ме |
| а само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без |
| у са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li |
| не завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> |
| , која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њин |
| <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ |
| lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Вел |
| </li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жи |
| апнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах |
| ту: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Мно |
| хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И |
| олудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <l |
| обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то би |
| амо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> < |
| х од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до мес |
| че из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз п |
| шног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно |
| е пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као в |
| е залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> </lg> |
| /li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови мо |
| на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, неса |
| <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, о |
| орала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> < |
| а савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну кој |
| великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само ко |
| на рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се |
| у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство т |
| </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс мил |
| оњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник кр |
| његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У |
| едне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li |
| :</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>К |
| моубиством;</li> <!-- p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролећ |
| /lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за б |
| чка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним |
| аници.</li> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити с |
| Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњив |
| ћењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као |
| <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до к |
| ћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам б |
| </li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албум |
| испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на |
| 21 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кај |
| да и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затре |
| а човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себ |
| смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Ско |
| ћи себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји револверс |
| и,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Н |
| шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</ |
| тива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји: |
| ри</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна н |
| ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обу |
| i> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li |
| м ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</li> <li>океан, сунчане сен |
| мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће |
| се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> |
| p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада |
| а!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> |
| мо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, м |
| руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова сло |
| тљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља |
| прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем |
| </li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</l |
| > <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам са |
| ту,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li |
| ке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n |
| ље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, к |
| роктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и на |
| о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> |
| јанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</ |
| пурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> |
| е где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се |
| , болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са гра |
| ам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад би |
| пе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li |
| жу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Тол |
| ни пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жанда |
| рања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;< |
| li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... |
| з три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да с |
| ијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтав |
| тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се |
| тицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад |
| О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: |
| ме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> |
| > <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста |
| >Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> |
| ,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисе |
| аке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати |
| а Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадо |
| еља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губе |
| евам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте |
| n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава |
| од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> |
| је</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, |
| кеане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама те |
| затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!< |
| да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, |
| ћ за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у |
| да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а мно |
| сподар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> |
| е брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз по |
| i> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас за |
| - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>уж |
| пања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по л |
| озова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на дево |
| будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима см |
| дају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасн |
| ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <l |
| <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li> <li>Новога завета;< |
| СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, |
| е на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li |
| сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li |
| ковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина др |
| сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> |
| И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</ |
| li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила н |
| кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о |
| </li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-прос |
| длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труље |
| /li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од пал |
| и?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате м |
| м током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <! |
| митра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полуде |
| </li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој |
| i>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> < |
| ле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства |
| i>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li> |
| >Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Кота |
| ртију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О |
| о огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друш |
| то се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајм |
| а крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања д |
| рудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више ни |
| богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О |
| атегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује |
| i> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> |
| рваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним св |
| служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с три ц |
| ви у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хле |
| > <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li> |
| li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,< |
| хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по |
| ива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истинс |
| кеане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјај |
| </li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све |
| поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li |
| пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди пес |
| </li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li> |
| у постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко сви |
| /li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанст |
| ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усх |
| двлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li |
| сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - мој |
| и нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у у |
| ј, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно ш |
| i> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре< |
| а отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <l |
| обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сун |
| куцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </l |
| бнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега |
| /li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из бе |
| намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Сме |
| трти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страш |
| га довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опет праза |
| , већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стић |
| </li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих |
| у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па ум |
| /li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</ |
| нематографских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li> |
| биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има о |
| <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи |
| или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> < |
| њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу го |
| тик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, ка |
| и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову о |
| </li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li |
| i> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на до |
| Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је ск |
| <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој |
| прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец ж |
| зме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 -- |
| руму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</ |
| обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљен |
| ло веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужа |
| ићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима |
| и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних о |
| еже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави св |
| есмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи прит |
| и доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена н |
| или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друм |
| ма жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја с |
| се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег ско |
| i> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што кр |
| је сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <l |
| ви):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не улив |
| кло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада! |
| леко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац ј |
