е стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарск |
{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су |
се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и св |
е завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни раз |
им чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> |
а тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S |
Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљиц |
р је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</ |
ра, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; гла |
ју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S |
о час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особ |
е мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, т |
а врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том пи |
убо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, |
{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пр |
е из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, |
преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере |
ан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздр |
Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навиш |
</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму пр |
првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко ср |
рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али |
о, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнуто |
е животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то |
даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран |
радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ра |
их раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на |
ке реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни д |
нчане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, |
роведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чука |
а најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштин |
а.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њ |
еротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште |
масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за оби |
>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним |
брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с |
А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зов |
огао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и |
сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту м |
има, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је |
светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, |
ер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што |
ма.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покре |
Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вод |
свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста |
и сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио |
и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глу |
вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</ |
које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Дру |
кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се |
, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се |
скакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад с |
очињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој зако |
само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а дру |
овољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи м |
његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу с |
чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Пос |
у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпу |
} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S |
евојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије отку |
а, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за |
Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима |
ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупљ |
енкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном свет |
конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p |
сећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава |
војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасв |
ије био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло та |
чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно об |
е морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима з |
једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче посл |
ари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и |
ну!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, ка |
јмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године дост |
Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветро |
ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеж |
тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га |
ар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпоста |
е ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чуда |
времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни |
ем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавс |
ко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата |
н и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, |
мове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж |
; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је оч |
о сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топол |
долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milest |
ште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година. |
ике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласка |
III.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објек |
У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати |
војке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излог |
е тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, |
{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не ч |
ити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих две |
се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време |
га на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматр |
е било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове |
SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек |
а од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и пр |
времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој |
>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много |
х се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Ни |
и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пр |
рзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, у |
где ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматра |
ор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцел |
једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а к |
пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једин |
животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби орган |
м и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било он |
е намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети |
а.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри |
страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се т |
убиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{ |
није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, п |
м му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кума |
вета, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, ко |
..</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чим |
смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а пр |
м васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај др |
душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постоја |
це дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче |
канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробљ |
је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу св |
>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде в |
оз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни окв |
упи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S |
Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S |
за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огром |
је ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју |
ек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољст |
ра!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с нед |
ство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p> |
широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер |
стор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и |
p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују ње |
орити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би мог |
руга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није н |
тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасн |
ато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго ме |
н вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и ј |
еопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том |
.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвиш |
радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У |
/p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капе |
.{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Изво |
минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест |
право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке |
љући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог |
се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма с |
душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост бил |
ним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Сам |
свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уст |
се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у ли |
утом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале ка |
што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом м |
ење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје |
ште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву |
а или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униф |
ећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега с |
тачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, |
ишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао |
о сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано она |
Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одј |
ј пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту |
воје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју ре |
једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, |
од«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисципли |
он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог |
} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља |
ад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S |
огао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се у |
било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, |
м заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног к |
Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као пак |
који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана |
{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се да |
тцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, св |
асова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без пр |
ше нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена |
ветлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, |
капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и ка |
о сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он |
а осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је |
мун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је там |
не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасн |
коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и ку |
хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да кр |
па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> < |
ици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп |
целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>О |
/> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И пр |
лика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог саст |
луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог |
ругом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред |
ласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио |
јући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се ст |
в, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу |
малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и |
кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесн |
а по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он |
говарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар мла |
.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану од |
bSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није зн |
це, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, |
овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догод |
ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове |
озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао сво |
е довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одгов |
е било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју с |
је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју с |
Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну |
ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тр |
дредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколик |
једном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту х |
највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом |
рена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су д |
а, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То г |
реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу м |
њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...< |
ог капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на т |
ини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се из |
е и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећ |
вет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори |
то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радњ |
х круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе |
има фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, с |
ње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, |
Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{ |
или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудим |
ма и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно |
вођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се |
ке и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напр |
а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p |
а, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царско |
е.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгле |
ише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевит |
ту није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек |
слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радоз |
.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у |
естока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенц |
и то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, ј |
шло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редов |
и куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана |
итаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div |
цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, |
турио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</ |
ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже ру |
на особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној |
рода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где |
много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>А |
е зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло п |
, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и |
старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп поло |
одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се ја |
и способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни н |
Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање треб |
сана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да |
оварао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, |
румента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај |
праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја |
, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети |
Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро раз |
се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њ |
е лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он |
о ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчи |
це.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по |
природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, к |
појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним |
ма могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то н |
их уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, |
ред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла |
{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрх |
џбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би о |
ер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то |
ао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ тре |
, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на св |
самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је |
е погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се |
био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао |
љиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дан |
виђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово бе |
учај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме од |
која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали брод |
који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „ |
он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен |
ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе |
и први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје расп |
ја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном |
ма тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то |
лене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар |
кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остад |
бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и б |
адострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и |
за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Пром |
лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газ |
вуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} |
ли спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>А |
ли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопхо |
е тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду |
и и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се в |
а запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глу |
ви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} |
о да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде см |
е се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а |
p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не |
о, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за с |
с крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедни |
S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он |
ати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у |
за.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отмени |
спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцелариј |
мерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p |
једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на стар |
ега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а |
да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвље |
му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да |
огама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај |
ко мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се |
ј, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, |
га пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запал |
е буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови су |
ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагеди |
ему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна исти |
олети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на |
а са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се н |
сле оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговор |
она, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запрем |
о ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и р |
="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, ко |
а, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келн |
леда у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе |
окушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветл |
посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се та |
чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред |
с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глат |
дом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају |
ут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети јед |
е ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и |
детиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислиц |
пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају |
од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, до |
ни, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљ |
ало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети |
оји је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и сп |
имајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и |
алења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад пи |
<p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чист |
е и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви |
и ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и зб |
х времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио |
око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко мл |
S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валд |
авио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река |
лење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасв |
> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусре |
одине, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао сам |
ту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био јед |
milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног ве |
, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног веч |
е помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка |
гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је ост |
е шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грд |
у, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му |
е за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њ |
их, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у |
се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и |
ледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан о |
ту!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у с |
освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера у |
налије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, зна |
, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духови |
дарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и бели |
страсти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и јед |
ога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, с |
апалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупос |
мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капет |
чић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматра |
<head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ |
one unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, |
о среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим зад |
га постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова |
под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се ос |
с: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разг |
дан од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младос |
вим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају |
повао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре |
аестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо н |
представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад |
p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних |
<p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{ |
био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, |
а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p> |
јући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао |
на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, вер |
а коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту |
али бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову сн |
морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избез |
о пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и мн |
то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш |
апљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако |
останка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га |
и сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе |
асе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда |
Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предуз |
лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав чо |
лица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му |
ство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крм |
једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на ова |
..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Ње |
са могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би |
је могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста ја |
ук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари |
страшивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак бит |
ом рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, |
а Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи сво |
тио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, |
ону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагл |
tone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело н |
сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од рано |
ојом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се |
ните крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина |
огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли |
очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађа |
воје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није |
заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позл |
и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до |
и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, ко |
све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџ |
нијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <p |
додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако |
длучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потр |
p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао р |
масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он |
ства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном с |
/p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне |
свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева |
на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако м |
човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај |
.</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођиц |
Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао |
Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме |
ве гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева |
дно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положа |
лазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети св |
ка су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре |
а, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а кр |
весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њихово |
да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница |
ена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и |
огу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пушта |
целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут ка |
у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је |
каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад |
смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb |
>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у т |
ти лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И |
е под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с послед |
.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за сми |
свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно |
најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру |
што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик прија |
з кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу. |
један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p> |
то носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живет |
х, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седи |
нажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им свак |
ић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног к |
детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар. |
_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише |
га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи о |
не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова |
ару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учини |
/head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах |
да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можд |
е маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа |
јранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући |
} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма к |
Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника |
ојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно |
Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште |
ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, насло |
но седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је не |
вима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нов |
је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ле |
осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног о |
винарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мо |
са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жа |
ђење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> |
време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусв |
иче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећо |
своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С први |
зак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи поко |
а собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак свој |
синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и |
тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна |
ићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнем |
оватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад |
емља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој |
езна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашн |
у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш доврш |
аслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које ј |
њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако |
ста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо |
трвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници ула |
раје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али дос |
љених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, |
је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог |
о слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан ј |
више, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све |
ашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за |
b n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београд |
вима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, |
ну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњ |
у у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није да |
у.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово |
квир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, |
p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић сти |
, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо |
не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и проч |
о данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет ч |
вно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно мож |
почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{ |
S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пре |
инчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет к |
во.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још бр |
је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом |
оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином |
И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мр |
кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команд |
гом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислено |
е улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло сп |
и и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која |
ђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спус |
е:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p |
и му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен д |
апетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво |
ало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође |
ена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава: |
досећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колск |
head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове |
е, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, |
="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује н |
Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се |
е Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} О |
се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царин |
алаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, го |
ставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с ве |
рзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их |
осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путо |
одова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек т |
млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да |
казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело б |
себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је б |
одним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном |
ог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под п |
Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке |
ринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пр |
ут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трч |
ш спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно р |
не жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на |
чићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крма |
з предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче по |
ољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, |
ском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учи |
го заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је |
} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чуј |
сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потп |
Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, с |
е брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а |
еверу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S |
парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју поро |
ивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав |
, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је |
а није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима. |
ебе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом еле |
(лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за |
ко издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају |
оћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на севе |
а осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљнос |
дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт запов |
Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n= |
9" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас н |
авима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се |
ет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до ке |
су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан преб |
путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{ |
/> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p |
суди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље |
авикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола |
но тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на |
ном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то |
сности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на ком |
е Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је |
и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, изда |
ог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог |
<p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повра |
ом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге |
час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, |
ане.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну ремор |
ста, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с н |
крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући ву |
јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освит |
чић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, |
бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора |
едовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни |
} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој к |
.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколик |
а том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и т |
но сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природ |
саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници |
будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше п |
ћи осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушт |
ви, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњ |
ше спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа |
а, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзи |
промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног |
а од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стар |
веник скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо нас |
је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећ |
