• а 15
  • А 22
  • Адмирал 1
  • аероплану 1
  • азур 1
  • ако 2
  • Ако 2
  • ал 1
  • Ал 1
  • албумом 1
  • али 4
  • Али 9
  • алкохолства 1
  • амблем 1
  • амин 1
  • амор 1
  • амрела 1
  • ан 1
  • андар 1
  • аорте 1
  • апокалипса 1
  • апокалипсу 1
  • ар 1
  • арија 2
  • арију 1
  • арло 1
  • арлоику 1
  • Атлантик 1
  • афазија 1
  • ах 2
  • Ах 2
  • багро 1
  • бакциле 1
  • балканска 1
  • балкански 1
  • Банда 1
  • Бар 1
  • бар 4
  • барбарства 1
  • баснословни 1
  • баснословном 1
  • Бахћем 1
  • баци 1
  • бачен 2
  • баш 3
  • бегунац 1
  • бегунца 1
  • беде 1
  • бедра 1
  • беже 1
  • бежи 1
  • без 12
  • бејах 1
  • бела 1
  • беле 1
  • бели 1
  • бело 2
  • белу 3
  • бербу 1
  • беса 2
  • Бесарабију 1
  • бескрај 4
  • бескраја 1
  • бескрајан 1
  • бескрајно 1
  • бесмо 1
  • бесмртност 2
  • бесна 1
  • бесомучно 1
  • беспримерно 2
  • Бечкереку 1
  • беше 5
  • би 13
  • бију 1
  • била 1
  • било 1
  • Био 1
  • био 4
  • биографију 1
  • биоскопа 1
  • бити 2
  • биће 2
  • бих 3
  • бича 1
  • блата 1
  • блатњавом 1
  • блато 1
  • бледо 1
  • бога 3
  • богатство 1
  • богова 2
  • богоради 1
  • Богохулити 1
  • боже 2
  • Боже 2
  • Боз 1
  • боја 1
  • бок 1
  • бокова 1
  • бол 3
  • бола 1
  • боливијско 1
  • болних 1
  • болничким 1
  • болно 1
  • болова 2
  • болови 2
  • болујем 1
  • боље 3
  • бољи 1
  • бон 2
  • борја 1
  • боца 1
  • Бранко 2
  • брат 1
  • брате 2
  • брашна 1
  • Брегови 2
  • брже 1
  • брига 2
  • бритва 1
  • бритвама 1
  • брише 1
  • брлог 1
  • броди 2
  • броја 1
  • броју 1
  • бубњу 1
  • будало 1
  • буде 3
  • будем 3
  • будеш 1
  • будимо 1
  • Будимо 1
  • Будућим 1
  • Будућих 1
  • буђење 1
  • Бујице 1
  • бум 1
  • Бум 1
  • бунджије 1
  • вајде 1
  • Ваљда 1
  • Вам 1
  • вам 3
  • вампир 1
  • ван 2
  • ванмишићне 1
  • варим 2
  • варница 1
  • варнице 1
  • варницу 1
  • Васиона 1
  • васкрснути 1
  • вашкама 1
  • ведра 1
  • веза 1
  • везан 1
  • векове 1
  • велика 1
  • велике 2
  • велики 2
  • великих 2
  • велико 1
  • великога 1
  • Великом 1
  • великоме 1
  • велим 1
  • величанствен 1
  • величанственим 1
  • величанствено 1
  • велможа 1
  • Вељка 1
  • венцем 1
  • вепар 1
  • Веруј 1
  • веруј 3
  • Верујте 1
  • ветар 1
  • ветра 1
  • Већ 1
  • већ 9
  • веће 1
  • већи 1
  • вечера 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечно 1
  • вечности 2
  • ви 2
  • вида 1
  • виде 1
  • видик 1
  • видике 1
  • видим 1
  • видимо 1
  • визија 3
  • визију 1
  • визиткарту 1
  • Вилон 1
  • вино 1
  • винограду 1
  • виолини 1
  • виолински 1
  • виолон 1
  • високо 1
  • витле 1
  • витлови 1
  • више 10
  • Више 2
  • вишега 1
  • вишом 1
  • влада 1
  • владају 1
  • влак 1
  • во 1
  • вода 1
  • водама 1
  • воде 2
  • води 3
  • воду 2
  • воз 3
  • возова 1
  • возу 1
  • војник 3
  • војника 2
  • војсци 2
  • волим 1
  • воља 1
  • воље 1
  • вољно 1
  • вољом 2
  • воћа 1
  • воћно 1
  • вранца 1
  • врат 2
  • врата 1
  • врати 1
  • враћа 4
  • врба 1
  • врбама 1
  • вреба 1
  • врелине 1
  • врелу 1
  • време 3
  • времену 1
  • врење 1
  • врт 2
  • Вртећи 1
  • врти 1
  • вртлог 1
  • врту 1
  • врући 2
  • врућих 1
  • га 9
  • гадно 1
  • газимо 1
  • гајде 2
  • Гарава 1
  • гаравокожче 1
  • гвожђа 1
  • где 12
  • Где 4
  • генија 2
  • географију 1
  • гиљотину 1
  • глава 1
  • главе 4
  • глави 1
  • главом 2
  • главу 1
  • глад 1
  • глади 3
  • глас 1
  • гласне 1
  • гле 4
  • Гле 4
  • гледају 1
  • гледајући 1
  • гледам 1
  • глину 1
  • глумицом 1
  • гљива 1
  • гнездо 1
  • гнусна 1
  • гнусни 1
  • гнусног 1
  • гнусној 1
  • гнусобе 1
  • гњат 1
  • ГО 1
  • го 2
  • Говоре 1
  • говори 2
  • говорили 1
  • говориш 1
  • гола 1
  • голе 1
  • големог 1
  • гомиле 1
  • горд 1
  • горе 1
  • Горе 1
  • горја 1
  • гору 1
  • горчине 1
  • господар 1
  • Господе 1
  • господу 1
  • грамофонска 1
  • грана 1
  • грања 1
  • грање 3
  • грло 3
  • грлу 1
  • гроб 1
  • гробу 1
  • Гроздове 1
  • гроктање 1
  • гроктањем 1
  • гроктати 1
  • гром 1
  • грудву 1
  • Груди 1
  • груди 2
  • грудима 1
  • Гружа 1
  • грцањем 1
  • грч 1
  • губера 1
  • гужви 1
  • густа 1
  • густој 1
  • густу 1
  • Гушим 1
  • да 107
  • Да 22
  • дадох 1
  • дај 1
  • дајем 1
  • дакле 1
  • далека 1
  • далеки 1
  • Далеко 1
  • далеко 3
  • Дамара 1
  • дан 1
  • данас 2
  • дане 2
  • дани 1
  • дано 1
  • дању 1
  • датума 1
  • дахтања 1
  • дахтање 1
  • дахће 1
  • дахћем 1
  • два 2
  • Два 3
  • двадесет 1
  • Двадесет 1
  • две 1
  • дебела 1
  • дебелом 1
  • девет 2
  • девојка 1
  • девојкама 1
  • девојку 1
  • девојче 1
  • девојчица 1
  • Декамерон 1
  • делим 1
  • деран 1
  • Детелине 1
  • детету 1
  • детињства 4
  • детињством 1
  • дечачком 1
  • дечице 1
  • дечко 1
  • джепове 1
  • джепом 1
  • джигерице 1
  • джунгле 1
  • дивље 1
  • дивна 1
  • дивном 1
  • дивоте 1
  • диже 1
  • дим 1
  • димњак 2
  • димњака 1
  • димњачке 1
  • динара 1
  • дипле 1
  • дићи 1
  • длакаве 1
  • длана 1
  • длану 1
  • Дмитра 1
  • дна 1
  • дно 2
  • дну 1
  • до 13
  • До 2
  • доба 1
  • добошари 1
  • добро 1
  • довече 1
  • довољно 1
  • довршена 1
  • догриза 1
  • дође 2
  • дојку 1
  • док 2
  • Док 2
  • докуса 1
  • долази 1
  • доламу 2
  • доле 1
  • Доле 1
  • долина 1
  • долмен 1
  • дом 1
  • дома 2
  • домак 1
  • домамим 1
  • домет 1
  • доносиш 1
  • досада 1
  • досаде 1
  • досадно 1
  • досаду 1
  • дотече 1
  • дотицало 1
  • дотичу 1
  • Доћи 1
  • доћи 4
  • доцније 1
  • дочекати 2
  • Дочекаће 1
  • драг 2
  • Драга 1
  • драгане 2
  • драгану 1
  • драги 1
  • држим 1
  • друга 2
  • други 2
  • друго 1
  • другога 2
  • другој 1
  • друкчије 1
  • друм 1
  • друма 4
  • друмова 1
  • друмови 1
  • друмовима 2
  • друмовниче 1
  • друму 1
  • друштва 1
  • друштву 1
  • дрхтава 2
  • Дрхтај 1
  • дрхтања 2
  • Дрхтању 1
  • дрхтао 1
  • дрхће 1
  • Дрхће 1
  • дрхћу 1
  • Дубина 1
  • дубина 2
  • дубинама 1
  • дубину 2
  • дубље 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • Дубока 1
  • дубоко 3
  • дуг 2
  • дугачки 1
  • дуге 1
  • дуго 1
  • дуж 1
  • дужина 1
  • Дунав 1
  • дуња 1
  • духовима 1
  • духовност 1
  • душу 1
  • ђоновима 1
  • Е 1
  • ево 4
  • Ево 6
  • екстаза 1
  • екстазе 1
  • екстази 1
  • екстазу 1
  • електричну 1
  • елуцем 1
  • енглеска 1
  • Ескимски 1
  • еснаест 1
  • ест 1
  • ето 1
  • ехом 1
  • жандаре 1
  • жандару 1
  • жвакао 1
  • жваћем 2
  • железничкој 2
  • жели 1
  • желуца 1
  • желуцу 1
  • жеља 1
  • жеље 1
  • жељезничке 1
  • жена 2
  • жене 1
  • женик 1
  • жену 1
  • жив 1
  • живео 1
  • живи 1
  • живину 1
  • живот 10
  • живота 4
  • животворјашче 1
  • животињски 1
  • животињства 1
  • животињство 1
  • живу 2
  • жиг 1
  • жицама 1
  • жртва 2
  • жубори 1
  • жуди 1
  • жудњи 1
  • жудњом 1
  • жуђасмо 1
  • журби 1
  • жут 3
  • жуто 1
  • жуту 1
  • За 3
  • за 34
  • заблуду 1
  • забоден 1
  • заборави 1
  • заборавим 1
  • завета 2
  • завештана 1
  • завичајни 1
  • завртњима 1
  • заврће 1
  • загадив 1
  • Загазиће 1
  • загњурен 1
  • Загњурио 1
  • загриза 1
  • загризосмо 1
  • загрокта 1
  • задаха 1
  • задовољење 1
  • задојити 1
  • задрхтаћеш 1
  • задрхћу 1
  • зажари 1
  • зазвижди 1
  • Зазвучаће 1
  • заједно 1
  • закон 1
  • закони 2
  • Закуцам 1
  • Закуцаће 1
  • залуд 2
  • залуду 1
  • Замесићу 1
  • замешени 1
  • замирише 1
  • замишљен 1
  • Замишљено 1
  • занос 1
  • заносима 1
  • заносних 1
  • Заносу 1
  • запевамо 1
  • записах 1
  • Зар 2
  • зар 4
  • заражене 1
  • зарије 1
  • засадити 1
  • засвира 1
  • засвирај 1
  • Засвирај 2
  • засићења 1
  • заспа 1
  • заспати 1
  • Заспаше 1
  • заспи 1
  • заспим 1
  • заставе 1
  • застрепих 1
  • застрти 1
  • заструји 1
  • затварам 1
  • затегнут 1
  • затетураћу 1
  • затече 1
  • Затим 3
  • зато 1
  • Зато 3
  • Затрептало 1
  • заувек 2
  • захвативши 1
  • зацењени 1
  • зашто 1
  • Зашто 1
  • збивају 2
  • збиљама 1
  • Због 1
  • због 2
  • збор 1
  • зборити 1
  • Збрисаћу 1
  • збрку 1
  • збуњеност 1
  • звати 1
  • звезда 2
  • звездана 1
  • звезде 4
  • звезду 1
  • звер 4
  • зверје 1
  • зверства 1
  • Зверства 1
  • звецкати 1
  • звиждање 1
  • звижде 1
  • звижди 1
  • звон 1
  • звука 1
  • звукова 1
  • звукове 1
  • звуку 1
  • звучна 1
  • звучно 1
  • зготови 1
  • згрчен 1
  • здерем 1
  • здрузганих 1
  • зева 1
  • зелене 2
  • зелени 2
  • зелено 1
  • зелену 1
  • Земља 1
  • земље 3
  • земљу 1
  • зима 3
  • зиме 1
  • Зимски 1
  • злата 2
  • злих 1
  • Злочинци 1
  • Змија 1
  • знаке 1
  • знале 1
  • Знам 1
  • знам 4
  • значење 1
  • знаш 1
  • зноја 1
  • зове 1
  • зову 1
  • Зодијаку 1
  • зора 1
  • зоре 3
  • зорин 1
  • зору 4
  • зрак 5
  • зурле 1
  • и 144
  • И 54
  • иако 1
  • ибај 1
  • ивица 1
  • играју 1
  • игром 1
  • идеје 3
  • из 29
  • Из 7
  • иза 2
  • изађох 1
  • изазвати 1
  • Изазваће 1
  • избегне 1
  • избезумљена 1
  • Избијам 1
  • избљувао 1
  • избришем 1
  • изван 1
  • извеженој 1
  • извести 1
  • извиру 2
  • извор 1
  • Извући 1
  • извучем 1
  • изгледајући 1
  • изгнанства 1
  • изградиш 1
  • Изгреј 1
  • издалека 1
  • изданули 1
  • издвојити 1
  • издисасмо 1
  • излазећи 1
  • излазим 1
  • излећу 1
  • Излиће 1
  • измеђ 2
  • између 2
  • изнад 2
  • изнакаженост 1
  • изненадне 1
  • изничу 1
  • изнутра 1
  • ил 1
  • Ил 1
  • Или 3
  • или 8
  • им 5
  • има 1
  • Има 6
  • имам 1
  • Имах 1
  • име 3
  • имена 1
  • именом 1
  • Индији 1
  • ипак 6
  • ирок 1
  • иронију 1
  • исисао 1
  • Искаљујем 1
  • испарења 1
  • Испе 1
  • испио 1
  • испод 1
  • испричати 1
  • испуним 1
  • иста 1
  • Иста 1
  • исте 1
  • истекло 1
  • исти 1
  • истине 1
  • истински 1
  • истину 1
  • исток 1
  • Историја 1
  • историја 2
  • историју 1
  • историчар 1
  • исцедити 1
  • исцељење 1
  • их 4
  • ишопала 1
  • ишчупати 1
  • ја 16
  • Ја 6
  • јаве 2
  • јак 3
  • Јакшића 1