| ни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</l |
| ва издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg |
| мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад из |
| руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> < |
| li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n |
| ницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог |
| /lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> |
| а.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <l |
| езду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> < |
| ује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким вели |
| на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хај |
| ао и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <l |
| > <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>К |
| јмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> |
| 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, |
| и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li |
| i> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</ |
| о птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крва |
| бом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li> |
| где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху свој |
| зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства в |
| <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела ка |
| > </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу т |
| руго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Ј |
| уку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше |
| i> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се ута |
| стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и з |
| исци последњих руковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li |
| о са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - |
| <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се нос |
| победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li |
| просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну |
| ј пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бе |
| вој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко нег |
| азбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li> |
| > <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> |
| ,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg |
| уљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим н |
| а запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена |
| вне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као |
| , ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li |
| е,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу н |
| аних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркоси |
| ,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</ |
| и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, п |
| ину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Про |
| </li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И |
| </li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из о |
| азбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу п |
| > <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изне |
| и други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљив |
| <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> |
| реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да |
| зни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиж |
| ровалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> < |
| пасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li> |
| еј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми |
| ју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити ни |
| зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових р |
| крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем |
| i>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на с |
| ећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих |
| предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> |
| li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса ку |
| уј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Про |
| њи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња |
| млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </l |
| х веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе |
| а је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја н |
| досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немају |
| никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и па |
| у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</ |
| х боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак; |
| овима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,< |
| помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радни |
| гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене |
| за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Лу |
| ајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа |
| се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки бра |
| ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песм |
| то дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли прир |
| з ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса< |
| во;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <l |
| тотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами |
| ви су чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> |
| ност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи |
| Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишо |
| ушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где |
| li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:< |
| о, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем |
| дмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; |
| оморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једн |
| рбу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела сумо |
| i> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавај |
| огода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место ут |
| >Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и ж |
| >Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми саз |
| ера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле |
| , за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> |
| азбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>По |
| а:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Св |
| сно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p |
| > <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изна |
| вао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си |
| > </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за с |
| аснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> |
| текло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љуби |
| м то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су |
| н</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са др |
| ,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрад |
| заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет |
| , месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвенокожног поглавице односи |
| рише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, |
| иње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li> |
| које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села м |
| з села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да |
| рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>по |
| <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште бе |
| у што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкат |
| ички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија |
| бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</ |
| настири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се нас |
| и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је |
| толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li |
| д нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај п |
| <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашу |
| бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Траки |
| кош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: |
| ' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му ча |
| >Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?< |
| ајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самр |
| човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>ј |
| аса црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над |
| >Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам мес |
| > </div> <div> <!-- p n = 130 --> <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам |
| т га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разгол |
| има електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три с |
| боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу |
| и чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта |
| еће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крик |
| у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> < |
| ор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре |
| тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, з |
| чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Де |
| зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја |
| се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код наче |
| у,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> |
| li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суз |
| Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!-- p |
| са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се з |
| i> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li |
| ма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</l |
| дрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,< |
| > <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дуб |
| алицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li |
| лог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, гд |
| ..</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти |
| у од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину |
| некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> |
| <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају он |
| -> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка, |
| из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушка |
| , на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке |
| ири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о муч |
| > <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> |
| гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућ |
| > </div> <div> <!-- p n = 136 --> <head>Зимски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокош |
| јање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у к |
| дно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлета |
| ђује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз грок |
| кривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасо |
| ским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз |
| да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</ |
| ловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пр |
| апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> < |
| >Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Она |
| и од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме пр |
| li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</l |
| ину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочи |
| и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у |
| е умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од |
| i> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци |
| ма свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.< |
| Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датум |
| дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је т |
| ,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу н |
| га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод |
| каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем приро |
| > <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на |
| </li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што |
| из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато ш |
| живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; |
| ч,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор |
| i>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти. |
| увши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим е |
| ет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак |
| визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подс |
| з дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног млад |