је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше. |
из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака дла |
х готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом |
<pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, |
ранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је |
"46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бе |
жно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као не |
а никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим бол |
" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој просто |
арцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи |
ли грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и ск |
вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, |
аси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине. |
осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само |
нај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но шт |
и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> п |
ао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на том |
{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра |
есима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, за |
вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш приј |
ем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за п |
мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" |
{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инс |
ава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасви |
оту, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскуд |
<p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а |
ицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више ни |
е близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, |
рема Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала |
ежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро |
/> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предм |
да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S |
зи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара |
b n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је |
да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га |
шко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стего |
са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажа |
ла се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је сво |
ари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави |
да је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином реч |
је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један пр |
га више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовр |
оја се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су |
ирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен |
ата, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, |
д кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, |
ножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> |
уде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама. |
је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био |
трати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и |
и добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововим |
ну једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путн |
ју у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само ат |
о, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег ро |
оричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и К |
који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала рек |
јући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали |
таре границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, |
ну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио ј |
кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он изд |
ада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен в |
едне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви с |
овољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је |
ећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом брод |
рогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне |
у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада виш |
на игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах по |
вршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У среди |
лом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И |
еве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, |
е очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдар |
и то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну по |
коначношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах |
леменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху |
.</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање н |
се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су о |
абе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тре |
упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бо |
и.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву |
њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је ба |
ан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огле |
и су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, |
чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, |
егом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право |
више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке |
туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак на |
еличне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у пр |
Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих г |
и замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке праши |
тпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гро |
кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам н |
прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он |
ва, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> < |
шао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, ка |
запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило |
и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зи |
аве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био углед |
се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана врш |
ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најма |
се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за у |
мислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећ |
тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, ста |
се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" |
ћ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није сме |
ла на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђим |
ерујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегда |
дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви |
на изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, |
десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p |
о туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком с |
ринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже |
звините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до |
и дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на де |
едно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали |
ћ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, г |
га се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он |
д ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега д |
"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живи |
d> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче |
сторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мор |
И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гоми |
им обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Ма |
ије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и |
ћ није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два |
е сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио |
ш ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранил |
ош ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранил |
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, н |
ћи у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по |
и бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се |
едбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаниште |
у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у свој |
ди, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p |
еног бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог гост |
> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском |
хови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје |
граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамт |
код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том |
ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!.. |
закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закач |
о могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> |
азори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, |
глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне ки |
м био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем |
млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте |
н, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчи |
мената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате |
и очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, |
у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре |
ј је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла |
е, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као умо |
ких лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи. |
Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади- |
је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вр |
} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе |
прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, |
о уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позо |
миле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и ј |
а.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке срем |
јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ |
као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне бели |
ала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, |
пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
аше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли |
командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав |
јци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај |
снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за из |
дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним прилик |
ренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се |
е, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној стра |
e> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S |
лином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле |
а пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Ст |
ињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законс |
се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући сапл |
јави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта то |
смех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је зна |
и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио |
длази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у |
ниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Ј |
лави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> |
д одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто |
ља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p> |
о.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он ј |
шта га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше |
р га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а на |
се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одо |
тао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек у |
спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи |
Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" |
азило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашен |
ребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспо |
и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с |
, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска гро |
ем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули |
а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном пола |
знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> |
аде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио |
зним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, |
евитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један |
амо оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингер |
а и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</ |
апци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку |
да, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а |
је.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано |
бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до ка |
ала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и г |
али дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, |
иша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика |
трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Др |
еретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиро |
дар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихо |
у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} |
— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.< |
нити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био по |
тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгре |
вно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, |
м бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је |
казивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа ни |
ано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две м |
који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту. |
у му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене |
крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског мос |
азио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли |
у.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, к |
напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по п |
е ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у |
во обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи |
ране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се ле |
вали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори |
а, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару виш |
мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже г |
да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја к |
уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сач |
е није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходн |
, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијур |
путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни |
ак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту |
десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му |
плином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је |
земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{ |
вљају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шетали |
поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном |
ни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре |
ма свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или п |
тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам ва |
није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу пра |
е, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано |
<quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l> |
у....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утр |
ику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин |
Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог о |
ос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два |
живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим |
гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придрж |
ин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје |
м.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на |
оста толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb |
аде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако |
нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове д |
појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две ат |
ице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жи |
га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, |
д се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка! |
страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се пој |
, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосф |
могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже |
" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који |
му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Зем |
једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неод |
а ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врат |
придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћи |
ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под |
није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилаз |
оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посма |
био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавај |
<l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, |
ас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с вен |
де пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он пра |
ре, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И т |
прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пр |
ђивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима. |
занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представн |
су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледај |
стеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше врем |
ле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и н |
/p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић |
ско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је п |
е непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат ј |
и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати |
тпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под |
здробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и не |
јама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић |
кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удав |
излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, д |
ad>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је ја |
сећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се |
нтанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на ка |
он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако |
з препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, |
положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног о |
ти до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се |
овала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се мо |
е од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" |
руговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полициј |
јој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне л |
ица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су |
грабе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта |
залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је брод |
а за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати суви |
порених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код |
руга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И |
бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунц |
која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, |
а, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тад |
џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и рук |
стаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место п |
p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим |
кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођ |
појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега н |
деја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Г |
ци једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао |
вити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих |
ијатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав чове |
беђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи |
ње умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принет |
{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирт |
ати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумња |
коше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb |
пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној |
капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, |
стојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као |
је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на велик |
ранспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Св |
оди, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, ко |
поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напосле |
се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати па |
ећ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипа |
, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако о |
едан истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотар |
е се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је |
ици, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један |
убу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осе |
озе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води др |
а, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачи |
и га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он н |
) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек ј |
ти и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осет |
у му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није |
оји би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плак |
о, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, |
ати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде м |
ринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb |
станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајал |
д одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко врем |
S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то н |
е знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосфе |
нао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи |
Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се ра |
арев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је гл |
е опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од ње |
ово зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао |
као сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једно |
и у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала кос |
есна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш на |
зило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се так |
седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје |
ом господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је |
му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <miles |
е вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> < |
домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати |
мах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лаг |
ња.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном к |
е обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Та |
к био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се осв |
и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они |
зраз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице |
к спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас кра |
ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замр |
а тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни ка |
ction" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се то |
то је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пер |
је видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао |
поле, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да и |
, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и зб |
Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одг |
ољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласо |
гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидин |
ко познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А д |
Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се пр |
пом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обор |
није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду са |
да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али ни |
ном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, |
ини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила |
{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике пр |
к он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично за |
ан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине ра |
њадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје |
прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и |
тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама г |
ви савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци и |
ст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко |
пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.< |
шта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док с |
једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је т |
Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто |
зирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег д |
н, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од |
де ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо |
сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до м |
ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S |
нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> |
ару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их |
м упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у бо |
ако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, на |
воју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли |
ча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су ст |
о да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то |
ора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни м |
мегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа виш |
кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну |
и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је од |
— Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов п |
ти у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвај |
свету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом |
> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Беог |
према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет- |
звесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кол |
дна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до сам |
, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, г |
х црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затвара |
— „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{ |
ицу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео св |
дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Н |
м озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, |
ржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изу |
би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чини |
ровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, |
безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа |
ог нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у н |
не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само |
агу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, |
{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих |
и зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мо |
е даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га жур |
родар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то |
Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шт |
посредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно г |
ри корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Та |
да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, |
рби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Њ |
/p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очи |
разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> < |
Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не прими |
бине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао |
в се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо |
с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу |
тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она ка |
оља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младић |
по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том и |
ота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се за |
ead>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим вод |
које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> |
тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="3 |
је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на н |
дресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчи |
дник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се |
ваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно |
њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је нов |
ршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{ |
ео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и сн |
тудени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификова |
ског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једно |
су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави |
ежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Др |
ежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо та |
д пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, з |
»господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима пери |
и тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиск |
з џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни ко |
мор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на |
чи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из |
као и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осв |
штво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у обли |
} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пија |
бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно н |
ске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлиј |
а му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, |
води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p |
ери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за к |
бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу. |
обично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих ре |
га положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Ка |
мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја п |
приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље |
поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмн |
и да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних у |
е неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци |
е закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним |
ло ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од |
ва има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити».. |
«Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе |
нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, је |
ирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у ис |
ио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone un |
вих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно пред |
ављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном ма |
да, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племе |
чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S |
на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{ |
нат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али |
ва, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
.{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мисли |
француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко |
мо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости з |
оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде н |
у однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Наглас |
умљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и |
огао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.< |
је могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету д |
државао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S |
рак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам |
буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, |
а преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући |
иту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсме |
S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали р |
Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој мал |
} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју сло |
ући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч вод |
где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно за |
к објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз те |
е родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим |
к, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана лок |
га ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{ |
пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командуј |
ким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте |
е локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа |
прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша |
и мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаш |
аци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корак |
смеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио |
34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз |
је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљ |
ао и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у |
аута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више |
ве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, |
а штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, к |
S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш ско |
дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и |
ежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је би |
е зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на |
тле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту |
чне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и кома |
сећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих |
већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у ун |
чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дан |
игао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, |
ом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж |
, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из неп |
ио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринч |
чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад нап |
црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити |
овом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи |
и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам |
а мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста до |
ог сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен о |
ђена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје |
ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније |
ри, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратност |
душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт немин |
на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су |
и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослет |
, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p> |
тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Из |
грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у |
појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код с |
гоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и ч |
у капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом мора |
отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, |
ва и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, п |
лом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчић |
онети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод |
најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог ка |
чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде ни |
ари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренут |
се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по |
ини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на з |
десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> |
и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један |
осле спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је у |
иран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз пре |
том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице |
м слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На |
ио толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи |
и.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док |
овању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чини |
у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гос |
, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар |
ио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била |
бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога пол |
их у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зи |
могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ |
он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> неш |
које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само ни |
амо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на про |
једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров |
не развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршен |
у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, по |
рем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на |
над самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео |
од-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још јед |
ну жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да ни |
разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, |
ренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед |
воте погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То |
већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би з |
искуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај |
и морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се св |
је био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би мог |
робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом н |
сетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске |
газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу |
је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване |
<p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мисл |
тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали |
Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена. |
о за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-мор |
о душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном |
е наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и пла |
понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их ј |
треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше |
i>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у |
рсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} |
S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад с |
ад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у пр |
провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово |
случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме |
е, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали б |
ра, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још о |
логаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена. |
јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком љ |
која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу прич |
пусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души ре |
те смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа |
опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог |
љена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било мес |
оз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, |
ао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и по |
ла!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се л |
а пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише |
де за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје уло |
господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одс |
опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <mileston |
Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, п |
преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с вр |
окрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успо |
и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада |
ци, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два кора |
рала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и ч |
допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће |
здићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у с |
ете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата |
Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <p |
сомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме |
после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А |
, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само |
а часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку доче |
му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај |
, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капета |
ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само |
мејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само |
никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао |
га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина кило |
нчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као |
ови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истера |
ало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S |
ла, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежни |
к јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови |
са откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се |
јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после он |
ад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог располо |
у на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се |
="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> < |
а...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећањ |
— мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Ду |
е одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља |
b n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и ки |
b n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписуј |
Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиж |
просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припад |
да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог ве |
кривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим |
ћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја са |
своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у |
одар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да ви |
о више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако |
твеним успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је |
ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, д |
је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе |
као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде зва |
своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по св |
мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама. |
ва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног п |
у и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се |
огледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> |
ј је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, |
обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потп |
помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни |
га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посмат |
о се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред ко |
ку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао |
откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно зака |
стој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недос |
"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све |
и на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, |
команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи |
им, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар |
_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као |
уо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више п |
лазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му зас |
Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао |
ти он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљ |
тази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити коб |
изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта |
а су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и з |
страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право там |
а је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни ост |
ило ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у т |
ало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати с |
или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје р |
ас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ак |
под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путн |
одарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мраз |
ме је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на ве |
је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни |
у заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на све |
у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како ј |
ености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, б |
променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад |
брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи |
инчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међути |
.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Сла |
ml:id="SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, кој |
своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још јед |
ног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и |
ког за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инсти |
>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мис |
нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак |
љкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се |
њао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у в |
и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где? |
ог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да |
о растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и |
из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, так |
авио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако |
е сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица |
Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока |
а један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар |
у сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, |
> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутр |
пасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и |
ним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћиц |
азни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина |
и врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ |
ћи њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од оби |
чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног |
азад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касин |
са малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" / |
S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На ча |
ем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимов |
спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, |
SRP19141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, ал |
ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе... |
с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није |
То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим стано |
ml:id="SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се виш |
ру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У |
мана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавају |
рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано |
сто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{ |
ео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто |
а полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цил |
доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Уп |
ним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског ш |
....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи те |
чић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са команд |
on" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе |
ност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело пис |
е њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријате |
увао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светл |
жена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе |
друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на сво |
ивној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни њего |
мтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо |
о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с б |
ико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину д |
не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављ |
на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он н |
ања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, ко |
а:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег |
и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди |
во, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим пар |
згубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, изве |
оју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањариј |
у, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не |
и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и |
и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Ил |
е речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо ма |
Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} М |
азочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог |
ави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући |
ки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао |
о, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисл |
ховитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> |
тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посма |
ио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, ж |
, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан |
рло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва с |
ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита с |
о пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар |
базан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цига |
ат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у пов |
ао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом сн |
жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарств |
је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се о |
ој одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по |
вечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричић |
риште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара |
с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичн |
о стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он ку |
ић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, |
осподин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се о |
ва на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очин |
невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а о |
е, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчић |
још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана |
, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у ста |
ли њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњи |
на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даљ |
а се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једн |
вих одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ни |
домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а кој |
м обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, п |
и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одјед |
чна дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају тре |
ди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по стар |
тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{ |
Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја |
а сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у с |
купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после |
бро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео |
се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненад |
it="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чука |
која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој |
{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> < |
х другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се е |
еме разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније ство |
ица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде |
белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних |
р је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSec |
ети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут до |
амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То |
п сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу |
ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету п |
овао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се |
илно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како |
} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђино |
нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је |
ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак |
у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни |
стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто |
ла је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом |
ном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук од |
ока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и с |
м запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита с |
лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да |
знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек н |
га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчи |
вој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти |
реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе |
рина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долаза |
којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стањ |
осматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жал |
едало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће рек |
бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> чове |
били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дот |
ама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Пут |
ново.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града |
се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа! |
рад.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..< |
унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начин |
l:id="SRP19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, |
брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, |
њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене с |
>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у |
ну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преж |
ањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике |
и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Б |
Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајн |
ритисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могући |
и.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пеп |
лико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која |
усте облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима |
увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} |
ложај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неп |
апују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру |
и ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, к |
бањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаћ |
асова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафан |
цала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавал |
м су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и.. |
у под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Д |
маћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се из |
То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али ј |
е, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд п |
натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{ |
, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није |
.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела ко |
скује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брз |
вачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се от |
То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најс |
:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, пог |
ћи одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у л |
, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи |
равице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће |
о плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу стар |
о довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније |
одре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу |
ас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме. |
биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор |
и.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, н |
арог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он |
у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изн |
је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чи |
а жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најшир |
једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнак |
та срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне ср |
сла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени |
ама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласк |
м бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се |
последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед водено |
сподина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао с |
вршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разуме |
о, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуж |
чно бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би |
је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом |
речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се вр |
пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узви |
У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на кома |
дин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрет |
раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на стар |
ило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се ув |
ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног |
бљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше |
ање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја п |
к, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, |
ражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним |
оманда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар |
н, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на сме |
ђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кр |
и право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се б |
Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом прот |
се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну |
уго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му оп |
о да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути с |
им је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И |
>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дрин |
дне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да |
вео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било < |
видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», кој |
ини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе |
рали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић. |
Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела |
било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и он |
овао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" |
а одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је ул |
ој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> |
{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово. |
ицу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим |
одрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин налив |
> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је са |
би могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он б |
ти»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први ма |
подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само |
проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног |
ило му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим |
рству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној |
рачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, |
ао жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже ум |
но у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време |
теде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} |
е јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било |
хов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} Посл |
нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам |
ликом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко нат |
ио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером |
називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима |
жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, П |
оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати и |
све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове бур |
ајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивно |
закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по талас |
е и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не |
кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гл |
ако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му |
га и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржав |
слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном ди |
м питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије з |
и животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Те |
упоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог |
оло пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и бац |
о догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтин |
како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под ст |
а зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се |
противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" |
а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Д |
ичала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана |
у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дри |
уцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где |
газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, о |
измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко свој |
Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрача |
је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом |
итала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин к |
било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице плам |
разном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једно |
јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догу |
и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што ј |
откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се та |
.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S |
а се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> < |
рдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз |
ине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само |
и каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које |
годи готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, о |
која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгла |
извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног |
о мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дрин |
и.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, |
ла сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, |
аше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцелар |
и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви |
те девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам |
тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродо |
бичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пр |
испавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео с |
зимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, |
арују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S |
истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште |
кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се н |
маја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се з |
недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном св |
орт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> |
азио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с |
у је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни |
о је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где |
мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне пала |
теде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио |
м крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и мо |
кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његов |
у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућим |
ран, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб |
новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не з |
} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, а |
!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дван |
ош лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир с |
епо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једн |
дало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, а |
и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла |
емаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао слас |
прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Д |
је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба |
грљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грц |
ће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} |
е подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље |
ају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке |
е мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за друго |
азне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик ск |
рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице! |
напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и |
оме, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који с |
графију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није |
нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p> |
готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једни |
тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, |
здвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командн |
звињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крч |
дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледо |
лавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му ј |
тра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте |
..</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, |
та до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на т |
брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејс |
јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледо |
је овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола |
и и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слуш |
будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо ј |
асутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће |
м снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, ко |
у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских |
ва минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека |
вској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз |
ји преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћ |
јеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза |
се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар |
паљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прор |
рећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} К |
ипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сла |
е нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да |
0" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз |
на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где |
тио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвал |
сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни |
ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас |
још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило м |
шао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на |
ад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило |
путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без |
марао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској |
сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и п |
дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се испис |
мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, на |
едате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша |
нопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> |
лама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му |
а, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} |
/> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који |
г господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада поз |
бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га |
е.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом наза |
дједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S |
е реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман д |
једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак |
то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина |
који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: |
екте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредб |
ретпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао н |
на спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село б |
много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани л |
nit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен |
> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај сви |
јно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог м |
био је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} |
са је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе грани |
, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о нек |
} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, з |
и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе |
смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се |
утовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који |
спавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад ј |
изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> |
цима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и с |
еговог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не д |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали њего |
се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он о |
рњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад ст |
о од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије чове |
, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрв |
е, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочи |
мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све ви |
ички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и |
обро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а |
јави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па |
</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његов |
ли под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p> |
ј страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једн |
но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага |
="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је гов |
ка, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у свако |
ено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било |
ц дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нек |
сти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљуба |
исуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се мо |
/p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и |
светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, |
еда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! — |
по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави: |
мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић |
подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено з |
а у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавају |
оласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило |
ење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, |
девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њи |
које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се |
о реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у |
мо два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други |
— привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} При |
подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собо |
пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Све |
ји се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за |
и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили. |
квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим м |
морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за |
али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомот |
чин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатк |
време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек при |
ву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујев |
гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жен |
знатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазил |
о да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и сада |
су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У о |
ренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни ј |
у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради с |
ом ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала |
и небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окр |
вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с |
дна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одли |
е те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зи |
струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други |
најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој |
и и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити |
, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се ра |
, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за вре |
зултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже ст |
да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је |
њени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке |
о шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући |
аскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, |
најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико годин |
</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић он |
кну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини |
, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу |
ког Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језо |
се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво |
г моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати |
вог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на |
ваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је зн |
ићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитур |
покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и с |
</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-о |
од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале |
хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је |
еталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кне |
ину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једн |
уларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Ј |
лости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је на |
ава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао свој |
воју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун |
емирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушил |
гао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господи |
пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све |
о је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у м |
ирена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над к |
и ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и |
е на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, |
ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара |
о уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати |
учно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у жив |
акове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најду |
елнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту ј |
рији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а |
је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзаци |
теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недого |
мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао ма |
његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем |
нчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне |
тњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <p |
и требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима св |
за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id="SRP19141_C1"> < |
старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два |
Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепи |
ету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим и |
ни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вред |
најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати |
иролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао с |
је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је т |
у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погл |
ерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} |
дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права |
помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достоја |
{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> |
има му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од |
ђе лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз д |
главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег |
, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се |
неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} О |
споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Варда |
бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у про |
ом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, ти |
пијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при п |
{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јак |
опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако о |
ницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, |
после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном гос |
а завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га |
лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из |
S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на ш |
еката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре |
, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б- |
могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној ст |
ство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучи |
љењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} И |
враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дрин |
је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припада |
атку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву |
крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је |
ивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни |
самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, |
плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага н |
нтом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не остављ |
и пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје |
радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" x |
{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од па |
нај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што в |
вљен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој |
долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја |
ћем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степен |
ом, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се |
инчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он ск |
грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко |
оје су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак |
је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је о |
ве је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добров |
уги грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна меш |
ни ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много при |
о завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник |
вратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у ду |
ој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} |
скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубав |
> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и ш |
ућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону беог |
лазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на |
али једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? |
заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, п |
Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и |
надан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Заш |
т бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душо |
а себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер см |
, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са |
ивети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је |
и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима д |
/> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и до |
.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао у |
свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} З |
и пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смр |
ти учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је |
ад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту ко |
до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Б |
ако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гл |
таде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је |
или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату м |
Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавн |
ло покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим |
" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи |
амог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у св |
а, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги мор |
товског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико |
с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала |
етку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном |
рен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему |
гаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одврат |
се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити |
сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчава |
свесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим друг |
лну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на в |
ца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и св |
p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку |
е за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су реше |
ња не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се ла |
којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи |
а је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб |
ањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке |
ражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бић |
и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразум |
спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с време |
почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање см |
а носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p> |
ећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња |
те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говоре |
а врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац |
ром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је би |
ђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор |
маћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати до |
ликој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на о |
втине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колеб |
утем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ у |
.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би оп |
збојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и |
Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почи |
рочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао под |
н <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собо |
ављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p> |
развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено д |
ног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, ко |
редним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не изла |
уге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут тр |
ично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путн |
није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хте |
епознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одла |
сит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад с |
p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђ |
, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове |
ћ, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте п |
тим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија |
га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, |
енутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} |
е што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле |
а неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздис |
тцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не б |
ла се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, пр |
мар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване |
{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети |
заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог н |
е отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и п |
<p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душо |
е у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одјед |
p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био у |
амно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да и |
оценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад |
> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато |
<p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у т |
ћег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњос |
арило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у посл |
лубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, |
томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p |
али, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Т |
з темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А |
, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb |
киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки |
атоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе |
жио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, и |
ти не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу |
их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем за |
очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ват |
њеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> |
е разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <di |
а утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници |
узети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта с |
д празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су д |
еним друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с п |
аге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на вла |
тно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима в |
S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад ве |
ца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости с |
ба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који п |
слу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спо |
и није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с на |
И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили свој |
риватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ств |
о тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо |
гло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек |
наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима |
у ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и нем |
иљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе |
и-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда н |
чела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се ж |
унце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, сам |
ан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вар |
ом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту |
На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, |
нос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, ист |
а двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију п |
извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворит |
једничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог насл |
е залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне |
браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама |
поменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни |
мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним ледениц |
а се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} |
лађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја |
>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња оз |
састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дуга |
иди и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања |
три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Ње |
неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаш |
грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се |
е овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има та |
прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се |
ије, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен |
ва паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из кој |
да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиц |
а паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим |
ије могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту |
плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а д |
ом створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто те |
ојаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевал |
ени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су п |
занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечу |
еч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разго |
кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој н |
/p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно |
зак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши |
емирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се ма |
ом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, |
ове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромито |
S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати |
ог већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве н |
мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедник |
нима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га и |
к воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав |
капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћ |
о да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пр |
очијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који с |
а је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, |
смислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио |
<head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страд |
је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратн |
или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, |
у се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под њ |
к услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па к |
му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад н |
анде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница |
мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде |
и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром. |
анове, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар |
маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А |
ог света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово |
unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дрин |
рага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванск |
ања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог |
убав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао |
су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под |
их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душ |
писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах след |
неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.< |
мрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећ |
<p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тра |
> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женам |
чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, он |
строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људств |
овом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, порек |
долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић с |
том значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и так |
се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учи |
ећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, ш |
S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само |
е две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад |
кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је ла |
не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би к |
га ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је |
ична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла с |
м, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То |
њу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те |
но, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијаш |
старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна з |
билазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени с |
нанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мраз |
главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не и |
земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју б |
} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, кој |
се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у ча |
д се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за |
најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, |
ани, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у то |
оном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
није глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p> |
о разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада |
ције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле дан |
јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад с |
ом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која жив |
ања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— « |
кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај |
Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али |
кну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се |
извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да б |
а тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко |
род и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објек |
ао олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Мла |
х степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — с |
зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуств |
г допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и с |
уше празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гос |
ођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пр |
гова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити ж |
аскавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још им |
последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног чов |
олазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <mileston |
Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ва |
и кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{ |
лоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђ |
чићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ бил |
у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаук |
етана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенс |
и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се о |
а кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио д |
угом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном го |
дени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспав |
тио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је ч |
а.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На |
јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре град |
слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња |
овим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађа |
још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се |
упљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у |
ледњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који |
шки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише п |
столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке р |
/p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са сви |
итрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајућ |
дбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p> |
ног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању ши |
а се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излаз |
нуарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуш |
/> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су |
шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? |
положења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, |
салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте |
засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе |
н једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, |
се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасј |
е зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни прив |
обре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући |
пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу |
им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у р |
е ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и поно |
Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише пр |
ла, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он |
само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта с |
лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све |
о је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на п |
ра од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотл |
а, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и чита |
окривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи |
аписа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећ |
дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунск |
пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се сма |
ија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске р |
ављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
а и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и |
радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по це |
у варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S |
чићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала с |
питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да |
е остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" |
ом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. < |
воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који |
чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби мога |
х речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио |
Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију |
укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и а |
је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ брод |
јевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мал |
свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног |
з питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с |
Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога |
у, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења |
расна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво с |
чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} |
средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Команд |
е вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш во |
стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, |
. али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за це |
тола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више са |
о звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, |
дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из |
ране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа |
дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле |
лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринч |
појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве |
упља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви |
заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, шт |
уци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезањ |
ишта учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претова |
авала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="c |
ше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак д |
раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} |
истаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задр |
У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је |
дари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лиц |
леда у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, |
S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е в |
оста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он ми |
ин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолу |
шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и д |
којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских |
, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне ст |
и да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он по |
урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — ка |
оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани неверов |
, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну |
што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путн |
ад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <mi |
е ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији |
p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуња |
ност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи |
самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић прв |
у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и с |
атрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Ма |
протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скр |
је с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо с |
еља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем |
ом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> |
њој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} |
дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мос |
о пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљ |
тајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је и |
ићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се м |
а, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је т |
о, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, |
је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћут |
on" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, |
<p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, г |
н прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз |
бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве |
е дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јав |
алити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који про |
службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштв |
рада, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто вез |
дима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{ |
радио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у |
у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друш |
екте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} |
сак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим |
а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима |
Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње |
тије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, н |
згланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који т |
ос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, н |
p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипа |
њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Зн |
не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морав |
а она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" |
поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му с |
ли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише брод |
ој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити |
десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених р |
дног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво н |
.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} |
анас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости ок |
стојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фа |
е сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А бил |
промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, |
це, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи. |
раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је бл |
и «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удар |
живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, к |
са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у |
задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, |
грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније |
.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да |
изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке |
о зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први ред |
најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њ |
> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док ј |
сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора |
отов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не ист |
ежавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос |
не, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта |
ваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S |
х пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и шир |
емунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у д |
ена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Там |
првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опрошт |
м ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</ |
е струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и дру |
ског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на |
за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравни |
оз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаш |
жних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар |
ичасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, |
, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као оло |
духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</ |
и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скрив |
кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му |
Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под |
ед кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од он |
изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S |
p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, к |
них побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају |
ске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном при |
од је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њ |
енама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се на |
не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после |
души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад поз |
никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно |
ли пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од |
н трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се |
м руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута |
дном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте |
писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> |
кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог распо |
е тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је |
егиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже ви |
</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима. |
е узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, |
ићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он |
ола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још |
бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, |
а командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог |
оји животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} |
тај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у к |
умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном прос |
дом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће |
зо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он уп |
оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог |
ад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да |
тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> |
, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ру |
шава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи |
оја се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде је |
добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{ |
, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, к |
кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ де |
</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се ч |
рева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити» |
скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљиво |
добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најген |
бе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који |
д на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, |
ог кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој кома |
њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, |
ог дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, |
још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово са |
разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бит |
ао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби мо |
<pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један к |
е то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n= |
других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није |
то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом. |
катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и |
ћање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта прин |
е очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у |
и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живо |
n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром. |
а за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни |
еса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добр |
роћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лу |
а га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — |
ор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљи |
их страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се |
ико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пођ |
ан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дв |
значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних |
сти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је |
уком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији |
S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан проз |
рад је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пуч |
палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатко |
бијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележников |
та више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Сп |
врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, |
су собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице |
n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> |
о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин |
рани и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пр |
е само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или |
вих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржи |
наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао |
{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно |
га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну |
н је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно ј |
Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити |
S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одј |
да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљив |
} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених та |
ји му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко З |
...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Др |
ољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари к |
де девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од |
ти пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савла |
ра?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто на |
од нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети |
>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пр |
из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловач |
ечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске |
ова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у |
им изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора |
агубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих |
о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих друг |