  • Јанко 1
  • јареће 1
  • јарића 1
  • јаук 1
  • јахач 1
  • је 61
  • јед 1
  • једа 1
  • Један 1
  • један 11
  • једе 1
  • једина 1
  • једини 1
  • Једини 1
  • једино 1
  • Једино 1
  • једна 7
  • једне 7
  • једним 1
  • једно 2
  • једног 3
  • једној 1
  • Једном 2
  • једном 4
  • једну 2
  • језера 1
  • језером 1
  • јелисејским 1
  • јео 1
  • Јер 1
  • јер 3
  • јесен 2
  • јетри 1
  • јетром 1
  • Јовановић 1
  • јод 2
  • јода 1
  • јој 2
  • још 10
  • Још 2
  • јужни 1
  • јунака 2
  • јунаком 1
  • Јурећи 1
  • јури 2
  • јурнути 1
  • јутра 2
  • јутро 1
  • ка 1
  • кавезу 1
  • кад 13
  • Кад 8
  • Када 1
  • када 2
  • кадет 1
  • казни 1
  • казну 1
  • кајише 1
  • кајмаку 3
  • какво 1
  • каквога 1
  • Како 1
  • како 2
  • Каледонија 1
  • Калифорнија 1
  • каљача 1
  • Камбоджи 1
  • камена 1
  • Камо 2
  • канап 1
  • канибалац 1
  • канибалике 1
  • канибалство 1
  • као 27
  • Као 6
  • кап 2
  • Каравађо 1
  • карте 1
  • Карту 1
  • каскадом 1
  • каскају 1
  • катарком 1
  • катарци 1
  • каше 1
  • кашље 1
  • квас 1
  • кевће 1
  • кидали 1
  • киклоповог 1
  • Ким 1
  • кинематографских 1
  • кичевска 1
  • клана 1
  • Клевету 1
  • клизе 1
  • клима 1
  • кло 1
  • Кло 1
  • Клокоће 1
  • клупе 1
  • кључеви 1
  • Кнеже 1
  • књиге 1
  • Ко 10
  • ко 12
  • ког 1
  • кога 1
  • код 1
  • кожа 1
  • Козачком 1
  • козмичка 1
  • Која 1
  • која 6
  • Које 1
  • које 7
  • који 11
  • Који 3
  • којим 3
  • којима 5
  • коју 2
  • кокош 2
  • кокоши 1
  • кокошци 1
  • кола 1
  • колач 1
  • колевке 1
  • колевко 1
  • Колико 1
  • колико 2
  • колима 2
  • ком 3
  • Комад 1
  • комад 2
  • Коме 1
  • коме 2
  • комика 1
  • комични 1
  • конзервама 1
  • коњ 2
  • Коњи 1
  • коњима 1
  • коњу 1
  • копају 1
  • Корачамо 1
  • корњачом 1
  • кором 1
  • коса 1
  • косом 1
  • кост 1
  • кости 1
  • костур 1
  • косу 1
  • Котао 1
  • котве 1
  • коте 1
  • котур 1
  • Кохове 1
  • кочијаш 1
  • кочијашка 1
  • кочијашу 2
  • кошаву 1
  • кошаре 1
  • кошмара 1
  • кошмаре 1
  • кошмарске 2
  • кошмару 1
  • Коштано 1
  • кошуље 1
  • кошуљу 1
  • крава 1
  • Крај 2
  • крај 8
  • краљева 1
  • кратерство 1
  • Крв 1
  • крв 3
  • крваве 1
  • крвавих 1
  • крваво 3
  • крви 7
  • крвљу 2
  • крволиптење 1
  • Крвопија 1
  • крепки 2
  • крепко 1
  • крећу 1
  • крива 1
  • кривина 1
  • крије 1
  • крију 1
  • крик 2
  • крикнуће 1
  • крило 2
  • крин 1
  • кркати 1
  • кроз 19
  • Кроз 6
  • Крпио 1
  • круга 2
  • кружи 1
  • крцајући 1
  • кћери 1
  • куд 1
  • Кукавицо 1
  • Кумов 1
  • куну 1
  • купа 2
  • курварства 1
  • курјаци 1
  • куршуми 1
  • кусах 1
  • куту 1
  • кућа 1
  • л 10
  • лавским 1
  • лаје 1
  • ланце 1
  • ластије 1
  • легли 1
  • леже 2
  • Лепињу 1
  • лети 2
  • лећи 1
  • леш 1
  • ли 19
  • ливаду 1
  • лик 1
  • лист 1
  • лица 3
  • лице 3
  • лицу 3
  • личим 1
  • личност 1
  • лобању 1
  • лова 1
  • ловац 1
  • ловио 1
  • ловцем 1
  • ловцу 1
  • локомотива 1
  • локомотиве 1
  • лопове 1
  • лопужа 1
  • лубање 1
  • луди 1
  • лукава 1
  • луке 1
  • Луку 1
  • лучење 1
  • љубав 3
  • љубави 7
  • љубавном 1
  • љуби 1
  • љубим 1
  • љубићу 2
  • љубичаста 1
  • љубичасту 1
  • љубичица 1
  • љубљена 1
  • љубљене 1
  • Љубљени 1
  • људи 1
  • љуто 1
  • Ма 1
  • ма 2
  • магаре 1
  • Магбет 1
  • мајка 1
  • мајке 1
  • Мајко 1
  • мајко 2
  • мајку 1
  • Мајку 1
  • мајска 1
  • мајци 1
  • макар 1
  • мало 3
  • Маље 1
  • манастира 1
  • манастири 1
  • манекена 1
  • манометар 1
  • Мање 1
  • Марата 1
  • Марта 1
  • Марту 1
  • масној 1
  • матере 5
  • материног 1
  • Материце 1
  • материцом 1
  • Мач 1
  • мач 2
  • мачем 1
  • машиновођа 1
  • ме 19
  • мегдан 1
  • медведе 1
  • Међ 1
  • међ 4
  • међу 1
  • меки 2
  • Мене 1
  • мене 8
  • мени 4
  • мере 2
  • меру 1
  • меса 3
  • месец 5
  • месеца 1
  • месеци 2
  • месече 2
  • месо 1
  • места 2
  • место 1
  • Место 2
  • месу 1
  • мешину 1
  • Ми 2
  • ми 28
  • миле 1
  • мили 1
  • милијардитих 1
  • Милице 1
  • миловања 1
  • миријадама 1
  • Мирише 1
  • мирише 3
  • мирна 2
  • мисао 2
  • мисли 1
  • мислим 1
  • мишић 1
  • мишићна 1
  • мишићне 1
  • мишићној 1
  • мишици 1
  • мишицу 2
  • мишљу 1
  • млад 2
  • млада 1
  • младић 1
  • младића 2
  • Младићства 1
  • младих 1
  • младог 1
  • младост 1
  • младости 2
  • младошћу 1
  • младци 1
  • млаз 1
  • млеко 1
  • Млечни 1
  • многе 1
  • много 2
  • многолепа 1
  • многоцветна 1
  • Многочисна 1
  • мном 1
  • могаде 1
  • могао 1
  • могла 1
  • могу 2
  • могућа 1
  • Могућност 1
  • Модра 1
  • модрица 2
  • модрицу 1
  • модро 1
  • модрост 1
  • можда 1
  • Може 1
  • мозак 4
  • Мој 1
  • мој 12
  • моја 6
  • Моје 1
  • моје 2
  • моји 1
  • мојој 1
  • моју 1
  • мокра 1
  • мокрим 1
  • мокро 1
  • мокрој 1
  • молити 1
  • мом 1
  • мор 1
  • Мор 1
  • мора 4
  • морала 1
  • Море 1
  • море 4
  • морнар 3
  • морнара 1
  • Морнару 2
  • мору 2
  • моторност 1
  • моћ 1
  • моћи 3
  • моћна 1
  • мраза 2
  • мрак 1
  • мраморне 1
  • мрачна 1
  • мрачне 1
  • мржња 1
  • мржње 1
  • мржњом 1
  • мрзи 2
  • мрзим 2
  • Мртав 1
  • мртва 1
  • мртви 1
  • му 11
  • мудрост 1
  • мужи 1
  • муза 1
  • мукама 2
  • мутне 1
  • мучи 2
  • мучна 1
  • мучног 1
  • На 5
  • на 59
  • набавим 1
  • нагло 1
  • нагризаће 1
  • Над 2
  • над 4
  • наде 1
  • надмашавам 1
  • надму 1
  • нађе 1
  • нађох 1
  • Нађоше 1
  • нађу 1
  • нађубрена 1
  • назрео 1
  • наићи 1
  • најбеднијег 1
  • највише 1
  • најдивљија 1
  • најдивнија 1
  • најежени 1
  • најзад 2
  • најкраћа 1
  • најљућег 1
  • најмрачнијих 1
  • Најужаснијим 1
  • наклоност 1
  • НАЛИчЈЕ 1
  • Налочу 1
  • нам 3
  • нама 1
  • намагнетисани 1
  • намирисане 1
  • наниже 1
  • напаја 1
  • напева 1
  • напета 1
  • Наполеона 1
  • напуштен 1
  • нас 9
  • насмеје 1
  • настави 1
  • настаде 1
  • настаје 1
  • настало 1
  • настањено 1
  • натопе 1
  • наћи 3
  • наузнак 1
  • нахранити 1
  • начела 1
  • начине 1
  • начини 1
  • начиних 1
  • наше 1
  • нашег 1
  • нашем 1
  • нашој 1
  • Нашто 1
  • нашу 1
  • Не 13
  • не 40
  • неба 3
  • небеса 1
  • небесима 1
  • небесних 1
  • небо 5
  • небом 1
  • небу 1
  • негдашњу 1
  • Негде 1
  • негде 2
  • недељу 2
  • Недирнуто 1
  • Недоглед 2
  • недоношљивошћу 1
  • недостојним 1
  • недра 1
  • неизлечиве 1
  • нек 1
  • нека 1
  • Нека 1
  • некада 1
  • неке 6
  • неки 3
  • неким 2
  • неко 1
  • Неко 1
  • некој 1
  • неку 1
  • Нема 2
  • нема 4
  • немајући 1
  • немогућна 1
  • немогућности 1
  • немоћан 1
  • неодложног 1
  • неопрано 1
  • неосетно 1
  • непогода 1
  • неподношљиви 1
  • непомужених 1
  • непрекидно 1
  • неприкосновених 1
  • непробојности 1
  • несавладљиви 1
  • Неспособан 1
  • несреће 1
  • несрећни 1
  • несрећним 1
  • Неће 1
  • неће 3
  • нећу 8
  • Неукротљива 1
  • неукротљивошћу 1
  • неукротљивче 1
  • неумитну 1
  • нечим 1
  • ни 10
  • Ни 3
  • нигда 1
  • нигде 1
  • низ 2
  • Није 2
  • није 9
  • ниједан 1
  • ниједна 1
  • Никад 1
  • никад 4
  • Никада 1
  • никада 10
  • Никакво 2
  • никаквог 1
  • никаквом 1
  • нико 2
  • никога 1
  • никотина 1
  • Нимало 1
  • нисам 3
  • ниси 2
  • нисмо 1
  • нису 2
  • ништа 4
  • ништења 1
  • ништим 1
  • Но 10
  • но 6
  • нове 2
  • нови 1
  • нових 1
  • Новога 2
  • новом 1
  • новорођеног 1
  • нога 1
  • ноге 3
  • ногу 1
  • нож 1
  • носи 3
  • носите 1
  • Ноћ 4
  • ноћ 8
  • ноћас 4
  • ноћи 10
  • њ 3
  • ње 1
  • њег 1
  • њега 4
  • Његов 1
  • његов 3
  • његове 1
  • његовог 2
  • његовој 1
  • његовом 1
  • њему 2
  • њен 2
  • њена 4
  • њених 1
  • њеног 2
  • њива 1
  • њим 1
  • њима 2
  • њина 2
  • њини 1
  • њише 1
  • њој 1
  • њом 3
  • њу 1
  • Њу 1
  • њушках 1
  • њушки 1
  • О 24
  • о 25
  • Оба 1
  • обавија 1
  • обавијен 1
  • обала 1
  • обвијен 1
  • обвију 1
  • обесхрабрења 1
  • обећавало 1
  • обзнањујем 1
  • обиља 1
  • облак 2
  • облака 1
  • облаке 3
  • облаци 1
  • обливену 1
  • облика 1
  • обнажене 1
  • обнажиле 1
  • обоје 1
  • обореном 1
  • обртању 1
  • обузме 1
  • ова 4
  • овај 2
  • оваквом 2
  • овако 1
  • Овде 1
  • ове 5
  • ових 1
  • ово 1
  • Ово 1
  • овог 2
  • овога 1
  • овој 7
  • ову 4
  • овуда 1
  • огледању 1
  • огољени 1
  • Огроман 1
  • огромна 2
  • огромних 1
  • огромног 1
  • Огромност 3
  • огромну 1
  • од 35
  • Од 8
  • одбаци 1
  • одбити 1
  • Одвише 1
  • одвлачи 1
  • одводе 1
  • Одвратићемо 1
  • Одвући 1
  • одвуче 1
  • Одео 1
  • одећи 1
  • оджачару 1
  • Одисеју 2
  • одједном 1
  • одлазе 2
  • Одлакшање 1
  • Одлетети 1
  • одмицању 1
  • Однесе 2
  • односи 2
  • одсева 1
  • одсуства 1
  • одсуство 1
  • Одшкрини 1
  • ожиљак 1
  • озебле 1
  • ознојени 1
  • ока 2
  • Океан 1
  • океан 2
  • океане 2
  • око 2
  • Окрвављен 1
  • окружује 1
  • окупано 1
  • Окупано 1
  • Олакашаће 1
  • Олако 2
  • олакшају 1
  • олакшања 1
  • олтара 1
  • он 4
  • Он 4
  • она 1
  • Она 2
  • онај 2
  • онако 1
  • Онако 1
  • онда 5
  • оне 2
  • они 1
  • оним 1
  • оних 3
  • оно 5
  • оном 1
  • ону 1
  • опажаш 1
  • Опажаш 1
  • опекотина 1
  • опере 1
  • опет 8
  • опијем 1
  • Опкољен 1
  • оплакује 1
  • опор 1
  • опори 2
  • опору 1
  • опростити 1
  • опроштење 1
  • општим 1
  • Орион 1
  • ориона 1
  • орману 1
  • осам 1
  • Освајање 1
  • Освете 1
  • осврнем 1
  • осврнемо 1
  • Осети 1
  • осећао 1
  • ослободио 1
  • ослободити 1
  • осмех 1
  • оснажење 2
  • осрамоћене 1
  • остала 1
  • остасмо 1
  • остатак 1
  • остати 1
  • Остатке 1
  • остаће 1
  • острвљу 1
  • отац 6
  • отесмо 1
  • отисак 1
  • отисци 1
  • Откинувши 1
  • откривају 1
  • Откровење 1
  • откуд 1
  • откуцава 1
  • Отпашће 1
  • Отпрате 1
  • отрова 1
  • отровне 1
  • отровних 1
  • отуђити 1
  • отупим 1
  • отупљење 2
  • Отхуктаће 1
  • Отчепљена 1
  • Отчепљујућег 1
  • Ох 1
  • оца 1
  • очарава 1
  • Очи 2
  • очи 6
  • Очију 1
  • очију 2
  • очима 4