| <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе |
| у</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>За |
| лаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуњ |
| > <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја са |
| агризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Јед |
| во вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li> |
| </li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грл |
| роја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козм |
| i> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Беса |
| ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну п |
| оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за |
| не.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку праз |
| велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, |
| овниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ве |
| /li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас |
| казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанков |
| аљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намир |
| i>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут |
| ере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> |
| очијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, |
| ометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> |
| сму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецк |
| i> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <l |
| li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А |
| е, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 -- |
| ,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајан |
| сврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да |
| глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најуж |
| ће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: т |
| ехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планин |
| ај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - |
| g> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> |
| ини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> < |
| ог бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања! |
| та;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијар |
| покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од |
| ј друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li |
| ева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <l |
| </li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из рево |
| зма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- |
| ица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li |
| уга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај веч |
| клад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> |
| клад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам |
| га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> |
| ју?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још |
| </li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с ус |
| li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива |
| ез трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве |
| i> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.< |
| њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li |
| збојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једн |
| <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <l |
| > <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде |
| .</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> |
| де,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу |
| крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, |
| звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда |
| а Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа |
| бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</l |
| е време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спава |
| к</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини |
| у ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> |
| пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>За |
| ељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šу |
| /li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модро |
| е пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - |
| жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</ |
| зе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало |
| ad>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање |
| шић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, |
| /li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој |
| еше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља за |
| пета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li |
| рбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати н |
| ни Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту пр |
| шћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу |
| тресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> |
| ткривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li |
| </li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају вит |
| > <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li |
| сти</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закон |
| </li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плаз |
| ни огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледају |
| ним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </l |
| кони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад |
| >што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли пр |
| <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ л |
| хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима ж |
| што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на ка |
| ека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања |
| их великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само |
| ок,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Оди |
| p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно нек |
| - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље |
| i>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визитк |
| ска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који |
| ере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li |
| вет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li |
| одише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> |
| ти им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> < |
| g> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са ог |
| а се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</ |
| к да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубав |
| --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li |
| а собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li |
| li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Ко |
| а;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне све |
| дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхћ |
| и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а |
| <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> <!-- p |
| ад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> |
| и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где |
| Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат |
| > <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало |
| тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и прола |
| <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>О |
| звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја коле |
| ају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и непо |
| за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар |
| да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!< |
| li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глуми |
| 119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претво |
| модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> |
| и јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, то |
| ,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у д |
| агаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> < |
| е у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загр |
| протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.< |
| мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> |
| која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, рев |
| ру:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стар |
| тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног т |
| i>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, |
| <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је бе |
| да мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> |
| - p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођен |
| дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме с |
| олико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Ка |
| тва којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и |
| отровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе с |
| ија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li |
| једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</ |
| роз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност ње |
| li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност ње |
| да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li> |
| т ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је п |
| жигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> |
| ма још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li |
| > <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен |
| лом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од |
| ох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је по |
| јном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> < |
| плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет |
| им до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са т |
| светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>По |
| девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у о |
| суђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А |
| дства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице |
| оћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да |
| утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе оча |
| а чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесн |
| чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, поне |
| е неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који |
| дници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунак |
| коши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</l |
| ало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разго |
| ћао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, п |
| витај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи та |
| и херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужас |
| Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном |
| м збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,< |
| S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма |
| о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ однос |
| сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у |
| цу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у |
| > <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <l |
| оловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће |
| записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 119 --> <hea |
| звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у |
| младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мис |
| Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, рад |
| ет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цв |
| суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li |
| > <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашт |
| ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен |
| кати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>През |
| среће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - |
| крајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког све |
| на кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Про |
| још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију глав |
| теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем |
| li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о |
| на, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне |
| разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има они |
| <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би |
| а изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <l |
| а: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li |
| та сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> |