  • очњег 1
  • оштре 1
  • па 11
  • Па 13
  • пад 4
  • пада 2
  • паланке 1
  • палац 1
  • палубе 1
  • палца 1
  • памти 1
  • паници 1
  • Париза 1
  • пароброди 1
  • пару 1
  • пас 1
  • пате 1
  • патећи 1
  • патње 1
  • патњу 1
  • пева 4
  • певају 2
  • певам 2
  • пејзажи 1
  • Пејзажи 1
  • пејзажу 1
  • пекао 1
  • пели 1
  • пео 1
  • Пепео 1
  • перје 1
  • перунски 1
  • песма 2
  • песме 2
  • песму 4
  • Песника 1
  • песнику 1
  • песницама 2
  • петао 1
  • пехар 1
  • пијаницом 1
  • Пијанством 1
  • пију 1
  • Пили 1
  • пилићару 1
  • пира 1
  • писак 1
  • писао 1
  • Пићем 1
  • пиштоља 1
  • плаве 3
  • плаветнила 1
  • плави 1
  • плавих 1
  • плавог 1
  • плазма 2
  • плазми 1
  • плакало 1
  • Плаках 1
  • плако 1
  • Пламени 1
  • план 1
  • планина 1
  • Планина 1
  • планине 2
  • планинске 1
  • планину 2
  • платана 1
  • плах 1
  • плачем 1
  • плашћу 1
  • плећа 1
  • плећима 1
  • плима 1
  • плиму 1
  • плове 1
  • плод 1
  • плодио 1
  • плотове 1
  • плоча 1
  • пљувао 1
  • пљувачку 1
  • пљује 1
  • Пљуни 1
  • по 13
  • победа 1
  • победу 1
  • побећи 1
  • побледе 1
  • Побркати 1
  • Побркаће 1
  • поверим 1
  • погибе 1
  • поглавице 1
  • поглед 1
  • погођен 1
  • Под 4
  • под 5
  • подеротином 1
  • подеротину 2
  • подмлађени 1
  • подношења 1
  • подригујући 1
  • подсети 1
  • пођем 3
  • пођемо 1
  • Пођемо 1
  • поздрав 1
  • поје 1
  • појих 1
  • показиваше 1
  • покољ 1
  • покрета 2
  • покриваче 1
  • покривачима 1
  • покрих 1
  • Покушаш 1
  • пол 1
  • полазе 1
  • Половима 1
  • полудели 1
  • полудети 1
  • поља 2
  • пољани 1
  • поље 1
  • пољима 1
  • пољубац 1
  • пољубићу 1
  • помера 1
  • Помиловати 1
  • помилује 1
  • Помисли 1
  • поморских 1
  • помрчине 1
  • понекад 1
  • понесе 1
  • понижење 1
  • понова 1
  • понора 1
  • поносит 1
  • поносом 1
  • поноћне 1
  • попови 1
  • порађања 1
  • поразе 1
  • пореди 1
  • порекла 1
  • порекло 1
  • пориче 1
  • породи 1
  • порту 1
  • порубе 1
  • послану 1
  • после 4
  • последњег 1
  • последњих 1
  • постало 1
  • постеља 1
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељног 1
  • Постигох 1
  • постио 1
  • постићи 1
  • постојење 1
  • Постоји 1
  • потеже 1
  • Потемкине 1
  • поткрепљење 1
  • поток 1
  • потом 1
  • поуздаћу 1
  • похоте 1
  • поче 1
  • почиње 1
  • поштење 2
  • пошумити 1
  • правцем 1
  • правцима 1
  • праг 1
  • празан 1
  • празни 4
  • празну 1
  • прапотопско 1
  • прашуми 2
  • Прашумски 1
  • прва 1
  • први 5
  • прво 1
  • пре 3
  • пребеле 1
  • превазилазим 1
  • преварила 1
  • пред 7
  • преда 1
  • предаје 1
  • Презриво 1
  • Преиначења 1
  • прекинути 1
  • преклане 1
  • преко 2
  • прекоморска 1
  • прекорачења 1
  • прелажења 1
  • прелити 1
  • према 2
  • премештање 1
  • преображења 1
  • преплива 1
  • престаје 1
  • престрављен 1
  • Претворио 1
  • претерујем 1
  • Претурив 1
  • претходивши 1
  • прећи 1
  • прженој 1
  • пржену 1
  • пржењу 1
  • прибио 1
  • приближује 1
  • придржавају 1
  • призна 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 1
  • прикрадају 1
  • прикраде 1
  • прима 1
  • примила 1
  • примио 1
  • Приправила 1
  • природа 1
  • природе 1
  • Прислушкујући 1
  • притиска 2
  • притицала 1
  • притом 1
  • прихватимо 1
  • Пркосећи 1
  • пркосиш 1
  • Пробијајући 1
  • пробијем 1
  • прободе 1
  • пробуде 1
  • пробуди 1
  • пробуђена 1
  • провалије 1
  • провиди 1
  • продубљује 1
  • прождере 1
  • прождиру 1
  • прозор 1
  • прозора 2
  • прозору 1
  • проклет 1
  • Проклет 1
  • проклета 1
  • проклетством 1
  • проклињу 1
  • Прокључалу 1
  • пролазе 1
  • пролазна 1
  • пролетњим 1
  • пролећа 1
  • Пролеће 1
  • пролеће 3
  • пронађе 1
  • прониже 1
  • пропелер 1
  • пропињања 1
  • проси 1
  • просипања 1
  • Просјак 1
  • просјаке 1
  • Просјаку 1
  • простирати 1
  • простор 2
  • простора 2
  • просторима 1
  • простору 1
  • протегли 1
  • протера 2
  • протне 1
  • Проходим 1
  • Прошивајући 1
  • Проширивања 1
  • прошлост 1
  • прошлости 1
  • прси 2
  • прскања 1
  • прстију 1
  • прстом 2
  • псећег 1
  • псима 1
  • псовао 1
  • псовка 1
  • псујући 1
  • птица 2
  • пук 1
  • пуком 2
  • пун 2
  • пуна 1
  • Пуна 1
  • пуне 3
  • пуно 2
  • пурпурних 1
  • пуста 1
  • Пустолов 1
  • пустоловина 1
  • пустоловини 1
  • Пут 1
  • пут 4
  • Путник 1
  • путовања 1
  • путу 1
  • путујем 1
  • пуца 1
  • пуцањ 2
  • пучину 2
  • пушим 1
  • рад 2
  • ради 2
  • Радије 1
  • Радише 1
  • радник 1
  • радника 1
  • радници 1
  • радости 1
  • рађала 1
  • рађало 2
  • разбијали 1
  • Разбијањем 1
  • разбијених 1
  • разбојник 1
  • разбуди 1
  • разглиба 1
  • разголитити 1
  • Разголићених 1
  • раздераних 1
  • раздере 2
  • раздеру 1
  • раздражења 1
  • размаке 1
  • размере 1
  • размишљао 1
  • разнесене 1
  • разнеће 1
  • разроким 1
  • разумем 1
  • Ранко 1
  • рано 1
  • раскрчити 1
  • распињу 1
  • распутаност 2
  • растеже 1
  • растрзања 1
  • растурити 1
  • расцветала 1
  • рђаве 1
  • ребра 1
  • ревматизма 1
  • Ревматични 1
  • револвера 1
  • револверски 2
  • редом 1
  • река 1
  • рекао 1
  • реке 2
  • реком 1
  • реку 2
  • репертоар 1
  • Ретко 1
  • рећи 2
  • рефлекс 1
  • реци 3
  • реч 1
  • рече 3
  • Речи 1
  • речи 2
  • рибља 1
  • рибом 1
  • ригања 1
  • рима 1
  • ритмова 1
  • робиња 1
  • рогуши 1
  • родио 1
  • родише 1
  • рођај 1
  • рођен 1
  • рођеном 1
  • рођења 4
  • ронио 1
  • ропац 1
  • ротативу 1
  • рубини 1
  • рубље 1
  • рубу 1
  • Рудари 1
  • руде 1
  • ружа 1
  • рујног 1
  • рукама 1
  • руке 7
  • руковања 2
  • руком 1
  • руку 4
  • руци 2
  • с 6
  • са 22
  • Са 3
  • сав 8
  • савести 1
  • савијена 1
  • савијене 1
  • Савладасмо 1
  • Савладаће 1
  • савршени 1
  • савршенству 2
  • Сад 2
  • сад 6
  • сада 1
  • Сада 1
  • сазнавасмо 1
  • сазнасмо 1
  • сазнах 1
  • сазре 1
  • сазрела 1
  • сазрело 1
  • саксија 1
  • сала 1
  • сале 1
  • сало 1
  • сам 24
  • сами 1
  • само 12
  • самоубиством 1
  • самоубице 1
  • самрти 1
  • сан 6
  • санджаке 1
  • сања 5
  • сањалице 1
  • сањалицу 1
  • сањању 1
  • сањао 1
  • Сањао 1
  • сањах 1
  • сарделе 1
  • саруке 1
  • саслушао 1
  • сатима 1
  • сачувам 1
  • сва 7
  • свака 1
  • сваки 1
  • сварити 2
  • свата 1
  • све 20
  • Све 3
  • свег 2
  • свега 2
  • Сведочанство 1
  • свемоћју 1
  • свести 1
  • свет 8
  • Света 1
  • света 5
  • Светлост 1
  • светлост 3
  • светлости 1
  • световима 1
  • Сви 1
  • сви 4
  • Свиђа 1
  • Свим 1
  • свим 2
  • свиња 1
  • свиње 1
  • свирепошћу 1
  • свитај 1
  • свићу 1
  • свих 7
  • свлачи 1
  • свога 1
  • свод 1
  • свода 1
  • Свој 1
  • свој 4
  • своја 1
  • своје 7
  • својим 5
  • својих 2
  • својом 4
  • своју 1
  • Своју 1
  • свраку 1
  • сву 1
  • свуд 1
  • свуда 1
  • Свуда 2
  • се 86
  • себе 10
  • седам 1
  • седе 2
  • седи 1
  • секс 1
  • села 2
  • селица 1
  • Сељанка 1
  • сељанке 1
  • сељанци 1
  • сен 1
  • сени 1
  • сенка 1
  • сенке 2
  • сенки 1
  • сенком 1
  • сену 1
  • сети 1
  • сећаш 1
  • си 10
  • Сибињанин 1
  • сиви 1
  • сивим 1
  • сија 1
  • силна 1
  • силним 1
  • сипам 1
  • сиромаштва 1
  • Сироти 2
  • ситости 1
  • Ситости 1
  • сјајна 1
  • сјајних 1
  • Скадарлија 2
  • скидајући 1
  • склад 2
  • склада 1
  • склапам 1
  • Скок 1
  • скора 1
  • Скоро 1
  • скота 1
  • скочила 1
  • скривасмо 1
  • скут 1
  • славе 1
  • славимо 1
  • славуји 1
  • слама 1
  • слатки 1
  • слежу 1
  • сликано 1
  • слике 1
  • сликом 1
  • слободан 1
  • слободе 2
  • слободом 1
  • слова 2
  • Словен 1
  • словенска 1
  • словенску 1
  • Служавка 1
  • служи 1
  • случајни 1
  • слушајући 1
  • сматрао 1
  • смеђа 1
  • смејање 1
  • смејем 2
  • смелих 1
  • смело 1
  • смета 1
  • смећу 1
  • Смећу 1
  • смехом 1
  • смеши 1
  • смешног 1
  • смешну 1
  • смисла 1
  • смо 6
  • смола 1
  • смолом 1
  • Смрт 1
  • смрт 4
  • Смрти 1
  • смрти 4
  • смртног 1
  • сна 5
  • снегом 1
  • снегу 1
  • сни 1
  • снило 1
  • снимка 1
  • снисмо 1
  • снисте 1
  • сноб 1
  • снова 1
  • сном 1
  • собе 1
  • собом 3
  • сољу 1
  • сосова 2
  • спавајте 1
  • Спавајте 1
  • спавања 1
  • спавао 1
  • спас 1
  • спасења 1
  • спасење 1
  • спаси 1
  • спасоносним 1
  • спокојством 1
  • споменути 1
  • справа 1
  • спреме 1
  • спречи 1
  • спусти 1
  • спустити 1
  • спуштају 1
  • срам 1
  • сред 4
  • Среће 1
  • сродства 1
  • срце 2
  • стављам 1
  • Стаде 1
  • стадо 1
  • стаза 1
  • стазом 1
  • станице 1
  • станици 2
  • стања 1
  • стању 3
  • стао 1
  • стар 1
  • стара 1
  • стари 1
  • Стари 1
  • старија 1
  • старица 1
  • старице 2
  • старом 1
  • стару 1
  • ствари 2
  • стварности 3
  • створења 1
  • стекао 1
  • стенама 1
  • стићи 1
  • стиха 1
  • стихова 1
  • стихови 1
  • Стихови 1
  • стоваришта 1
  • стоји 1
  • страна 1
  • страсти 2
  • Страшан 1
  • страши 1
  • страшна 1
  • Страшна 1
  • страшном 1
  • стремље 1
  • стресено 1
  • стресо 1
  • Стресох 2
  • Стрмоглав 1
  • стрмоглављује 1
  • строгости 1
  • стрпљења 1
  • Струму 1
  • ступамо 1
  • су 13
  • Сувише 2
  • Судан 1
  • Судану 1
  • судар 1
  • судара 2
  • суза 1
  • Сузни 1
  • султанске 1
  • сумње 1
  • сумњива 1
  • сумора 1
  • суморна 1
  • суморности 1
  • сумраку 1
  • сунца 1
  • СУНЦЕ 1
  • сунцем 1
  • сунчане 1
  • сунчани 1
  • супе 2
  • супом 2
  • сутра 2
  • схватим 1
  • Та 7
  • та 9
  • тад 5
  • Тада 1
  • тада 3
  • Тај 1
  • тај 7
  • Тајанства 2
  • тајанствени 1
  • Тајанствено 1
  • Тајна 1
  • тајном 1
  • тајности 1
  • Тајну 1
  • тајну 2
  • такве 1
  • такву 1
  • тако 13
  • Тако 8
  • таласа 1
  • таласима 1
  • Тамбукту 1
  • Тами 1
  • Тамо 2
  • тамо 3
  • тањира 1
  • тањирног 2
  • тару 1
  • Твог 1
  • твог 2
  • твога 2
  • Твој 1
  • твој 3
  • твоје 9
  • твојих 1
  • твом 1
  • те 11
  • Те 3
  • тебе 8
  • теби 2
  • Тежи 1
  • тежину 1
  • Тек 3
  • тек 4
  • теку 1
  • тела 7
  • телеграфским 1
  • тело 2
  • телом 2