| је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li> |
| у збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашав |
| ад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li |
| есрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за уг |
| у, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И пева |
| масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част си |
| зни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg> </div> <d |
| са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблу |
| ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> |
| отече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кро |
| Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> |
| > <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подерот |
| иних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (свој |
| li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> |
| ић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S |
| једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам н |
| i> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li |
| </li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</ |
| му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, с |
| о до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животи |
| i> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих |
| ња</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не вра |
| p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном |
| тровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се |
| , лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, м |
| и опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад |
| плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li |
| на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми отк |
| не ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој |
| </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> |
| ндаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине су |
| </li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова |
| ршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звез |
| </li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као н |
| i> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибал |
| <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из |
| рјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзаж |
| li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало |
| и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да |
| </li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А |
| ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мал |
| з варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен беж |
| li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка м |
| > <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхта |
| сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и |
| lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни |
| и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</ |
| воте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу те |
| лоча,</li> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</ |
| i>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна јед |
| излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li |
| д, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li |
| Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу б |
| ост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа |
| тапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све |
| Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гл |
| ом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што с |
| /lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li |
| е старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, |
| дно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени |
| > <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе ни |
| ући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И |
| i>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки хра |
| а дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо и |
| ре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца |
| разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва о |
| о пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу ко |
| ,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави че |
| >Путник</head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, к |
| , главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ак |
| >Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и ра |
| жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар ве |
| ак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин з |
| имњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кро |
| i>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми оста |
| li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно п |
| li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <l |
| i>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору сакс |
| икога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје р |
| кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> |
| > <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред |
| ачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li |
| <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!- |
| тину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају и |
| >То:</li> <li>Постоји револверски пуцањ изнутра</li> <li>Šто убија.</li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ |
| ац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <l |
| : шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помило |
| већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li |
| ловенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> |
| оз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: |
| </li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> < |
| >Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притиска</li> <li>Одл |
| ке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми до |
| мо у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <l |
| дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</l |
| мену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека |
| пажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљев |
| да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <l |
| маку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</ |
| ојима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке х |
| брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док |
| ирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на т |
| фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! |
| i> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, проб |
| сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и бе |
| вних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Н |
| е опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају у |
| е одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у |
| у,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li |
| атопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li |
| ственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена пос |
| стине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву |
| Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на |
| а!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg |
| >Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књи |
| <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано |
| , јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој ш |
| орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Сву |
| ко чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам |
| а постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li> |
| <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не сам |
| вим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> |
| </li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегун |
| аду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући н |
| и исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику |
| чане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, с |
| 4 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром |
| тања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те |
| i>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li> |
| ха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти |
| ље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <! |
| ти први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас; |
| ркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље сви |
| већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>н |
| i> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека кра |
| ло, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У вој |
| ободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна в |
| хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме ника |
| воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 123 --> <h |
| <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужн |
| - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли |
| li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li |
| <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је |
| брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други |
| ода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> |
| пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> < |
| мотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода |
| ше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто м |
| ћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови пра |
| ти и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у дру |
| розора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и у |
| самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукро |
| нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и |
| ао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та |
| lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <l |
| задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни м |
| иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затва |
| li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Руда |
| патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <d |
| ост њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно п |
| чанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена |
| их који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје |
| лства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах |
| ниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветр |
| дрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <l |
| , о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет |
| тало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>истор |
| ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му |
| та друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> |
| хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <l |
| ћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg |
| жасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div |
| /li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Неди |
| и никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос с |
| i>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Дете |
| одсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li> |
| ему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке |
| од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан |
| ада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апо |
| рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђуј |
| излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ - |
| оје бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у |
| из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> |
| јдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса |
| а плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам |
| сму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвира |
| ока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму с |
| д крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јо |
| li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</l |
| е, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>про |
| >али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више |
| схићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се |
| li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> < |
| а му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко |
| рисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге |
| чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тм |
| м се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ов |
| то треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љуб |
| аветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако з |
| </li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li |
| /li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, ви |
| ажење!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга, |
| ест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврћ |
| .</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне |
| ма које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас ка |
| звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај |
| ња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго< |
| е на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се |
| и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <l |
| p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему св |
| плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <l |
| олови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не у |
| li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, |
| љу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кр |
| абавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</ |
| у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li> |
| ;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна ног |
| i> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на пр |
| лад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени г |
| <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељ |
| ао васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А једа |
| ка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њен |
| пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз |
| да онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахта |
| преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку |
| сада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну |
| на мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li |
| бљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <l |
| d>Зимски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И |
| те, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док поп |
| бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреб |
| ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, о |
| и новорођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као к |
| ва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li |
| од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да |
| орекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Ника |
| ион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један |
| <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да з |
| и чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не ута |
| и дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плака |
| ска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад |
| <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха |
| уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз г |
| љно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерств |
| /li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <l |
| мо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисм |
| где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама |
| као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велм |
| сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздраже |
| рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, |
| ећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена о |
| лу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја |
| а дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати |
| вог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рођења</ |
| мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head |
| уке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у ист |
| и лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без ме |
| >Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе |
| тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног |
| з у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња |
| Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут но |
| <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огро |
| ога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па заг |
| i> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска н |
| ељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li |
| ење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко |
| оје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час. |
| > </div> <div> <!-- p n = 123 --> <head>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у к |
| а,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник |
| ав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Ку |
| чки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много |
| е, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову с |
| о на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа |
| ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебело |
| ће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће |
| квом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада |
| ада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li |
| тети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на дом |
| !</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о |
| дне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на д |
| чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg |
| li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Р |
| li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> |
| разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах |
| нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притис |
| нина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата |
| <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустолов |
| ена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је |
| увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, |
| и поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Ал |
| ом исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту берб |
| етњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрсн |
| це.</li> </lg> </div> <div> <head>Ово о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чуд |
| строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс |
| аве, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Н |
| еображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А |
| и и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg |
| и те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li |
| облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и |
| нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара |
| опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада се |
| венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек |
| који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му п |
| е, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претури |
| ар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</ |
| ољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и к |
| Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и п |
| сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на тру |
| <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О б |
| оклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале |
| и светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста |
| >Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; коч |
| ајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у с |
| i>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних об |
| i> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост |
| војчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У |
| , очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био ве |
| ветлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та преком |
| ајвише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу |
| овених стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише |
| ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад вој |
| а визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg> |
| и умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, уд |
| где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код |
| блаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела ј |
| беса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије пр |
| ћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној |
| ти</li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнаж |
| и</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз |
| > <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју |
| оји језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми |
| трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li |
| мо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> |
| </li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих |
| злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде с |
| исак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. |
| li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда |
| Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војни |
| > <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење |
| баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, о |
| ијатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва ч |
| head> Откровење</head> <head>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на проп |
| /li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи ме |
| е?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њуш |
| li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко |
| улити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па |
| а?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је дос |
| но моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он |
| плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> |
| е труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства кој |
| ођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <l |
| ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li |
| ином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> |
| и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што |
| дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>П |
| ви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који |
| могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, |
| Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и |
| исао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем |
| турити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </lg> <!-- p n = 122 |
| а јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене, |
| кољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И н |
| ћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> |
| <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и гор |
| смеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред пон |
| драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li> |
| а јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> |
| li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очим |
| фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> < |
| а уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>К |
| станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја в |
| Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Буд |
| ој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови.. |
| ој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;< |
| омични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити |
| створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот |
| li> <!-- p n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га |
| обијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више |
| li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име ни |
| ве Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци |
| крета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од с |
| /li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима до |
| отину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</ |
| мо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за це |
| li> <li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезд |
| њства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, |
| 9 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претвори |
| аравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај проду |
| </li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свест |
| li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после се |
| је тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз |
| шта;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живи |
| ишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе |
| излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку н |
| има на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба гл |
| ета за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек |
| голићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало голем |
| 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља; |
| че за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> |
| к на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену |
| е -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у |
| еротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</ |
| љног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмр |
| вном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а |
| ав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у об |
| рапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морн |
| ише лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и ни |
| ни перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским |
| </li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна |
| т збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми |
| ене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <l |
| чанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, |
| напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,< |
| нижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа |
| li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И раз |
| им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад же |
| з мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У |
| ад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <l |
| </li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке |
| же личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким нећ |
| и ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за |
| ом детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке |
| , манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се |
| , у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну |
| е, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</l |
| на уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако ч |
| е старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Мар |
| ко за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> |
| црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанк |
| кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</ |
| никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубин |
| асти,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем |
| уке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова |
| </li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </l |
| тва са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице б |
| ићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком оборено |
| арнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи ј |
| ајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> < |
| е;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама телегр |
| небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропа |
| жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кр |
| Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, цр |
| </li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до бол |
| афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновим |
| п! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Там |
| п, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! |
| ору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који |
| екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li> |
| li>Окупано.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове |
| = 115 --> <head>Путник</head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li |
| езде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмови |
| т! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> |
| разан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји |
| и кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, |
| их ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, н |
| беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па дера |
| бим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, |
| краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ исп |
| ује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биос |
| ина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li |
| о, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомо |
| ко.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Т |
| ања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по ост |
| >Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји |
| у у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле и |
| азнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике п |
| у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> |
| оразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> < |
| крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа |
| хићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их при |
| тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</l |
| ао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја |
| аштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;< |
| пет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад зас |
| не лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- |
| од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и |
| <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу с |
| ми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи н |
| ра!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати н |
| воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби ба |
| ара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећ |
| пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем з |
| а пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их п |
| варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без обли |
| >И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надм |
| Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> |
| прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене д |
| стати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумит |
| > <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдаш |
| гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми открив |
| увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пође |
| <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> |
| оћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љ |
| оћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li> |
| утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> |
| вор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током д |
| новођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритв |
| а којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и о |
| орави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спав |
| их углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити мл |
| ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во! |
| а сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија па |
| а и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li |
| м у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да |
| тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' т |
| изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> < |
| о да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радос |
| ањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет |
| мо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад |
| неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који ве |
| амишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако ја |
| зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли. |
| протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, ко |
| збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</l |
| девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи |
| звиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде, |
| свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних п |
| стало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама ле |
| Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да пор |
| </li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и |
| ертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски |
| ојсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако |
| нца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и |
| е, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење, |
| и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса |
| му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са с |
| ки занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Коли |
| липса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> < |
| м појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух |
| гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом |
| ad> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умре |
| /li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи |
| </li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо |
| ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка |
| и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предај |
| атим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог ср |
| врстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је њего |
| азну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови |
| кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога |
| е</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак моз |
| <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општи |
| <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусно |
| ездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије с |
| а, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li> |
| купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бо |
| једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин |
| ума по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li |
| ната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У |
| Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкерек |
| же, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А |
| ња неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад |
| жног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сн |
| еш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преп |
| i>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисе |
| о сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела бо |
| а нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио са |
| з подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љуб |
| i> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - д |
| <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крил |
| о за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</ |
| li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, |
| смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени |
| иолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили |
| нко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> |
| си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</l |
| тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и |
| чак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li |
| ј јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих оби |
| владљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, ниг |
| li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је ста |
| li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени |
| li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко п |
| ростору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мо |
| ad> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим ш |
| >Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, ок |
| лаве,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <l |
| жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихват |
| </li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед њ |
| ан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> < |
| т чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој стани |
| <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица |
| арлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци, |
| </li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене, |
| а о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li> |
| n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</ |
| Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а |
| i>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја зв |
| Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се |
| а Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети п |
| ицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће ск |
| ни! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избез |
| ар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 -- |
| дити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситост |
| Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: гр |
| аност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да и |
| емог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, оч |
| о влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го, |
| же као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутано |
| <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 115 |
| ругога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови |
| i>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева и |
| i>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме |
| вас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у |
| о био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само |
| /li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> < |
| мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простир |
| <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li> |
| i>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу. |
| ао баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и л |
| > <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то запис |
| >Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуца |
| <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на ње |
| етлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побр |
| адића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзерв |
| м забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен |
| ода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се |
| /li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</l |
| ве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каск |
| м да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (ујед |
| пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, |
| ;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамеро |
| g> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p |
| да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни |
| ранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши з |
| убоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусн |
| се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <l |
| >Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклопово |
| li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна |
| стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црн |
| , ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра |
| што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућно |
| устима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме |
| пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - ве |
| li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њ |
| Откинувши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролет |
| ео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара |
| вршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам лови |
| у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сања |
| руд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке |
| оз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камен |
| ола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Виш |
| г: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на миши |
| </li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (орио |
| у у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подероти |
| мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се п |
| е љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: |
| а је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- |
| о притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће с |
| е дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав |
| е, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да |
| као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> |
| атере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> |
| из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> |
| лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у |
| бесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гла |
| жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама |
| о меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> |
| вих раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења |
| више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма |
| лове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмит |
| > </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> < |
| ифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У |
| <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</ |
| g> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и те |
| чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> |
| их снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и г |
| ом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Еским |
| без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пу |
| а океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама |
| акшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освет |
| есарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз по |
| н је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је |
| вају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бе |
| li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> |
| ате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да б |
| који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помис |
| кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео све |
| li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да |
| мблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li> |
| им што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за х |
| li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо ч |
| јим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и |
| ва</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</l |
| ада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, |
| и дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па изв |
| у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам ис |
| рабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полуд |
| li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, бу |
| у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки |
| </li> <li>Црвенокожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро п |
| :</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је прев |
| i>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивш |
| ј Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> |
| голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом св |
| ег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби |
| уњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он |
| <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та на |
| сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће |
| а за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</ |
| ивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фатално |
| је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <l |
| или о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је стариц |
| И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судар |
| пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</l |
| мо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али у |
| ршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад |
| то умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак у |
| i>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да |
| њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, |
| <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакш |
| сти:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај |
| ходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> < |
| седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li> |
| /li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврсти |
| ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li |
| li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру |
| <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од савес |
| ки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљен |
| носом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зо |
| елу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li |
| i>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> < |
| ad>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије пр |
| ти треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, заме |
| хтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна миса |
| <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми |
| сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и |
| да заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песм |
| бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза н |
| и родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, с |
| кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li |
| i> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</ |
| иле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> < |
| Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?< |
| li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенко |
| i> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> |
| тови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправил |
| смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <l |
| <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу и |
| говог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, |
| га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због |
| је,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму |
| зачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничк |
| јмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и ре |
| њ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће |
| ме доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти д |
| га, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше |
| вим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим д |
| о живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињст |
| ише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <l |
| одио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет |
| рици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Уск |
| </li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мо |
| Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим |
| ;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје б |
| када ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу |
| есомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li> |
| а и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</ |
| а ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништ |
| ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - м |
| т!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући |
| о хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепк |
| узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li |
| же:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачи |
| е јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И у |
| тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</l |
| i>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лиц |
| да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под |
| i> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио |
| стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена |
| ...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, шт |
| овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li |
| ија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' са |
| бливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом м |
| >Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екс |
| > <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једин |
| >Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> < |
| осу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми |
| тица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих |
| простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче о |
| дара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: н |
| длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи |
| сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> |
| >све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издале |
| м толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја |
| ице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, т |
| екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </di |
| на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицам |
| света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 |
| <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> |
| добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује с |
| да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да с |
| од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где с |
| </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И |