  • телу 1
  • тепаш 1
  • терај 1
  • тесан 1
  • тесно 1
  • тече 1
  • течности 1
  • Тешка 1
  • тешка 3
  • тешке 1
  • ти 20
  • Ти 3
  • тиме 1
  • тих 1
  • тиче 1
  • ткива 1
  • тмури 1
  • то 28
  • То 8
  • тобом 2
  • тог 2
  • тога 1
  • тој 2
  • током 1
  • толике 1
  • Толико 1
  • толико 7
  • толикој 1
  • топла 1
  • топлом 1
  • топу 1
  • торту 1
  • точак 1
  • точи 2
  • траг 1
  • тражисмо 1
  • Тражићу 1
  • трајан 1
  • трајања 1
  • Тракију 1
  • трбуси 1
  • трбусима 1
  • Трбух 1
  • трбух 6
  • трбуху 2
  • трбушног 1
  • трбушности 1
  • трговца 1
  • Треба 1
  • треба 3
  • требало 1
  • трезне 2
  • Тренутак 1
  • тренутка 1
  • трза 1
  • трзај 1
  • трзањем 1
  • три 3
  • трубу 1
  • труд 2
  • трудноће 1
  • трулом 2
  • труљење 1
  • Трчало 1
  • Ту 2
  • ту 9
  • туга 6
  • тугује 1
  • туп 1
  • Туп 1
  • ће 20
  • ћеш 3
  • ћу 4
  • ћуди 1
  • ћут 2
  • у 114
  • У 30
  • убија 1
  • убисмо 2
  • убити 1
  • Убићу 1
  • убице 2
  • ублаже 1
  • увек 6
  • уводих 1
  • угаљ 1
  • угласти 1
  • углова 1
  • угњавим 1
  • уговорене 1
  • угости 1
  • угрожену 1
  • удара 2
  • Ударајући 1
  • Ударцем 1
  • ударци 1
  • удове 1
  • уђе 2
  • ужад 1
  • Ужас 1
  • ужаса 2
  • ужасан 2
  • ужасни 1
  • Ужасним 1
  • ужасно 2
  • ужасу 1
  • Уз 1
  • уз 5
  • узбудљивије 1
  • узбуђујем 1
  • узвиси 1
  • уздахом 1
  • Узети 1
  • Узеће 1
  • узлетања 1
  • ујаше 1
  • Ујед 1
  • уједе 1
  • уједом 1
  • Украше 1
  • укуса 1
  • улаз 1
  • уливају 1
  • Улицама 1
  • уљима 1
  • умара 1
  • уме 1
  • умео 1
  • умирати 1
  • умирем 1
  • умирући 1
  • умора 2
  • умори 1
  • Умочили 1
  • умрети 3
  • умрећу 1
  • Умрећу 2
  • умри 1
  • умрли 1
  • умрлу 1
  • унакажени 1
  • унапред 1
  • Унгарију 1
  • упију 1
  • упљим 1
  • упокој 1
  • управљеном 1
  • Упркос 1
  • уређује 1
  • усавршења 1
  • ускоро 1
  • Ускочи 1
  • ускочка 1
  • усна 1
  • усних 1
  • успављује 1
  • успе 1
  • успесмо 1
  • усред 1
  • уста 4
  • устима 1
  • усуђујући 1
  • усхићено 1
  • усхићења 1
  • усхићењем 2
  • ут 2
  • утапа 1
  • утапам 1
  • утапања 1
  • утисну 1
  • утиче 1
  • утонути 1
  • утопише 1
  • утопљено 1
  • утроба 1
  • утробу 1
  • учешће 1
  • Учи 1
  • учинићу 1
  • ушима 1
  • фабрици 1
  • фабрички 1
  • Фабрички 1
  • фабричког 1
  • фазанку 1
  • фантомима 1
  • фаталношћу 1
  • фикс 3
  • флаша 1
  • флотила 1
  • фосили 1
  • Франсоа 1
  • ха 4
  • Хајде 1
  • хајдмо 1
  • Хајдук 1
  • хајдуке 2
  • хајка 2
  • хајци 1
  • Ханибале 1
  • харангира 1
  • хартију 1
  • хата 1
  • херој 3
  • хиљада 1
  • хиљаде 1
  • химни 1
  • хладна 1
  • хладне 1
  • хладно 1
  • хлеб 1
  • хлеба 1
  • хлебари 1
  • хлебу 5
  • Хоризоната 1
  • хоће 1
  • хоћу 2
  • храну 1
  • храст 2
  • хркао 1
  • хркати 1
  • хром 1
  • хтео 1
  • хуље 1
  • хумора 1
  • царски 1
  • цвет 1
  • цвета 1
  • Цвети 1
  • цвеће 1
  • цела 1
  • Целе 1
  • целиваћу 1
  • целу 1
  • цео 4
  • церећи 1
  • цери 1
  • циклон 1
  • ципеле 1
  • црвена 1
  • Црвени 1
  • црвенила 1
  • црвенило 1
  • црвено 1
  • Црвенокожног 1
  • црвену 3
  • црви 1
  • црева 2
  • црна 2
  • црним 1
  • Црнко 1
  • црном 1
  • цртао 1
  • цури 1
  • чајка 1
  • чак 3
  • чакшире 1
  • чамци 1
  • чанак 1
  • чанка 1
  • чанкови 4
  • чанку 1
  • чанци 1
  • чар 1
  • час 2
  • част 1
  • части 1
  • чаша 1
  • чврстину 1
  • чедан 1
  • чедност 1
  • чежњива 1
  • чека 4
  • чекајући 1
  • чекању 1
  • чекићима 1
  • чела 1
  • чељуст 1
  • чељустима 1
  • чеп 1
  • често 1
  • чета 1
  • четири 2
  • чешља 1
  • чија 1
  • чије 2
  • чијем 1
  • чији 1
  • чини 2
  • чист 1
  • чистијих 1
  • чистине 1
  • чистотом 1
  • читао 1
  • чмавати 1
  • човек 2
  • човечност 1
  • чува 1
  • чуда 2
  • чудна 2
  • чудне 2
  • чудно 1
  • чудо 3
  • чудовиште 1
  • чудовиштем 1
  • чуј 2
  • чуну 1
  • чућете 1
  • шапнућу 1
  • шарене 1
  • шаторе 1
  • шегрт 1
  • шест 1
  • шести 1
  • шетао 1
  • шешире 1
  • шири 1
  • ширина 1
  • широког 1
  • шкрипећи 1
  • шљокицама 1
  • шпиритуса 1
  • шта 6
  • што 21
  • штроји 1
  • шума 2
  • шуми 1
  • шумски 1
  • шупљине 1
  • шуштаве 1
5199 matches
/li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта истор 
смо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега ба 
плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбе 
 света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам 
> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан, 
ј трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивн 
е!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: ниса 
li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти ре 
душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз  
левко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што  
мњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <l 
и болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке г 
толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, 
мски занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Ко 
оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе сво 
омност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлач 
дино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li> 
-</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> 
е, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављ 
бом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад 
ју главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не разд 
лац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур 
м кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </l 
 је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан д 
li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклопо 
ам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју н 
>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидн 
јућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љуб 
 и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li 
ричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li 
 да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљен 
усна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</l 
>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> < 
 руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у и 
бијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li 
 <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страш 
ганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.< 
у му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>В 
ушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улица 
м видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад в 
ивот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добр 
маре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћ 
олеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти  
Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šу 
>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба  
ј казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима  
смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Мла 
>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли  
i>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> < 
>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li> 
отера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И кр 
из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише в 
рирода онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред д 
е, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</ 
/li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и д 
 се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни св 
ок не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме 
 спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!< 
азваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отп 
стазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То до 
n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађ 
>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он до 
аписах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 119 --> <head> 
<li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних в 
ице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој  
рај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопу 
ци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{ 
li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлос 
li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је  
у и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје 
i> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и  
убњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li>  
ћи:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;< 
> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Ц 
 и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађањ 
дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <l 
тај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако 
иближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li> 
та овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рође 
<li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, 
</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет,  
 на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> < 
ока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт ч 
ључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хај 
lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, 
ји ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ип 
<li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи 
више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <l 
те</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере 
плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да п 
 пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начи 
>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци  
хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти 
чупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сли 
>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње. 
23 --> <head>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <l 
ка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кост 
li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са он 
 и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неки 
 ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> < 
 <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, к 
, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и жел 
лог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме ст 
/li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја кур 
ићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> < 
уке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас  
<li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да рад 
г ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију;  
</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој п 
/li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од ск 
о бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прсти 
/li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо!  
>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност  
оге очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Ов 
ије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</l 
Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заје 
и</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg 
т</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>З 
 <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јут 
 умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>ника 
ох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза 
;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијарди 
скрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један јед 
значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>с 
 руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <l 
очка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</l 
ишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </ 
шину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену лив 
љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочил 
, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га 
о не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту па 
<li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалств 
бавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој во 
о једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми  
 они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмови 
у, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није к 
 је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кум 
ош пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живот 
/li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а  
ом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивиц 
има пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и кр 
i> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире с 
А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање  
доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, 
во, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варн 
 отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с у 
оворене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригуј 
угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове 
> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је чо 
ења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах 
<li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на 
е песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље, 
 што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</l 
зања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li 
<li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штр 
ивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупа 
старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Ола 
и јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је ж 
ворили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је ста 
ој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да м 
ено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примил 
ла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословн 
i>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ  
i>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али  
и у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим гр 
отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</ 
</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њи 
>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој 
е крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и 
- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна г 
бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат 
руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до 
 застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу с 
тром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li> 
 очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних г 
лебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Присл 
апам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херо 
и, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме п 
 <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати  
ка, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li 
сти, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим:  
ње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> 
 песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на  
 на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длака 
p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пи 
 одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим 
li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство< 
е на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће 
li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енг 
/li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства 
i>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li> 
уји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног к 
и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање. 
:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушно 
а и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се д 
церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?< 
ибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но к 
i> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар 
ђе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li 
чи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а п 
/li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински пр 
пео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја 
li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Ал 
 неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних  
е неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун г 
шном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li> 
 тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео ви 
ло:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију ц 
сима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <l 
lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом с 
гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом 
е снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као 
и</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li>  
ду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару 
о изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и т 
усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</ 
>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 1 
 назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Леп 
:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок 
вљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ бо 
о од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је с 
>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен 
ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- 
i>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи н 
 наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и расп 
етири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li> 
ела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли ма 
херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан 
 да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене з 
ареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан  
као и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњ 
тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма к 
 кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брег 
огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашу 
ње!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</l 
 ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Ка 
атерицом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она пољ 
своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарко 
в Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> 
lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад п 
овен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на  
> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копај 
 <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора! 
 <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је те 
</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <l 
није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас ба 
 руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовнос 
рансоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са  
ем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које н 
/li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> < 
 гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li> 
а или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе 
 у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне стр 
li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ко 
м, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> 
> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до дев 
певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:< 
е вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да  
>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод д 
то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако дево 
кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако 
<li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије 
} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li>  
не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих е 
икада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слоб 
ети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја  
и:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о 
крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али упра 
 сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба р 
аници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је 
риче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз ист 
ајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе 
беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li 
апам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очара 
i> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;< 
 настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока 
о лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену 
од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</ 
етету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке сво 
ника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не је 
{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене 
g> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми дос 
није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у ру 
а лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плов 
> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубо 
зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg 
 котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима ра 
 </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелен 
 бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат раз 
а</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и  
бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схвати 
м песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> < 
а;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На дла 
 <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно 
li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друм 
рти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, 
li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски  
има,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам тол 
свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И 
ија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о гл 
и: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан во 
ерунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским који 
овац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв,  
ки во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом 
ти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>За 
го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg 
чњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <l 
ене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству в 
ч;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде  
</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да  
каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собо 
,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и кан 
/li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до жи 
них црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</l 
антомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</ 
 наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањ 
владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и  
репих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до 
да постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци!  
авим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, 
 да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у виног 
еска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона ра 
> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</ 
 </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> 
а сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да к 
 никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> < 
рик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> < 
угој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузн 
о!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар  
ватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз  
си: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно 
Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!-- p n = 138 --> <li>Очи 
--> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно  
а путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом 
раћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> </div> <d 
рнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,< 
ору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису о 
li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да пр 
> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, ја 
 <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локом 
/li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз 
он,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <l 
у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле 
<li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде  
ти арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица 
но.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> < 
и!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> 
рева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,< 
драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа 
li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месец 
све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати 
 угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више др 
, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испун 
тељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се ш 
е,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</l 
шуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> < 
ље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосе 
онути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају 
се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој 
 не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му посте 
ави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништи 
теље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у 
 бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора 
ге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога з 
а, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li> 
и трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису зако 
 <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен с 
с заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брло 
ма цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li>  
>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Ил 
лкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда б 
о шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хла 
>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <l 
,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди. 
онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари  
Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небе 
у господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>вел 
спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> < 
 богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде саврше 
Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмл 
Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први  
li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозор 
оје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и њ 
li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li 
егде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов ко 
> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њи 
 та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о  
 о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци пржено 
 смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног о 
на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путује 
а она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И н 
 смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга 
емоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало б 
ја нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревма 
оваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета: 
 = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном је 
>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад з 
>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> < 
> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо 
Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!< 
/li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један дв 
i> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће< 
дића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Д 
i> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</ 
 <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и пок 
а.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кош 
рити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако  
д је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p  
ун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш б 
гнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању  
или смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <l 
удану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече 
егов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад вој 
i>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> 
> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се 
нкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <l 
/li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> 
 албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> < 
i>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и сла 
моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li>  
<lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред  
т ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li>  
руштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајан 
 неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај в 
 заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још па 
ен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек доврше 
 света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Т 
абрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарл 
примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише  
и - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо за 
лав,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Та 
е</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом;  
ај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> < 
и:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li 
их стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на х 
> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ст 
у.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми ви 
и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S}  
и под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера  
<li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огр 
 коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осме 
ни аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још 
чима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна 
 јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li>  
аве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек 
 матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребел 
пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од х 
учем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па проси 
а</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често н 
/li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар зна 
 раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места с 
раза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина м 
i> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један с 
ко ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као д 
вићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: к 
 нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> < 
ј ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови 
анину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отров 
сима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега 
</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ног 
</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене 
дик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, 
 бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре 
пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје п 
 једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 129 --> <head 
екоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трул 
<li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара. 
е на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>И 
вљује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крва 
ао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој 
сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би ве 
li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће 
li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беж 
<li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом  
и зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</l 
д ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, 
ворођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз  
сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора  
зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цр 
вих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је 
i>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе  
</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега пл 
li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марат 
 вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p 
ају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Веру 
ни гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Зас 
а крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље 
и на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Стр 
</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из 
си први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спа 
том својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без  
кати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме преста 
агане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и  
оток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зеле 
е</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд 
мо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очи 
анина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат!  
/li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li 
прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумр 
 <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Н 
i>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што 
g> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div>  
ни врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на  
о стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се прев 
.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарс 
 њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све посте 
>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да  
сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосо 
;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме 
 им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!- 
уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера. 