| /head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа< |
| g> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <l |
| ариза</head> <head>(Са последњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> |
| е ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> |
| је ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.< |
| ранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <l |
| ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li |
| м</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толик |
| ео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би мо |
| li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под ма |
| ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као о |
| > <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди |
| далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега ота |
| ности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> |
| li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно |
| и сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изнич |
| , који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест |
| <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи жи |
| дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми |
| но од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! |
| и једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> |
| другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све |
| врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима буде |
| >па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта |
| рења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела! |
| до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је |
| >немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> < |
| ..</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста |
| а крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух |
| на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то |
| век,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хрк |
| ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> < |
| ође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума г |
| <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе |
| у звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чи |
| мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут |
| не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна |
| и моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, бу |
| на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки |
| --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јур |
| е тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови по |
| мљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући показ |
| лакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li> |
| зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуд |
| Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка млад |
| е,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Т |
| ,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је |
| убина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> < |
| јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да зн |
| ње,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недо |
| се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: беск |
| <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, |
| <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и уб |
| i> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуц |
| -- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја н |
| пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гл |
| lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећ |
| ух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на |
| </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</ |
| > <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад |
| </li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах бо |
| не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник |
| ге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, м |
| црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <l |
| реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од |
| i> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да |
| раг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у ча |
| чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>И |
| ени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li> |
| оља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црве |
| е враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад |
| е пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка м |
| бићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то |
| ош сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li |
| одрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти р |
| на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> |
| нија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> |
| ине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажењ |
| д ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да |
| зничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледај |
| досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чу |
| ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван |
| левке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи пат |
| мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требал |
| крадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме уж |
| ада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају |
| ње на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, н |
| би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> < |
| i> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>д |
| места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До с |
| 131 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках о |
| убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где с |
| сак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> |
| <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух н |
| далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>ш |
| !</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Карава |
| </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај |
| ркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечиц |
| умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</ |
| Тајна рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где |
| ео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> |
| ч у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li> |
| > <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ак |
| толовина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што тре |
| <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз |
| спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> |
| а,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</ |
| > <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад дал |
| /li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна муд |
| </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокро |
| придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> |
| li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n |
| /li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао д |
| Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прим |
| о од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жва |
| <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз плани |
| ашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао: |
| ма будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора |
| а га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, |
| > <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном овакв |
| <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li |
| јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, гд |
| рту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орма |
| але сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, |
| > <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад |
| i> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у л |
| /li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавски |
| с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, |
| једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li |
| своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраз |
| ат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај |
| бу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> |
| ,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од ст |
| >Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца В |
| ола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездан |
| кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> < |
| > <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан је |
| <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену |
| лити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опе |
| i> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...< |
| <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен ја |
| ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, о |
| оносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на к |
| азимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврне |
| уства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, |
| љивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </l |
| ница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена |
| м, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, б |
| i> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историј |
| ва, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна |
| свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} О |
| Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} Ох проклета! |
| хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>О |
| !</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} |
| у:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li |
| ести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место вр |
| е свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати |
| у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разгл |
| ма такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, м |
| ем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <! |
| <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма |
| > <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера.</li> </lg> <l |
| ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветал |
| i>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења |
| у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, ве |
| ароброди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на жив |
| i> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривин |
| овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од |
| еран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li> |
| мере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тел |
| > <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>П |
| ши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</l |
| ја детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети н |
| ру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> |
| глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ћ |
| lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће н |
| рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li |
| снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, м |
| >Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најди |
| у и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели п |
| и цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са |
| то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg |
| ија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар |
| страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрет |
| скрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све о |
| стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</l |
| азна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи |
| рти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li> |
| и;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога. |
| но прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тр |
| .</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није |
| јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које |
| уј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабриц |
| <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да |
| де, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И св |
| јка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма |
| х њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та |
| И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко п |
| блака пуца из револвера</li> <li>Дубина |