</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <l 
i>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко 
се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</l 
 дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи  
,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мој 
о о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд мор 
д пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>ка 
> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</li> <li>У обртању, прстом својим из 
м као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико саз 
<li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <l 
 смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - ри 
А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 136 --> <head 
ди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нов 
гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li 
li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло  
ротне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</l 
> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари  
и склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики 
и пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> 
и једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним  
 воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак 
ди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче!</ 
li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма 
собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Б 
i> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева  
li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ри 
спињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада  
и бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маљ 
 тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој м 
/li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајск 
li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, б 
њира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трб 
/lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личн 
рбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колим 
ђ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише 
 прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром опл 
 <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li 
сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна ка 
ења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је п 
 <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претход 
лива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жиц 
едонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </l 
орчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прела 
 мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</ 
ања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Њ 
ге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом 
утујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> 
Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Ос 
слушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем  
х губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као с 
 издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницам 
гођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек дов 
кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава 
ли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пе 
аћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песн 
</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас 
су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li 
та ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Ка 
<li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све в 
а усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам  
> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се м 
ка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све 
,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне 
 круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> < 
 круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> < 
удем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n 
ки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li> 
лену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - д 
а оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који 
овршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> <li>О 
ј.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -< 
удна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа  
ео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу о 
/li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звиж 
 од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,< 
о од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као 
i>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо ко 
> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li 
де сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и 
</lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div>  
ривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>В 
 n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко  
о да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, пре 
адости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мисли 
ајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света 
лочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али озн 
а која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>По 
ће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, 
 пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се  
>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки с 
ри!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај,  
розор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло б 
 сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, пис 
руму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слов 
небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесен 
д глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити 
ињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стад 
бићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опрош 
ња Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> 
li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </ 
n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у бесп 
е изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гле 
мовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li 
ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса< 
амирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако ду 
а прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма  
> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој 
јни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди  
еба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртв 
ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духов 
ако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај 
топско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара  
лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису з 
> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошм 
ивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево 
ње ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а  
и се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>до 
м њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li>  
 и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.< 
н Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо  
сторија! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не 
оз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li>  
li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да  
, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, с 
х екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бог 
ену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у б 
жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко св 
тала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- p n = 127 --> <lg> <li>У о 
у!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема проз 
ућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира 
 плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири м 
а</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, 
ом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg 
њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li 
S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!- 
едњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према т 
 130 --> <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Тво 
 збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И  
 од тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се бу 
 <li>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки  
 Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком  
еба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који 
ље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <l 
лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у 
руги, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њ 
ког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <l 
 мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то  
ули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак ра 
, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз 
g> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та 
у му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа 
н, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>прол 
ом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>мој 
рава за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости 
схићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где 
а он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им  
уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за 
ушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се 
 не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</l 
,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</ 
стрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li>  
о што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више  
 не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.< 
а се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш јо 
и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешк 
 девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <l 
да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи  
о у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савр 
li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти д 
 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у бесприм 
умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак увод 
им нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно шт 
имо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлан 
i> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се о 
чи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li 
-- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот 
иће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник  
} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 126 --> <hea 
 вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> 
х план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; 
, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне к 
спарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li> 
у прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li>  
 ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li 
ано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <l 
ити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg>  
и; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, мес 
лазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> < 
 <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота 
е начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не зна 
>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање п 
вота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рођења</head>  
а врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна 
</li> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледа 
а је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама  
ње убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са  
а; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па 
> </div> <div> <!-- p n = 132 --> <head>Двадесет неприкосновених стихова</head> <lg> <li>У усти 
бав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с т 
га завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до  
ичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај оти 
јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li 
ком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима, 
е...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својо 
о често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз оч 
ви зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова - 
један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У 
укту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим 
е све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li>  
дан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> 
 с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опрост 
о, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li>  
хом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути хер 
мешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!< 
д загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који да 
>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хл 
заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li 
учна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти 
једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина 
li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар -  
ан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</l 
 као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити мес 
!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити реч 
е, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се н 
отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је  
ати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задој 
 ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника 
ао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна 
начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джу 
 <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то 
> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда ви 
<div> <!-- p n = 119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head 
 песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санд 
ни мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, 
li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом з 
е што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И 
у ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</l 
авасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике пола 
ог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једн 
ур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар своји 
а уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, ве 
ш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шп 
> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра с 
м ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари н 
удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога  
лон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион ( 
мио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на  
дно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем пр 
ај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаж 
чност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не  
а;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна  
 воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња т 
е не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико  
их јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,< 
} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скид 
е.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из 
унаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у простори 
li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога м 
> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не  
о тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Да 
Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарав 
и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз  
li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку у 
моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужас 
њства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li>  
.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли  
а, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљив 
бање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n  
Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и са 
n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и ме 
а само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без  
у са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li 
не завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li>  
, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њин 
<li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ  
lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Вел 
</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жи 
апнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах 
ту: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Мно 
 хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И 
олудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <l 
 обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то би 
амо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> < 
х од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до мес 
че из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз п 
шног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно 
е пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као в 
е залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> </lg>  
/li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови мо 
на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, неса 
 <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, о 
орала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> < 
а савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну кој 
 великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само ко 
на рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се 
 у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство т 
 </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс мил 
оњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник кр 
 његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У 
едне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li 
:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>К 
моубиством;</li> <!-- p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролећ 
/lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за б 
чка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним  
аници.</li> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити с 
Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњив 
ћењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као 
<li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до к 
ћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам б 
</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албум 
 испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на 
21 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кај 
да и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затре 
а човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себ 
смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Ско 
ћи себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји револверс 
и,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Н 
шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</ 
тива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји: 
ри</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна н 
 ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обу 
i> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li 
м ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</li> <li>океан, сунчане сен 
мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће 
се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> 
p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада 
а!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> 
мо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, м 
руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова сло 
тљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља 
прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем 
</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</l 
> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам са 
ту,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li 
ке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n  
ље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, к 
роктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и на 
 о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li>  
јанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</ 
пурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> 
е где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се 
, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са гра 
ам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад би 
пе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li 
жу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Тол 
ни пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жанда 
рања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;< 
li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... 
з три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да с 
ијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтав 
тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се 
тицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад  
О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево:  
ме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> 
> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста  
>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> 
,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисе 
аке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати 
а Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадо 
еља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губе 
евам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте  
n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава 
 од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> 
је</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, 
кеане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама те 
затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!< 
 да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу,  
ћ за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у 
да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а мно 
сподар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> 
е брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз по 
i> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас за 
- моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>уж 
пања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по л 
озова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на дево 
будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима см 
дају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасн 
 ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <l 
 <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li> <li>Новога завета;< 
СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, 
е на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li 
сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li 
ковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина др 
сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li>  
 И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</ 
li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила н 
 кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о 
</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-прос 
 длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труље 
/li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од пал 
и?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате м 
м током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <! 
митра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полуде 
</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој 
i>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> < 
ле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства 
i>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li> 
>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Кота 
ртију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О 
о огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друш 
то се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајм 
а крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања д 
рудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више ни 
богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О 
атегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује  
i> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> 
рваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним св 
служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с три ц 
ви у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хле 
> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li> 
li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,< 
 хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по  
ива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истинс 
кеане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјај 
</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све 
поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li 
 пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди пес 
</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li> 
у постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко сви 
/li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанст 
ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усх 
двлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li 
сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - мој 
и нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у у 
ј, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно ш 
i> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре< 
а отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <l 
обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сун 
куцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </l 
бнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега  
/li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из бе 
намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Сме 
трти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страш 
га довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опет праза 
, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стић 
</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих 
 у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па ум 
/li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</ 
нематографских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li> 
 биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има о 
 <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи 
или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> < 
 њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу го 
тик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, ка 
 и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову о 
</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li 
i> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на до 
Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је ск 
<li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој 
прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец ж 
зме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 -- 
руму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</ 
 обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљен 
ло веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужа 
ићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима 
 и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних о 
еже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави св 
есмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи прит 
и доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена н 
или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друм 
ма жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја с 
се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег ско 
i> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што кр 
је сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <l 
ви):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не улив 
кло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада! 
леко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац ј 
ни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</l 
ва издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg 
 мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад из 
руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> < 
li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n 
ницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог  
/lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> 
а.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <l 
езду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> < 
ује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким вели 
на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хај 
ао и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <l 
> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>К 
јмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg>  
118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то,  
 и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li 
i> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</ 
о птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крва 
бом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li> 
где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху свој 
зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства в 
<li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела ка 
> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу т 
руго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Ј 
уку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше 
i> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се ута 
 стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и з 
исци последњих руковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li 
о са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје -  
<li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се нос 
победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li 
 просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну 
ј пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бе 
вој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко нег 
азбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li> 
> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> 
,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg 
уљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим н 
а запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена  
вне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као 
, ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li 
е,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу н 
аних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркоси 
,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</ 
 и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, п 
ину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Про 
</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И  
</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из о 
азбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу п 
> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изне 
и други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљив 
 <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li>  
реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да 
зни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиж 
ровалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> < 
пасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li> 
еј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми 
ју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити ни 
зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових р 
крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем  
i>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на с 
ећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих 
 предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> 
li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса ку 
уј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Про 
њи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња 
млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </l 
х веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе 
а је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја н 
 досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немају 
никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и па 
у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</ 
х боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак; 
овима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,< 
 помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радни 
 гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене 
 за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Лу 
ајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа 
 се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки бра 
ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песм 
то дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли прир 
з ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса< 
во;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <l 
тотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами 
ви су чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> 
ност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи  
Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишо 
ушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где 
li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:< 
о, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем 
дмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; 
оморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једн 
рбу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела сумо 
i> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавај 
огода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место ут 
>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и ж 
>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми саз 
ера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле  
, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li>  
азбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>По 
а:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Св 
сно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p 
> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изна 
вао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си 
> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за с 
аснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> 
текло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љуби 
м то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су 
н</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са др 
,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрад 
заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет 
, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвенокожног поглавице односи  
рише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, 
иње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li> 
 које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села м 
з села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да  
 рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>по 
 <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште бе 
у што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкат 
ички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија 
 бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</ 
настири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се нас 
и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је 
толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li 
д нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај п 
 <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашу 
бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Траки 
кош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет:  
' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му ча 
>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?< 
ајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самр 
човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>ј 
аса црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над 
>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам мес 
> </div> <div> <!-- p n = 130 --> <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам 
т га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разгол 
има електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три с 
 боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу  
и чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта  
еће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крик 
у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> < 
ор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре  
 тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, з 
чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Де 
 зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја 
се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код наче 
у,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> 
li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суз 
Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!-- p 
са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се з 
i> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li 
ма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</l 
дрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,< 
> <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дуб 
алицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li 
лог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, гд 
..</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти 
у од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину 
некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li>  
<li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају он 
-> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка, 
из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушка 
, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке 
ири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о муч 
> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li>  
 гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућ 
> </div> <div> <!-- p n = 136 --> <head>Зимски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокош 
јање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у к 
дно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлета 
ђује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз грок 
кривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасо 
ским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз 
да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</ 
ловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пр 
апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> < 
>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Она 
и од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме пр 
li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</l 
ину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочи 
и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у  
е умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од  
i> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци 
ма свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.< 
 Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датум 
 дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је т 
,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу н 
 га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод 
 каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем приро 
> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на  
</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што  
из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато ш 
живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника;  
ч,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор  
i>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти. 
увши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим е 
ет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак  
 визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подс 
з дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног млад 
<li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе 
у</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>За 
лаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуњ 
> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја са 
агризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Јед 
во вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li> 
</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грл 
роја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козм 
i> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Беса 
 ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну п 
оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за 
не.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку праз 
 велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало,  
овниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ве 
/li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас  
 казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанков 
аљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намир 
i>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут  
ере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> 
очијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, 
ометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> 
сму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецк 
i> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <l 
li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А  
е, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 -- 
,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајан 
сврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да 
глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најуж 
ће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: т 
ехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планин 
ај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - 
g> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> 
ини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> < 
ог бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања! 
та;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијар 
покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од 
ј друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li 
ева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <l 
</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из рево 
зма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- 
ица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li 
уга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај веч 
клад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> 
клад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам  
га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li>  
ју?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још  
</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с ус 
li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива  
ез трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве  
i> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.< 
 њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li 
збојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једн 
<li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <l 
> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде 
.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> 
де,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу 
крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео,  
звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда  
а Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа 
 бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</l 
е време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спава 
к</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини  
у ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> 
пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>За 
ељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šу 
/li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модро 
е пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља -  
жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</ 
зе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало 
ad>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање 
шић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, 
/li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој 
еше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља за 
пета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li 
рбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати н 
ни Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту пр 
шћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу 
тресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> 
ткривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li 
</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају вит 
> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li 
сти</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закон 
</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плаз 
ни огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледају 
ним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </l 
кони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад 
>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли пр 
<li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ л 
 хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима ж 
 што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на ка 
ека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања 
их великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само  
ок,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Оди 
 p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно нек 
- ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље 
i>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визитк 
ска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који 
ере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li 
вет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li 
одише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li>  
ти им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> < 
g> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са ог 
а се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</ 
к да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубав 
--> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li 
а собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li 
li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Ко 
а;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне све 
 дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхћ 
 и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а 
 <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> <!-- p 
ад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> 
 и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где 
Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат 
> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало 
 тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и прола 
 <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>О 
 звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја коле 
ају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и непо 
за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар 
 да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!< 
li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глуми 
119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претво 
модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li>  
и јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, то 
,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у д 
агаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> < 
е у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загр 
 протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.< 
 мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li>  
која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, рев 
ру:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стар 
тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног т 
i>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, 
 <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је бе 
да мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> 
- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођен 
дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме с 
олико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Ка 
тва којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и 
 отровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе с 
ија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li 
 једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</ 
роз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност ње 
li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност ње 
да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li> 
т ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је п 
жигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li>  
ма још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li 
> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен  
лом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од 
ох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је по 
јном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> < 
плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет  
им до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са т 
светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>По 
девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у о 
суђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А 
дства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице 
оћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да 
утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе оча 
а чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесн 
чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, поне 
е неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који  
дници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунак 
коши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</l 
ало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разго 
ћао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, п 
витај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи та 
и херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужас 
Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном  
м збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,< 
S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма 
о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ однос 
 сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у  
цу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у  
> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <l 
оловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће 
 записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 119 --> <hea 
звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у  
младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мис 
Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, рад 
ет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цв 
суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li 
> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашт 
ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен  
кати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>През 
среће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне -  
крајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког све 
на кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Про 
још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију глав 
теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем  
li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о 
на, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне 
разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има они 
<li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би  
а изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <l 
а: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li 
та сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li>  
је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li> 
у збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашав 
ад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li 
есрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за уг 
у, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И пева 
 масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част си 
зни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg> </div> <d 
са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблу 
 ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg>  
отече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кро 
 Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li>  
> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подерот 
иних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (свој 
li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li>  
ић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S 
 једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам н 
i> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li 
</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</ 
 му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, с 
о до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животи 
i> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих  
ња</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не вра 
p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном 
тровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се  
, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, м 
и опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад  
 плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li 
 на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми отк 
не ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој 
</lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> 
ндаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине су 
</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова 
ршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звез 
</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као н 
i> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибал 
<li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из 
рјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзаж 
li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало  
 и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да  
</li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А 
ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мал 
з варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен беж 
li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка м 
> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхта 
 сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и 
lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни 
и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</ 
воте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу те 
лоча,</li> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</ 
i>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна јед 
 излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li 
д, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li 
Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу б 
ост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа  
тапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све  
 Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гл 
ом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што с 
/lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li 
е старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, 
дно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени 
> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе ни 
ући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И 
i>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки хра 
а дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо и 
ре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца 
 разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва о 
о пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу ко 
,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави че 
>Путник</head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, к 
, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ак 
>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и ра 
 жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар ве 
ак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин з 
имњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кро 
i>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми оста 
li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно п 
li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <l 
i>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору сакс 
икога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје р 
кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> 
> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред  
ачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li 
 <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!- 
тину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају и 
>То:</li> <li>Постоји револверски пуцањ изнутра</li> <li>Šто убија.</li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ 
ац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <l 
: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помило 
већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li 
ловенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li>  
оз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли:  
</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> < 
>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притиска</li> <li>Одл 
ке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми до 
мо у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <l 
 дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</l 
мену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека 
пажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљев 
да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <l 
маку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</ 
ојима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке х 
брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док  
ирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на т 
фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! 
i> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, проб 
сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и бе 
вних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Н 
е опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају у 
е одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у  
у,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li 
атопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li 
ственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена пос 
стине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву  
Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на 
а!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg 
>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књи 
 <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано 
, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој ш 
 орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Сву 
ко чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам 
а постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li> 
 <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не сам 
вим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> 
</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегун 
аду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући н 
и исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику  
чане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, с 
4 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром  
тања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те  
i>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li> 
ха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти  
ље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <! 
ти први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас; 
ркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље сви 
 већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>н 
i> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека кра 
ло, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У вој 
ободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна в 
хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме ника 
 воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 123 --> <h 
<li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужн 
 - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли 
li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li 
<li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је  
 брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други 
ода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li>  
 пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> < 
мотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода  
ше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто м 
ћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови пра 
ти и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у дру 
розора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и у 
самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукро 
нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и 
ао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та 
lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <l 
задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни м 
 иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затва 
li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Руда 
патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <d 
ост њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно п 
чанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена  
их који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје 
лства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах  
ниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветр 
дрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <l 
, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет 
тало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>истор 
 ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му 
та друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li>  
 хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <l 
ћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg 
жасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div 
/li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Неди 
и никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос с 
i>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Дете 
одсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li> 
ему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке 
од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан 
ада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апо 
рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђуј 
 излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ - 
оје бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у  
 из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li>  
јдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса 
а плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам  
сму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвира 
ока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму с 
д крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јо 
li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</l 
е, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>про 
>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више 
схићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се  
li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> < 
а му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко  
рисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге  
 чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тм 
м се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ов 
то треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љуб 
аветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако з 
</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li 
/li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, ви 
ажење!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга, 
ест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврћ 
.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне  
ма које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас ка 
 звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај  
ња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго< 
е на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се  
 и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <l 
p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему св 
плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <l 
олови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не у 
li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева,  
љу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кр 
абавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</ 
у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li> 
;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна ног 
i> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на пр 
лад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени г 
 <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељ 
ао васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А једа 
ка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њен 
 пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз  
да онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахта 
преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку 
сада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну  
на мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li 
бљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <l 
d>Зимски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И 
те, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док поп 
бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреб 
ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, о 
и новорођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као к 
ва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li 
 од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да 
орекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Ника 
ион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један  
<li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да з 
и чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не ута 
и дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плака 
ска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад  
<li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха 
уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз г 
љно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерств 
/li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <l 
мо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисм 
где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама 
 као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велм 
 сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздраже 
рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, 
ећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена о 
лу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја  
а дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати 
вог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рођења</ 
мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head 
уке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у ист 
и лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без ме 
>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе 
 тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног  
з у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња  
Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут но 
 <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огро 
ога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па заг 
i> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска н 
ељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li 
ење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко  
оје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час. 
> </div> <div> <!-- p n = 123 --> <head>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у к 
а,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник  
ав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Ку 
чки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много  
е, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову с 
о на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа 
 ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебело 
ће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће 
квом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада  
ада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li 
тети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на дом 
!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о 
дне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на д 
чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg 
li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Р 
li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div>  
 разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах 
 нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притис 
нина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата  
 <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустолов 
ена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је 
увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало,  
и поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Ал 
ом исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту берб 
етњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрсн 
це.</li> </lg> </div> <div> <head>Ово о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чуд 
строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс 
аве, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Н 
еображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А 
и и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg 
и те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li 
 облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и  
нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара 
 опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада се 
 венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек 
који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му п 
е, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претури 
ар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</ 
ољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и к 
Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и п 
 сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на тру 
<li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О б 
оклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале  
и светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста  
>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; коч 
ајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у с 
i>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних об 
i> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост 
војчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У 
, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био ве 
ветлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та преком 
ајвише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу 
овених стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише  
 ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад вој 
а визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg>  
и умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, уд 
где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код  
блаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела ј 
беса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије пр 
ћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној  
ти</li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнаж 
и</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз  
> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју  
оји језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми 
 трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li 
мо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> 
</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих 
 злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде с 
исак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. 
li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда 
Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војни 
> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење 
баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, о 
ијатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва ч 
head> Откровење</head> <head>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на проп 
/li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи ме 
е?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њуш 
li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко 
улити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па 
а?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је дос 
но моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он 
 плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li>  
е труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства кој 
ођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <l 
 ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li 
ином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li>  
 и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што 
дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>П 
ви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који  
могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, 
Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и  
исао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем 
турити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </lg> <!-- p n = 122 
а јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене, 
кољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И н 
ћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> 
<li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и гор 
смеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред пон 
драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li> 
а јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> 
li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очим 
фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> < 
а уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>К 
 станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја в 
Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Буд 
ој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови.. 
ој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;< 
омични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити 
 створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот  
li> <!-- p n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га  
обијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више 
li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име ни 
ве Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци  
крета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од с 
/li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима до 
отину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</ 
мо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за це 
li> <li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезд 
њства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, 
9 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претвори 
аравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај проду 
</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свест 
li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после се 
је тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз  
шта;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живи 
ишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе 
 излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку н 
има на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба гл 
ета за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек  
голићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало голем 
139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља; 
че за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> 
к на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену 
е -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у 
еротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</ 
љног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмр 
вном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а  
ав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у об 
рапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морн 
ише лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и ни 
ни перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским  
</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна  
т збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми 
ене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <l 
чанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113 --> <li>Стихови,  
напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,< 
нижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа 
li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И раз 
им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад же 
з мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У  
ад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <l 
</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке 
же личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким нећ 
и ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за 
ом детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке 
, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се 
, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну  
е, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</l 
на уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако ч 
е старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Мар 
ко за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> 
 црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанк 
 кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</ 
никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубин 
асти,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем 
уке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова 
</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </l 
тва са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице б 
ићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком оборено 
арнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи ј 
ајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> < 
е;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама телегр 
небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропа 
 жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кр 
Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, цр 
</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до бол 
афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновим 
п! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Там 
п, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум!  
ору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који  
 екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li> 
li>Окупано.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове 
 = 115 --> <head>Путник</head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li 
езде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмови 
т! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg>  
разан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји 
и кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове,  
их ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, н 
беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па дера 
бим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата,  
 краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ исп 
ује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биос 
ина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li 
о, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомо 
ко.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Т 
ања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по ост 
>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји 
у у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле и 
азнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике п 
 у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li>  
оразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> < 
крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа 
хићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их при 
 тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</l 
ао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја 
аштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;< 
пет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад зас 
не лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- 
од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и 
<li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу с 
ми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи н 
ра!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати н 
 воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби ба 
ара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећ 
пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем з 
а пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их п 
 варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без обли 
>И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надм 
Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> 
 прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене д 
стати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумит 
> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдаш 
 гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми открив 
 увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пође 
 <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li>  
оћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љ 
оћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li> 
 утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li>  
вор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током д 
новођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритв 
а којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и о 
орави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спав 
их углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити мл 
 ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во! 
а сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија па 
а и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li 
м у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да  
тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' т 
изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> < 
о да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радос 
ањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет  
мо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад  
неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који ве 
амишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако ја 
зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли. 
 протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, ко 
збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</l 
девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи  
звиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде, 
 свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних п 
стало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама ле 
Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да пор 
</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и 
ертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски 
ојсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако  
нца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и 
е, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење, 
и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса 
му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са с 
ки занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Коли 
липса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> < 
м појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух 
 гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом 
ad> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умре 
/li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи  
</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо 
ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка  
и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предај 
атим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог ср 
врстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је њего 
азну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови  
кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога  
е</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак моз 
<li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општи 
<li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусно 
ездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије с 
а, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li> 
купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бо 
једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин 
ума по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li 
ната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У  
Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкерек 
же, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А 
ња неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад  
жног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сн 
еш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преп 
i>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисе 
о сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела бо 
а нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио са 
з подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љуб 
i> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - д 
 <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крил 
о за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</ 
li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, 
 смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени 
иолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили 
нко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> 
си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</l 
 тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и 
чак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li 
ј јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих оби 
владљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, ниг 
li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је ста 
li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени  
li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко п 
ростору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мо 
ad> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим ш 
>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, ок 
лаве,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <l 
жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихват 
</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед њ 
ан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> < 
т чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој стани 
<!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица  
арлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци, 
</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене, 
а о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li> 
 n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</ 
Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а 
i>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја зв 
Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се  
а Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети п 
ицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће ск 
ни! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избез 
ар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 -- 
дити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситост 
Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: гр 
аност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да и 
емог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, оч 
о влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го, 
же као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутано 
<li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 115 
ругога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови  
i>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева и 
i>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме 
вас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у  
о био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само  
/li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> < 
мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простир 
 <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li> 
i>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу. 
ао баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и л 
> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то запис 
>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуца 
 <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на ње 
етлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побр 
адића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзерв 
м забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен  
ода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се 
/li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</l 
ве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каск 
м да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (ујед 
 пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, 
;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамеро 
g> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p  
да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни  
ранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши з 
убоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусн 
се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <l 
>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклопово 
li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна 
стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црн 
, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра 
 што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућно 
устима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме 
пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - ве 
li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њ 
Откинувши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролет 
ео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара  
вршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам лови 
у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сања 
руд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке 
оз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камен 
ола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Виш 
г: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на миши 
</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (орио 
у у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подероти 
мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се п 
е љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија:  
а је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!--  
о притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће с 
е дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав  
е, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да  
као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li>  
атере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li>  
из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li>  
 лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у  
бесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гла 
жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама  
о меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li>  
вих раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења 
више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма 
лове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмит 
> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> < 
ифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У 
 <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</ 
g> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и те 
 чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> 
их снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и г 
ом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Еским 
без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пу 
а океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама 
акшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освет 
есарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз по 
н је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је  
вају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бе 
li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> 
ате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да б 
који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помис 
 кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео све 
li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да  
мблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li> 
им што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за х 
li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо ч 
јим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и 
ва</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</l 
ада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле,  
и дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па изв 
у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам ис 
рабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полуд 
li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, бу 
 у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки 
</li> <li>Црвенокожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро п 
:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је прев 
i>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивш 
ј Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> 
голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом св 
ег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби 
уњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он  
<li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та на 
сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће 
а за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</ 
ивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фатално 
је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <l 
или о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је стариц 
И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судар 
 пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</l 
мо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али у 
ршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад  
то умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак у 
i>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да 
 њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, 
 <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакш 
сти:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај  
ходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> < 
 седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li> 
/li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврсти 
 ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li 
li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру  
 <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од савес 
ки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљен 
носом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зо 
елу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li 
i>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> < 
ad>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије пр 
ти треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, заме 
хтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна миса 
<li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми 
 сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и 
да заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песм 
 бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза н 
и родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, с 
кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li 
i> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</ 
иле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> < 
Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?< 
li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенко 
i> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> 
тови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправил 
смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <l 
 <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу и 
говог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч,  
га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због  
је,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму  
зачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничк 
јмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и ре 
њ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће  
ме доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти д 
га, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше 
вим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим д 
о живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињст 
ише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <l 
одио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет  
рици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Уск 
</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мо 
Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим 
;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје б 
када ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу 
есомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li> 
а и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</ 
а ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништ 
 ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - м 
т!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући  
о хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепк 
узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li 
же:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачи 
е јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И у 
тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</l 
i>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лиц 
 да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под  
i> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио 
 стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена  
...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, шт 
 овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li 
ија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' са 
бливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом м 
>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екс 
> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једин 
>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> < 
осу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми  
тица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих 
простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче о 
дара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: н 
длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи 
 сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li>  
>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издале 
м толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја  
ице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, т 
екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </di 
 на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицам 
света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137  
<li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> 
 добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује с 
да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да с 
од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где с 
</lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И  
/head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа< 
g> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <l 
ариза</head> <head>(Са последњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> 
е ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> 
је ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.< 
ранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <l 
ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li 
м</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толик 
ео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би мо 
li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под ма 
ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као о 
> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди  
 далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега ота 
ности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> 
li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно 
и сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изнич 
, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест 
 <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи жи 
 дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми  
но од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте!  
и једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> 
 другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све 
 врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима буде 
>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта 
рења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела! 
 до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је 
>немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> < 
..</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста  
а крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух 
на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то 
век,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хрк 
ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> < 
ође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума г 
 <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе 
у звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чи 
 мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут 
 не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна  
и моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, бу 
 на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки 
 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јур 
е тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови по 
мљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући показ 
лакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li> 
 зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуд 
Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка млад 
е,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Т 
,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је  
убина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> < 
 јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да зн 
ње,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недо 
се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: беск 
 <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед,  
 <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и уб 
i> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуц 
-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја н 
пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гл 
lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећ 
ух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на  
 </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</ 
> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад 
</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах бо 
не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник 
ге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, м 
 црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <l 
реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од 
i> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да 
раг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у ча 
чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>И 
ени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li> 
оља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црве 
е враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад 
е пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка м 
бићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то 
ош сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li 
одрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти р 
 на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li>  
нија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg>  
ине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажењ 
д ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да 
зничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледај 
 досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чу 
ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван 
левке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи пат 
 мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требал 
крадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме уж 
ада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају 
ње на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, н 
би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> < 
i> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>д 
 места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До с 
 131 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках о 
 убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где с 
сак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> 
<head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух н 
 далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>ш 
!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Карава 
</lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај  
ркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечиц 
умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</ 
Тајна рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где 
ео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li>  
ч у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li> 
> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ак 
толовина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што тре 
<li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз  
спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> 
а,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</ 
> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад дал 
/li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна муд 
</lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокро 
придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> 
li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n 
/li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао д 
 Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прим 
о од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жва 
<li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз плани 
ашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао: 
ма будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора  
а га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, 
> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном овакв 
<li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li 
 јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, гд 
рту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орма 
але сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах,  
> <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад  
i> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у л 
/li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавски 
 с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници,  
 једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li 
своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраз 
ат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај 
бу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li>  
,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од ст 
>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца В 
ола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездан 
кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> < 
> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан је 
<li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену  
лити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опе 
i> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...< 
<li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен ја 
ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, о 
оносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на к 
азимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврне 
уства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где,  
љивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </l 
ница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена 
м, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, б 
i> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историј 
ва, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна  
 свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} О 
Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} Ох проклета! 
 хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>О 
!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} 
у:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li 
ести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место вр 
е свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати  
 у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разгл 
ма такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, м 
ем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <! 
<li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма 
> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера.</li> </lg> <l 
ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветал 
i>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења  
у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, ве 
ароброди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на жив 
i> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривин 
овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од  
еран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li> 
мере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тел 
> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>П 
ши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</l 
ја детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети н 
ру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li>  
глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ћ 
lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће н 
 рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li 
снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, м 
>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најди 
у и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели п 
и цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са 
то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg 
ија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар 
страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрет 
скрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све о 
стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</l 
азна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи 
рти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li> 
и;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога. 
но прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тр 
.</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није 
јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које  
уј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабриц 
 <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да  
де, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И св 
јка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма 
х њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та  
И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко п 
блака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђ 
г, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У ог 
> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива ок 
д тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазић 
<li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба з 
 се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опеко 
т, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата 
левету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li 
ам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> < 
<li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> 
/li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај  
 је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када 
>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> < 
и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>И 
ико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кро 
head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег нагло пр 
lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот, 
<li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз п 
сницама свет.</li> </lg> <lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с  
d>Преиначења</head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљу 
ост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморск 
тресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</ 
м природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твој 
о умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не п 
а, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак 
величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварно 
>Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји 
една ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</ 
у; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљен 
> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу мо 
ти!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био жи 
та, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема в 
ом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три о 
 огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући 
} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> 
а:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догр 
 <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Бо 
li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из зада 
е своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у  
ном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li 
окалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина к 
 мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> < 
> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то  
тњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу  
из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и  
ази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажа 
е наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постић 
оћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам 
опињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сет 
спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li 
 <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не бе 
сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!< 
мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанс 
а:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чвр 
у крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: 
аћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!< 
изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се  
а,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од  
говог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију ј 
) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде 
lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину јед 
чем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало б 
сите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради виш 
ет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песницама свет. 
игде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се сам 
јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења прек 
 сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да 
/lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и с 
огова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома 
жђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном уна 
p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје 
i>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> 
li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сањ 
 први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених боков 
а,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лав 
 </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да м 
јних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</l 
дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу  
 непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </div> <div> <head 
> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на д 
есавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се,  
> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину  
 <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li>  
:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где  
лада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више 
i> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу м 
 <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: ш 
ам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу ж 
ње.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> < 
циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орио 
ве више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише пе 
анке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Ка 
 за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разум 
е,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само про 
i>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане  
ликих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем вру 
 <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних 
а живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</l 
 ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Су 
 оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</ 
сти љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност;  
head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</li>  
ов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру па 
li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у 
 путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li>  
де!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никад 
</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кри 
кој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави мој 
 поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у 
ао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113  
 о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опи 
ора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз сел 
ричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла за 
рности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи он 
е сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! а 
ва.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> 
ост нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li>  
 цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу  
ашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожи 
li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li> 
И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготов 
Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> < 
о;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови 
Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</l 
изоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li 
бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, 
 три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li 
 друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:< 
ух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li> 
нокожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијс 
између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> 
>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та оп 
<li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> 
у ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л 
i> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зор 
ћег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав 
 <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <l 
е у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li 
/li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и  
ажиле на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> < 
d> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити 
 Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> < 
ено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они са 
довиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам геог 
 главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздер 
оћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослобод 
.. али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб 
<li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао;  
збијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних  
 пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима посла 
слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хл 
емештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li 
за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек тог  
рој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>д 
рема теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, о 
ајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше 
ветовима одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко ди 
ња дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?< 
н за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања 
И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од п 
енија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, бесприм 
по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакажено 
би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:< 
ега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да  
/li> <li>Šто убија.</li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих страна својим самоубиством; 
И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има они 
i>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља кос 
чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу н 
кеан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци 
сну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li> 
а певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче н 
од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам  
е у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино 
облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путова 
li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу ко 
</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li>  
> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим 
кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</l 
о, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.< 
издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> < 
жњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све  
i>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај мил 
агро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и 
и?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li>  
воје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући с 
 ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> < 
ико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад  
 тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш 
ека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па. 
оз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из д 
а:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- p 
</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну т 
- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ  
е опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен 
наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не ус 
 (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>М 
 <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li> 
/li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li> < 
ешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> 
имни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и оту 
 твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукр 
li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од  
е делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у с 
> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <! 
а курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз с 
неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана своји 
 Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запева 
р:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мај 
е но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подерот 
а но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње жив 
ас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред 
нару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас му 
м чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li 
ће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар 
рачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>И 
и твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја б 
ански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу но 
е опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец отк 
е пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти за 
 </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li> 
i> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје 
о!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову  
вета:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црв 
, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди  
убера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случ 
и, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена 
а дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишч 
ва... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и с 
 све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</ 
је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li> 
фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li> 
раду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 -->  
>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу сл 
 мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на  
</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шатор 
li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и  
жења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног  
о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:< 
 <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li> 
и би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да ј 
<li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li> 
 све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао бо 
и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, 
И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом  
е неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава  
до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Ма 
>Морнару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве на 
 Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</ 
у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се 
е господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).< 
ћи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</ 
<head>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије 
ироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li 
у му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас 
 то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко, 
ођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе  
 говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је  
а и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу миш 
трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не  
тупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> 
ижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме 
ше го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg>  
да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо  
!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче 
клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима 
их својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти теж 
<li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога 
 то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад 
ада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно  
 </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грл 
д крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере 
ead> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</ 
 рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li 
ј журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за  
творио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе  
уде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или у 
ражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> < 
у што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се к 
а спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности 
рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-пла 
<li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти ре 
 рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</l 
млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје 
из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!-- p n = 138 --> <li>Очију плавих како 
ена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети 
к хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумор 
хтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! -  
i>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођ 
о је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. наста 
е смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <l 
наш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li 
li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога,  
i>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је ут 
већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 12 
шкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од гл 
li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четир 
ажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одво 
li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор  
 n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li>  
 и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања 
 и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li>  
инци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али озноје 
ану псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја им 
етко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један п 
о, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си 
ашна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна, 
 зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова -</li> <l 
ем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробиј 
а жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између се 
бом, све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: к 
 прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Ви 
етања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да  
ј постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све 
само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li 
li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки,  
ан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни, 
мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Н 
знах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у д 
/li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у дру 
 борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то  
ју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се про 
ни</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад ј 
 од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg 
 сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре. 
<div> <!-- p n = 132 --> <head>Двадесет неприкосновених стихова</head> <lg> <li>У устима још га 
њем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после с 
i> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скоч 
уђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>К 
 месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећ 
ти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li> 
</li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се п 
еш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да вл 
ом до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li 
, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> 
е своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> <!-- p n = 134 -- 
 руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужа 
њство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух  
,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивош 
</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом и 
i> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li 
li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињ 
а црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе! 
на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам  
> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;< 
у моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и тв 
гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <l 
Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у 
и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење . 
у</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</l 
оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још ника 
не,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гр 
азмаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хрк 
рица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Олако, 
 <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити гр 
су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> < 
мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li> 
толов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру 
<li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам  
е,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Ž 
> <li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S 
ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у 
</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</l 
ла моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи изм 
<li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова -  
/li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од с 
а је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом заб 
,</li> <li>Брегови су тако меки, и река