ном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и |
нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена пр |
е није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, |
начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, ко |
н нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оруж |
, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да ни |
цем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Ку |
од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој и |
капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при |
су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - |
ио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и дост |
зне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни пр |
легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још |
друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и стари |
{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, ко |
иликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и |
рча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за од |
а смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> |
ћи свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су |
Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добр |
голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и б |
се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала март |
света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, |
до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада |
, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у с |
Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрља |
још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оста |
леса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе гра |
то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејт |
и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и |
век, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништ |
; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под |
не, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта с |
станишта. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно |
ав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „ |
веде кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукари |
гових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се |
ава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећ |
<head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже боко |
јаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{ |
, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и г |
о.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако ј |
коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш бри |
за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, |
ам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S |
ним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени погле |
ше страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају п |
сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова вра |
— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре ка |
адом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу |
свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што нос |
> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам се |
аље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и |
ошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је т |
необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих |
в човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> |
ом, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapte |
тимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног |
екрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво |
жаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегда |
јстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја |
љно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и њ |
мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљин |
а није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосред |
ко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре гр |
ић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спарен |
м одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и |
сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Њего |
ај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокре |
х народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство |
днијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, |
већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена раси |
<pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем беогр |
овац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна сли |
ријама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или к |
ано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на кр |
едан љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дри |
, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} |
на дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана испол |
а сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора |
нчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону |
ма, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели |
или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, кој |
дно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар |
о свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једн |
ицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пут |
покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после |
е једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара |
пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од ку |
Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћо |
овека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се ра |
се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и |
а и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у |
о бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> чо |
у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> |
!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће. |
путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро |
кте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, а |
дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике |
вцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} |
други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна м |
пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{ |
7" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумња |
прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам би |
дини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности јед |
ишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се |
одне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на |
S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, к |
и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
арицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се до |
ан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добр |
д службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице |
ке дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним прил |
ори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, сино |
облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном б |
} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједн |
Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Јед |
ар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против њего |
асима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само |
е ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тр |
<p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде |
о..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из за |
едочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појач |
S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, к |
, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском рук |
ској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је сл |
јући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од о |
се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неко |
{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио вел |
је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим |
светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапи |
и се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> < |
нораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, заврш |
за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске об |
чи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, у |
д крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовск |
сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужн |
сполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристо |
наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које |
ређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила сво |
после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И |
ега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане в |
ду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршет |
и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и |
> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правил |
о брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изглади |
ањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p |
ју никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се |
убави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно са |
се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби б |
аме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све д |
возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси |
ма и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутил |
мо промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицал |
е ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, |
ко је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробиј |
одник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то сл |
њавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улиц |
p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у пр |
ада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне |
димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и бе |
ом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста цел |
раном долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, |
е онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три |
притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекај |
раћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није |
ва—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радн |
епрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> < |
гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да ј |
удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као н |
зле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом послед |
ег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређуј |
биције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле д |
илно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочиј |
Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се о |
се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На |
ли и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наст |
д видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није би |
ислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, прину |
ка.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са |
под ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика |
о сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спа |
ких дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у |
акови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена |
раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати њего |
дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!. |
а нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што |
ати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући |
..</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, как |
ели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других |
ругом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмисле |
иже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чуд |
се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло |
} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није мо |
асење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер |
<p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друшт |
p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу п |
и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гаран |
ј се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за соб |
рчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате |
к крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздух |
и се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах у |
ких планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће. |
има...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усн |
тематичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, ос |
вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вра |
ан свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} |
Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу |
ачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n= |
дар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни |
вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, |
<p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико дес |
пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У |
ђаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Ар |
уши нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко. |
.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} |
и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе |
от.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској фор |
дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у |
се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат гл |
ичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине |
олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, д |
ажи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одје |
о после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном г |
у дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту.... |
ј простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви! |
ег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да ве |
целарије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједн |
са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак св |
их — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} П |
е подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за со |
у ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господи |
!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о див |
утника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи с |
ди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршит |
обу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готов |
ли за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свак |
га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на ст |
/p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у |
и кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несве |
највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршав |
м он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{ |
и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсно |
p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је би |
о своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хте |
<p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучил |
ни позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежур |
неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је л |
ана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са со |
би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни |
ловима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је гово |
рзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео с |
је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свир |
ирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље пад |
чи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци јед |
д се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у |
сли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан вел |
ру и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико ни |
ужа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуч |
се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути леп |
капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренут |
држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>. |
, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у ст |
оји су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, |
кад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, |
се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дре |
ји не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и пр |
с ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова |
жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и се |
месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад |
гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, |
е кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежава |
S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу м |
но отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче |
ера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Т |
т увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{ |
ју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватре |
очијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна с |
је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једн |
ди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> < |
лике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем сми |
едње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћута |
и, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{ |
овника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад |
сновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, посл |
„лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше с |
могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли |
вети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издв |
и.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбр |
на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..< |
hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, |
спођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и усл |
рема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два |
ад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје с |
ешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде |
а...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види ч |
јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} |
и.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи н |
Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огле |
жног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете кућ |
е, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је |
је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «зб |
гнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p |
абије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељ |
ко подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи |
ић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у ду |
линдера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављај |
акле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па н |
к чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређ |
сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — |
on" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те |
висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих до |
ије под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнок |
н.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их |
о раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газд |
огаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса отк |
била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му неп |
ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Др |
свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ип |
он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни ум |
лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још н |
ио ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече м |
} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток кр |
>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, |
дном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том |
д оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с п |
"41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У |
а или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и груд |
о онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с н |
{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају |
свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, |
ивала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" |
а и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одуз |
и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на о |
ак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, |
ео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душо |
ку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, нас |
оћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ |
остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, ко |
>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане |
а бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје с |
љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену |
није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке |
једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Бил |
ко му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, |
удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и сам |
з свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мир |
у.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски би |
о је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треб |
о вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и н |
олике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере |
Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које и |
ло ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година изб |
ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком пр |
t="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на сит |
вља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на децени |
разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам ч |
о исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре с |
т месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је |
њавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха |
ао најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико год |
команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, г |
тури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за уз |
у, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се |
о весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранк |
инчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао ј |
преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на маје |
ном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>Т |
е, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим |
ло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на гл |
ји.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може до |
н то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, как |
им зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечи |
ту, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га |
сним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Ње |
ци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на ко |
има, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало би |
пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописн |
и ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од с |
ви се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те |
ме вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненад |
ске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло |
лаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксав |
ма, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радно |
ју само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а |
ву тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту у |
дједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима зви |
послетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што |
лазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подв |
ије одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави |
другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пр |
} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излеч |
и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учеста |
смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати |
тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у |
ољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело |
илазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим другови |
среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није |
тати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али с |
но морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који живота |
ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше леп |
као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути |
анизма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S |
едија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућс |
ег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љ |
ве, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о н |
уца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини |
еме одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша во |
<p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа |
инчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом бо |
х способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из теме |
арског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се |
уктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако |
видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже |
истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од |
брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепо |
ј мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела |
гу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и же |
p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног |
ма.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те |
Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и прету |
l:id="SRP19141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видни |
кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> < |
овек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љуб |
<p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године |
чање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Веж |
а, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натра |
реме је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицим |
у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облак |
нило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити |
вљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најсл |
> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовник |
лаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се ога |
чима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p |
ње, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" / |
о наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канце |
..{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године |
ала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борб |
герова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{ |
p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се |
6" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под |
бирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на |
г госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи |
рају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом м |
час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Н |
напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, |
њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим поглед |
ти небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу при |
лико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с |
ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самооб |
и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није има |
ндног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај |
остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства |
це у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да о |
је.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш |
S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} С |
ега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи |
дала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огла |
волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дуги |
ачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А са |
Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухра |
судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило бес |
се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се |
41_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се |
а Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се ук |
је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад о |
рила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или |
им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква |
ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју ис |
ло завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb |
чића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} А |
аве, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати |
а мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли |
и, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и по |
м господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасв |
ла на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе |
тановима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, оби |
е.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један трену |
Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те |
подин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је |
подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног до |
, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућен |
абаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледа |
где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрна |
ремена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Б |
уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате |
ма.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, саби |
става, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе има |
жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарил |
ође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „ла |
ти кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде |
нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бит |
{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — |
је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећ |
.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са со |
шом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко |
новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, |
у, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шл |
, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано |
ним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази. |
олинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристова |
после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њ |
кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> |
аду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока |
<pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо |
и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S |
х планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S |
трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у |
редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачају |
о, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, |
а могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча |
овање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, |
Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом у |
ити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за |
.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се мога |
ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> < |
ајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, |
се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енерги |
се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња х |
мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се л |
а петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла п |
етом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и з |
е градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p> |
одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, |
у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време сти |
ак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} О |
и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у |
ринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га зб |
им возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне пут |
поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта |
бе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико го |
ат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је с |
енцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — |
беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бр |
и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисур |
овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али |
ајкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на то |
а и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} С |
весно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов |
то ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рад |
тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога |
уби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопств |
ребала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отвор |
у устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио |
чених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те топ |
није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није м |
ашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао |
изи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, ст |
ај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад д |
е драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксио |
ему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потреб |
је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} |
Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вр |
лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и |
а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном |
љавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p |
осленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби |
ра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали мук |
ћ морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која |
бјеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног ју |
е или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумра |
е услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, |
је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере о |
рамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би вер |
о пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пу |
о праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</ |
n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао он |
г обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} |
требан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је приро |
мислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисци |
компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт с |
кудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi> |
есмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје |
ић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> |
а као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни |
S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Т |
е, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим п |
ан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока |
tone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, |
бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је |
огло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију» |
лечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређео |
да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен. |
запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у ос |
а, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То |
е на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се |
ади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђа |
ати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други г |
Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су се |
човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријентал |
њеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — « |
ној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан |
групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је а |
пасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њ |
им луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у то |
секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне ж |
а, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Во |
их девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је |
ако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршит |
о је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарск |
мате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и |
ек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, |
д буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осет |
латарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказива |
тазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвор |
алој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саст |
се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљ |
умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међ |
: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало с |
не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једно |
трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раниј |
ака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак н |
пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не |
му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне |
ки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исч |
се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га с |
бав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стрес |
, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прили |
неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан н |
ад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Буни |
— сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд |
ладиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклонос |
, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан прем |
целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком н |
џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинск |
, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред стани |
ега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Запо |
Section" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру мес |
.</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месе |
тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне р |
S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чу |
ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуш |
о!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} |
аштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> < |
лином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брз |
ика, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, |
леђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} |
.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није с |
да скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и |
у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост је |
дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којо |
ет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је б |
треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад не |
некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда н |
а и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом б |
осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у |
д први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко |
даоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са свој |
!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, о |
помени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре |
ега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone |
ти, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су и |
тих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div |
с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </ |
жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није |
мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра |
ке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим ак |
срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијални |
изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натера |
ог брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона |
имовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовник |
бира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њи |
дан другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, |
тку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихо |
те за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, |
ла на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана |
о под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играч |
њевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предоч |
ементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не ост |
о с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зград |
pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, |
аст тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам |
му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је ост |
су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран |
<p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре |
.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету |
дним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче послед |
је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно јед |
у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да |
</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске |
.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловал |
p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови |
Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболе |
међу уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом поч |
имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-д |
израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим са |
ли није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да б |
ачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном сна |
</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у в |
једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам би |
тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} |
ваним за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко |
му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, |
пусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вече |
урни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да |
су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било |
су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте с |
атим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади приј |
ити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време |
м, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се т |
{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео |
снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му |
ма паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да |
на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љуб |
ти, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене про |
ubSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му с |
p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логи |
ца било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држањ |
изији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица по |
све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чи |
азаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па |
ежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао |
следњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, |
кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напре |
едни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим |
згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службе |
енијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</ |
о.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се |
ивен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тр |
жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четврт |
тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породн |
н није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цили |
овољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и про |
би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за с |
сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи |
упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила |
његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, по |
чић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n=" |
пијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега |
зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и |
сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једнолик |
а је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најза |
опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, к |
видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до |
и се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим б |
гу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало |
ве одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре нек |
сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук о |
деов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко |
ах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S |
све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{ |
било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни |
ним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и |
а њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-морган |
уше, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном сал |
ости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone u |
езнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само ње |
односио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Д |
амачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови на |
ачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашња |
<head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је |
а предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, ко |
манду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свр |
{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помр |
губио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће |
ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако н |
на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовим |
а правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне |
ушу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{ |
и левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчић |
} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и |
b n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, |
веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{ |
се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца. |
рока, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и к |
акованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча пр |
} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрна |
чију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној ру |
ло тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p |
е последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} |
о одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p |
гова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још |
својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на два |
ених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затв |
о блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{ |
је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирањ |
бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично |
већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се ко |
разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар |
о.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубит |
ла главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак н |
састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гво |
" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ тре |
знао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и |
, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Траж |
</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи пра |
<milestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо |
асте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених |
о види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећа |
апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраће |
хранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком |
} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџб |
p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, |
ају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед |
он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4 |
unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Ч |
бар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и ура |
и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да п |
ра, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о то |
} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави прво |
би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (је |
оја је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улиц |
до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав п |
нако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгл |
, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћу |
<milestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није |
нава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притис |
вало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић |
из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког |
твено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право г |
зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни н |
а, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се буд |
зили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто брж |
е возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и |
њичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места |
породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као |
»Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, |
еже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном |
цу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су |
правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју р |
аде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје чел |
у адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дри |
, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима.... |
емају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено |
тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околи |
орао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина |
а се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих |
ветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао с |
мичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све |
ад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брз |
тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конст |
о за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градс |
леже време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали к |
</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у су |
м Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно |
е ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну ре |
зо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, пр |
објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им нар |
ног састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије ду |
</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задо |
она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љу |
му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неб |
петан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са ут |
анизам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свес |
ног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну |
уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, |
и брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, |
кључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим до |
адмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је |
упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господи |
ад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очим |
ешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старије |
ио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, |
а раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам св |
ј грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клеца |
осећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечер |
ке лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном |
му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p |
чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, пр |
цепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих вре |
ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега |
т с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он са |
мрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи ко |
"SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је д |
м тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chap |
пала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај |
био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју |
ова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде врати |
p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову |
{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место |
ута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мал |
јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу с |
е избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, и |
о идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љуб |
брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисци |
ц, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак |
мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље ч |
у» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у |
ди чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смуш |
је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јур |
застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, мест |
нчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уно |
м броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натовар |
дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и |
умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао л |
је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица |
асветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено с |
и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Др |
јним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве |
ни још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче |
бу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са см |
адањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева к |
крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Руч |
ш маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на суср |
one unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Д |
брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то н |
споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код мла |
тај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад |
дједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој |
коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није |
љао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану |
ани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div |
азио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала во |
, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости |
клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, сви |
ао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ, |
дарају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у |
се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме из |
ио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио свој |
само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и |
село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} С |
ла с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обој |
ну, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} |
пио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би с |
p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кр |
њаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни тер |
шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната |
душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име изви |
в тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није |
је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатк |
спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао с |
тина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку д |
одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није н |
с, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</ |
ише мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео к |
ут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у ма |
мереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у с |
а неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали но |
ечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, ко |
д није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Жив |
зио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опи |
ко му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, |
пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултат |
ставити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су |
ј је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и п |
Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} К |
уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и с |
.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, |
анили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног ју |
крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изну |
саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с |
ици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели кап |
е свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} |
ошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе |
оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачн |
посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, ст |
а“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу |
но учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — |
а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Ил |
мо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} |
постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут |
се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановс |
, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које н |
радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала |
ромена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покрета |
} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је за |
он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици јед |
стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, ка |
не дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, ка |
{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опш |
господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвова |
готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набије |
е осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти |
ћи се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув с |
.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали |
ући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте сне |
укама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љу |
ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку о |
мена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или |
рзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са д |
дневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервоз |
<pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које |
д острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име |
ледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки ш |
SRP19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је |
тао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су |
p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини ув |
да на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао |
после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност |
ћени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на култ |
, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао |
исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био |
те, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сл |
ку Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} |
само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни ти |
авце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жал |
> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног |
загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке мла |
бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одм |
рак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног |
есно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први |
ажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напре |
Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У |
тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, д |
, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, |
ји су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је |
да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај |
!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој |
како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се про |
ви безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p> |
м капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има та |
у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је усл |
оја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано |
едходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то |
имали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопств |
milestone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа н |
точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвече |
крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица кува |
довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме раз |
више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера те |
оравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде д |
и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спо |
ло, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрш |
ста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога |
новништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен з |
. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно ра |
{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање т |
ало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се |
ој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог |
д и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један ве |
/p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n= |
опала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за ле |
у слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чароб |
lestone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учите |
г постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад |
рови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастро |
лих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је |
а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још |
е очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> |
19141_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му |
чи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутр |
лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, |
та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечак |
у!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би с |
Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у ду |
} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је ст |
а карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Н |
собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњ |
свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу |
беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу сн |
свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим |
питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јест |
све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор |
огло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасн |
је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице п |
одније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај. |
им причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, |
<p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се за |
јјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гад |
цање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презира |
чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p |
у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још је |
велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гу |
<p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и њег |
маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмањ |
на, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Импера |
и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није би |
осте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога иск |
и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања |
кашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске у |
енади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала. |
на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се |
од тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, |
а претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изаша |
испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зара |
и могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем |
ледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први к |
је журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} |
них објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остат |
о те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим в |
Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе |
ај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му |
им, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најста |
Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S |
нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га |
танског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао прип |
кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притиса |
руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, |
е за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали |
а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спок |
л’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на ши |
е неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много |
кла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежн |
било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но |
Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{ |
} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Д |
редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у |
им својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Ал |
овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен с |
уке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.< |
е у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок |
ридржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа п |
је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и купова |
.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена к |
једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе та |
ашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је со |
морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладо |
тарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, |
таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и |
змишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и |
веном себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> < |
ељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи |
њу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив но |
оти без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после че |
та до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била |
иморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем |
отле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брз |
м коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, в |
аде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже ко |
апетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} |
ки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала |
са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је |
злазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пе |
жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштве |
"48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, |
чијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске р |
ићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, |
p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пуч |
срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене |
тковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом р |
нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и |
ца сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Кр |
уштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије |
ош брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе |
ележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене |
{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледо |
жом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори |
тио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен |
и сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам са |
ица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изне |
и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бе |
гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више |
н и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром г |
е Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављат |
ма могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту мас |
родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни само |
</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре д |
е поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чам |
осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између |
е пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речим |
ан младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су |
уче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек с |
јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек с |
ала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id= |
осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио н |
СИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да |
снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!. |
је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић по |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на |
дној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога |
це и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у ко |
о, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно |
ај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, |
ом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, |
оново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој |
ко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забел |
слетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што с |
на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, |
, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад ч |
вних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској |
а крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поч |
у.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, |
савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> |
не његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна |
од сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало заго |
ина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушава |
влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, |
није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом |
њен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једн |
о свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што т |
ај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песниц |
Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> |
а за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком |
ближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постој |
да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} О |
етана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?.. |
собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном |
тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек ста |
оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, |
и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сет |
недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи |
инио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена но |
Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крво |
S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, |
рироди су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до но |
тити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="su |
која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја |
ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и |
{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те |
тари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица |
рду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се во |
енту.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег ве |
им ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати пол |
ије се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био же |
баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме |
х лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравск |
плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је с |
нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p |
ње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бро |
ије више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфер |
е и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и послед |
} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осе |
водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова пој |
роким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко гото |
ји се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Д |
ти моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не и |
ично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с г |
д не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што |
адају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на |
сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о |
е учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког за |
то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с д |
ају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца об |
лења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и ч |
је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазн |
а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај |
у механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} |
целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа |
дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку |
Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је |
ила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина см |
оче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И |
р ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и п |
nit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у нове |
ен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новем |
нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капиј |
излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам з |
на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у к |
у ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља |
на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савс |
аслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану |
пунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, ш |
ђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској ни |
ако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову и |
о крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже пе |
<p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48 |
изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>А |
се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту в |
угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким наглас |
лаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и н |
приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и по |
је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао |
више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, |
аш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна све |
ултивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други |
без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> |
преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сум |
, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, ка |
прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о је |
ила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана м |
ачи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају см |
а те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само прома |
топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике л |
е спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се |
мех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, ј |
и својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака вол |
ана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више ни |
авцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} |
тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите х |
дног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод о |
м објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У |
а команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Зем |
а, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине |
му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, п |
аље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста ко |
исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре сви |
tone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера |
еодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у |
аде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и прит |
ио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команд |
ога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње исп |
к сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с чове |
а.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена О |
ричу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорни |
ијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наре |
на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он о |
к, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада |
редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично ник |
ветковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасно |
слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не |
тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су |
p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног бр |
еном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју стр |
{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао |
ежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, |
животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и |
сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Л |
био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врат |
е мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?< |
би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним п |
pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извин |
Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застад |
тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег р |
дах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било |
у одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, у |
је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb |
тављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и па |
<p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. |
..</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећ |
tone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника |
е добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и |
ст; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, |
и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се ја |
већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз |
ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи! |
чео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, |
си чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p |
што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су уве |
и никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јаче |
ећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да б |
е лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у обли |
оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у с |
е тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом |
же уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу |
да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколи |
елнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу |
у.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави |
ило би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, |
али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, |
не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи жи |
и, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и |
орао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све м |
аргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лу |
», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом |
ена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни саст |
бију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгениј |
?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто нали |
том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пун |
сна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, о |
егов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини. |
љно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у |
ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} А |
таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек |
ј, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња |
="sr"> <text> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан је |
т-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимег |
са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се |
l:id="SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак |
се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринч |
реће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен |
труисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура |
рашна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, |
подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>У |
.</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и мо |
е учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом круг |
на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у |
исли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у им |
...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, |
негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неоче |
мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио ком |
е премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с ис |
стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Госп |
у тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на |
је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и |
му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се |
ом, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад |
о с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} У |
ати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусни |
тког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала |
ија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало по |
ља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим |
кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на |
ли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола |
а бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ра |
лиже, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамиц |
, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени |
оке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се |
у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница |
итисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу с |
ољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту доша |
најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу |
чињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечи |
злети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, ј |
head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле |
кренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње |
јим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се м |
не ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета |
ма стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n=" |
с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом |
асност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све устано |
у је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда |
ли и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онд |
ио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно |
ући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства исп |
и сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p |
азбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала мла |
стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} |
стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје во |
х.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и |
ше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужн |
имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, |
«госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се |
е долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, |
ој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то н |
и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двест |
чи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је |
чког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео |
1_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, |
положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је |
ред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела св |
агали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог брод |
неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину |
е на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом п |
ед њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштам |
ха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагл |
га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... з |
— као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино |
умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачн |
ога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране р |
</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди с |
још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>На |
крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од сту |
и пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, |
розници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајућ |
било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирам |
опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак м |
за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни кр |
брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака |
х је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учин |
ски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и |
о, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</ |
9141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то |
а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Је |
м је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников г |
свануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није ви |
и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим |
о нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак пов |
} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, |
е, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио |
а стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије до |
е долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му |
кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трча |
гађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се до |
крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске |
е, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, |
УМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у зад |
но.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник |
ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лека |
још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста уд |
="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те |
ору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дан |
ко лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p> |
широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSe |
није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као н |
морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрен |
реко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> |
ти одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало пос |
стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно |
нчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далек |
похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, о |
етом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у ди |
циплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом |
оста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па |
е и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну |
н истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{ |
А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан |
воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок |
довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођиц |
капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачк |
у.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвор |
чаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му |
морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом |
природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан т |
брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помис |
ћа тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p> |
неки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и пон |
/p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама |
чић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клуп |
тајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба |
њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на уши |
а наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне ј |
„Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постан |
ђењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко с |
ав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то |
сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасе |
моришта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошниц |
отинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог ду |
ала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног в |
мо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дрин |
нског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су |
ру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим |
на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с |
на.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су |
адског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа на |
догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, је |
шу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан |
о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S |
ан мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намер |
S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду кома |
исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 |
ни и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасно |
ло <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а најви |
ебо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић |
ни намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један |
се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на те |
није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате ре |
лута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, |
лог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времен |
по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само |
дина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би би |
ела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима об |
периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шан |
д Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад |
мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ван |
ао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и в |
ане!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Врати |
инчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одгово |
ње требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи |
у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престравље |
на, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и нар |
а светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине по |
т неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С |
ма биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском в |
епобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина груну |
а принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се оп |
тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је о |
предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које |
полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} |
орелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из гр |
а их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих н |
ривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се сл |
оснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше |
ма без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он |
пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво |
д куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и рас |
била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapt |
а расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли с |
ни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} |
а два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml |
не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи коман |
P19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досу |
и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да м |
тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{ |
каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отм |
м држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио |
зуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} |
ринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико |
иво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пр |
њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сан |
ид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, |
, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то мес |
ина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после ц |
о кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испи |
оворило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, |
тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници |
е и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="sub |
га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да |
а Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом |
тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је та |
ко дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим позн |
време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом |
ена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p> |
идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Ј |
ан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој |
г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, |
отући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загле |
нодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог ка |
жи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «меб |
ој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не б |
нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање сто |
аробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му ј |
е је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с |
ајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или до |
сли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дуб |
мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да пе |
на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се о |
ем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала пут |
могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укочен |
говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мреж |
Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по |
павало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене |
хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на во |
, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и сам |
ва око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај бр |
на широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столиц |
за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом в |
дом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претр |
с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу |
ну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, |
ћих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десн |
спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али |
ди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих дв |
ао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најј |
а оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их ви |
знате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне |
људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, |
д ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под свој |
чићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога с |
с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху заг |
тав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и |
угачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Ду |
по поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чи |
ђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</ |
аласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очим |
оје немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друшт |
кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и |
а смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </di |
>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, к |
S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, к |
ачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пе |
ни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по ча |
ђи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте |
ј организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је |
био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаниш |
усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио ј |
гледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} |
> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div |
к једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «зас |
езно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на каз |
ка пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречил |
чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао б |
га закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њ |
дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште |
!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћ |
леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један |
а ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} |
али!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим талас |
капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му |
дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под ут |
а пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи п |
не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може |
S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих |
век само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и |
вати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} |
бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један |
ље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим о |
тнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе з |
и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад |
х пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присе |
и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе суз |
могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</ |
анка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар го |
дражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> < |
ом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с |
јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије |
подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити ст |
ше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструме |
е хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад бу |
га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} |
елећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхо |
ићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су В |
јљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p> |
опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светко |
ио потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је |
е поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је |
ала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време |
велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још је |
Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</ |
ованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским |
творена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем |
утао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> талас |
апослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на је |
се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђави |
само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су |
аиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Др |
но једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људи |
ом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиш |
безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С |
сматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и |
ој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, |
лучај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним кора |
азе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано с |
притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску |
се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је |
на карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица са |
ила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач |
законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p> |
оче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војни |
крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљив |
свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S |
ом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки т |
осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народност |
друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је на |
е врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешт |
ринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би |
слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се |
о њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је |
валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем по |
ћ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Зап |
луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!.. |
едног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић би |
едног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад |
да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је би |
а инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слич |
ш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хт |
отивној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и |
Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажен |
осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на |
прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свес |
мо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су |
и на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њ |
е.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на |
жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, |
ледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> |
преже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, кој |
срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће |
на прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се момента |
pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исце |
рлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да |
арађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу до |
који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p> |
станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих |
се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те м |
су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се |
е чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави |
мрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> |
есно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје |
ко звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструи |
крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је зна |
се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај |
орњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на је |
е он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава |
ији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се |
лади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с |
раћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је би |
да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оже |
а капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је |
ка грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетан |
<p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапо |
спекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редо |
је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине |
ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то ис |
рица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone |
избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> |
да, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где |
скање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био |
и, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неко |
/p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Оби |
зи, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима |
зи се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро |
, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на |
ања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата |
њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p |
ве смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивн |
забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продир |
ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазива |
часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио |
еље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинско |
ј „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут ме |
гањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима ј |
рилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак закон |
простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!.. |
о и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Изв |
ава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се |
ком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који |
>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лиц |
онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с наб |
Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type |
.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро |
које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, с |
ејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бе |
такластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужин |
<p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и уми |
жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се др |
зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су т |
мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предос |
устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеј |
разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух |
адржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима |
доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас |
пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући бро |
очи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садрж |
и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, п |
> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускоч |
биљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и по |
Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером |
и.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, |
ења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се дими |
лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.< |
к се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - пи |
на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му.. |
очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дринчић |
зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, |
ра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} |
њишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем |
една одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{ |
ских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, г |
ма, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скоч |
ора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђи |
кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крај |
д новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један |
обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSec |
с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа з |
се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{ |
чи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> |
а, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози зао |
им колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу |
истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше не |
се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господи |
помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где ј |
тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим |
, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто вр |
наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, |
ог и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а |
ду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му |
ти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и по |
.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави |
ростору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Ни |
они да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и с |
Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је |
, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
вљати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за не |
ом два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало н |
е на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се |
ару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један |
е, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу је |
е.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно за |
и заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде с |
од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом |
ао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешир |
</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од |
е, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкави |
иљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у |
> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одла |
ним успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је не |
} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, |
жели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се уга |
p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло дове |
ао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог се |
{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било |
вост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, |
своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Спомени |
Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики |
шетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гоми |
омна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом |
ољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрн |
и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спру |
само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак о |
в и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан по |
>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога ка |
зи да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, |
се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је |
б, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо н |
је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако |
висти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновено |
раде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који з |
ац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко |
трчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи |
шен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степ |
Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког |
, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивили |
нду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, |
апред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за |
о Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теж |
ог јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одј |
ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављу |
уло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра |
стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један |
, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава |
У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} |
...</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помис |
апетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет |
и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи |
путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истр |
т удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, |
најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и |
д му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужас |
уштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег |
а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и прест |
а своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у |
рвозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, |
д њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p |
ојави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари кап |
нца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и |
ма се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве |
а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Д |
носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" |
свим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као пл |
с само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио |
ан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
их гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна ст |
се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толи |
праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена ж |
ешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону ус |
ишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадање |
изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, |
да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ов |
робље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкам |
ењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом преч |
ке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да пом |
, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова и |
ко се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подив |
су угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обича |
ом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи |
крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, ма |
мановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу в |
ја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арна |
азио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран |
</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и На |
ој улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случ |
месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то |
не начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за м |
ишта, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изг |
малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже о |
нежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазн |
а крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уста |
ин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без |
вог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп |
ираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отреса |
еприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање |
ршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало к |
и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, |
иле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и ум |
<pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p |
рзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да |
излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир |
е Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комп |
нагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савско |
и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичн |
, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не |
измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев |
одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види |
о је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у |
реже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу |
ируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном просто |
ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан с |
ко погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац |
на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о све |
с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази |
свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Зла |
„Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком с |
то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њихови |
противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И јед |
системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим |
док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили з |
ри Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на |
уди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из |
а и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек |
ка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S |
тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити |
лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали |
} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две рук |
>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из п |
брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на огр |
за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебел |
тле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се з |
и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи к |
лама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Др |
бри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац! |
давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљк |
ао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни |
е није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у |
м се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пр |
чић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је |
ном.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је |
" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те б |
d> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скуп |
чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радов |
и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини г |
дну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид |
као аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је цели |
27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S |
е и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрч |
т километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <p |
ти <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве |
ину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља |
лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутов |
е мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p |
рудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, д |
јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, |
сао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није жур |
е појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S |
мо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакласти |
ли да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, |
торог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање б |
није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смисло |
нчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </d |
И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од |
ских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели ул |
пац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејк |
о ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет ш |
ије у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропуст |
ено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплин |
лу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце |
чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљи |
еницама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне т |
крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар |
дна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да |
понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{ |
Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.< |
ечима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Госпо |
артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и |
ражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и |
онтуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p |
тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, ка |
пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао |
се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радн |
ико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринч |
вање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче биват |
авршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно |
брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде б |
, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несиг |
на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, пли |
а то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да |
утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у п |
ма.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њ |
>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се |
<p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог |
анице, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док |
Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом с |
р смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи |
id="SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која ј |
утим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="c |
о сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновим |
>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, по |
е у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода |
асипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случ |
од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обрат |
рашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу.... |
на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покрето |
прију, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> |
му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, гот |
} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је прол |
ој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Бро |
на.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се |
иновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{ |
>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисл |
их, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се пали |
и било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у сам |
погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо |
о команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицал |
бро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво |
питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе ст |
ао срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило |
а уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмисле |
подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи к |
за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако |
мена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито |
њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на д |
азак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндер |
свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом зна |
оду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом ре |
и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: |
грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грув |
о се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точк |
дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да |
уми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам |
но натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи |
самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуд |
брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе |
ај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{ |
ча град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву |
ој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врст |
оду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, ч |
.</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из засе |
p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Л |
.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Ши |
најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукави |
ије био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилинде |
нда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење |
ој заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог се |
ва или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привремено |
р и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се |
</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре |
же добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па |
авајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С ф |
ојим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин вас |
брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо ду |
ичега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што з |
то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његови |
другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S |
ој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је гр |
тела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запеча |
и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет |
на?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њ |
у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе |
ромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамо |
и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања |
тов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S |
сти данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони млад |
<p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и к |
ом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру |
афаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у |
форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић ј |
unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на |
RP19141_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудим |
окрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао саз |
ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ б |
је пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој го |
вотом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уто |
м болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном ро |
узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да |
повати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распу |
ућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угур |
ији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Њ |
тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му |
то брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </div> </body> </text> |
атрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаш |
офа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, с |
кад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се |
нчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, |
их речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Та |
авопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувиша |
ји толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до са |
догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да веру |
{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговар |
продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше о |
е бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно не |
„Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, ув |
ледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елем |
ржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Зе |
"20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</ |
нчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатл |
ог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што |
угог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборн |
пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само јед |
петан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи |
оче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава |
а. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А |
Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господи |
апољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз |
ије самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети |
дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне |
ражавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена |
до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, д |
в поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучи |
близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А т |
n" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ст |
лађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степениц |
емунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као |
, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по бео |
p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два веч |
ана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских |
души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корача |
а у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламен |
ви са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се пи |
нито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и |
а је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за |
{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега зак |
онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три пл |
етан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдс |
а влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} |
ликој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на нек |
о се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које |
ве младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да |
аше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабије |
ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео |
ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто |
..{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће... |
е, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им с |
S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући с |
и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља |
њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе |
добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се |
ше ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди |
ан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па ка |
атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који |
ежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане з |
не су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а сам |
иће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један |
илизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домо |
м и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div |
у сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном |
р би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у |
бу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности д |
оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује |
е енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <p |
ајмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb |
е или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи те |
чно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног в |
умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S |
ушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Сав |
довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и се |
И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао |
о закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунс |
ко Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разл |
.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас |
словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је би |
не му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до |
нди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли з |
оследњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дри |
же вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с ч |
а, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у веч |
младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} |
ток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило |
била сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде |
иви у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на з |
ше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отва |
њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неоп |
или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потв |
човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жал |
p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и кат |
души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њи |
и се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског |
рила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена |
Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми т |
n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и |
SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближи |
се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до |
кастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и с |
з које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади ка |
з које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било у |
н и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над кој |
само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевт |
мах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним живо |
ићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се на |
оме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се и |
ринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара |
лу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном |
ао у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се го |
ивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p> |
истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је |
бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод |
кад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушају |
ти на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од ж |
у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лука |
41_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима сте |
е и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као брода |
и код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, св |
с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш |
и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <p |
месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n=" |
а госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом |
, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест бил |
рташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{ |
бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно! |
ој страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко |
где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..< |
њи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавн |
укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак п |
еколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим |
љина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била он |
и ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, |
А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се |
е палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко ј |
Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у прир |
ог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Пр |
ака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и |
убине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у |
ајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један о |
ака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмара |
} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су в |
{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом |
p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, |
е, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњ |
ма наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни верова |
опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} |
и, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту |
представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси до |
ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно |
већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, рад |
ео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему |
бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и |
где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зн |
е једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће |
> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомен |
е глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се нав |
догледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени |
ности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се |
видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, посл |
им обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у кра |
То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их п |
глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</ |
ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђ |
године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог |
опажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног дец |
о:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ј |
алан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна |
едном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају сво |
се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још изви |
е свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној вели |
ого других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само о |
м полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар |
{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плов |
>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао |
јој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било |
> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шета |
у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива |
оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљ |
но мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио л |
еме мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети |
овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако |
сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу о |
њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прек |
на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пош |
е тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али ни |
.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p |
иждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једно |
себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот |
му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, < |
предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи |
ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао дес |
кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен моз |
беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење |
чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те |
<p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, б |
141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудил |
у фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега |
скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и |
абављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.< |
, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би с |
p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пуст |
беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> |
ко привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено п |
{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрн |
спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одје |
ћ није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све см |
качких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито за |
з преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну мину |
лијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно к |
ту, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница |
напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхт |
упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а др |
е имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, |
е загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило |
штвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање |
а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција сма |
реног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за стол |
који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> |
чим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширин |
<pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било |
ном долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а |
арати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, |
ећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним ч |
јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, кој |
без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јама |
оје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управље |
нуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од |
сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро |
ек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мал |
нање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спуст |
према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана.. |
у, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би |
ији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада |
самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у уну |
ти и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, ко |
ао да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се |
ве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>К |
су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} |
е челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих |
лене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она |
{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих |
ако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врл |
не објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вин |
ме добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га |
почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велик |
Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.< |
тном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи м |
бом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Р |
о потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста сна |
у.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног мал |
еној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно |
са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за |
> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у ист |
у негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> |
аје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јак |
се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у сам |
ом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом |
томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао вре |
мак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бо |
ао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судиј |
лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло јо |
кретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта |
е прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <h |
во море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — |
Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место ниј |
ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваш |
а му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смиса |
</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би м |
дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне |
ји су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на тру |
тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му бил |
а нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима ут |
е, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S |
рио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био |
зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Др |
ју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим ч |
се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — ко |
ну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија |
вог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву |
и непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ог |
увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пош |
ита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, |
се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег |
кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n |
епити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном т |
оста у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, н |
и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и |
оврсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу |
но под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочава |
осно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широк |
згонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале |
ерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и култу |
обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступ |
још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То ј |
у, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади промен |
као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај |
ешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрн |
о за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за |
ти и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седе |
зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се |
та, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне |
у причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свр |
су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{ |
апетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода |
ја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дрем |
о зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукл |
го место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, оп |
ребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значај |
у поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек т |
је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра |
але повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста д |
} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају у |
ест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једн |
бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави п |
а би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону по |
поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња |
ијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна сре |
је откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морск |
гласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p |
аје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p |
ти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редов |
подину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспав |
ћу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као де |
тању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да б |
стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог |
као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се |
ак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засвет |
и, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, |
и Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао заг |
ад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређе |
S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у |
.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је |
ужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S |
дао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и пред |
ани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{ |
је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с |
тар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлад |
ст свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у пра |
ло наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> |
p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао н |
је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу |
је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чиј |
ад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако ј |
, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен проз |
ете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и в |
чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара |
повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом |
е могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа ј |
е руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе.. |
у клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежин |
ног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S |
уче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се |
глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Р |
<pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господ |
ру сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчма |
ље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као го |
ме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравиц |
иже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло |
у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се п |
и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су |
ом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким |
лави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђе |
ву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минут |
леко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати она |
} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли |
ј вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, |
ву: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио |
у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, |
звукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, |
ји просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Гос |
лом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како с |
за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше. |
тара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност |
и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.< |
запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами |
ави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити |
она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора |
његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш |
илних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу. |
згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случ |
ило лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, не |
ава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Панду |
чић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и |
ао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо |
менту, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало |
еовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душ |
p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се |
јана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сети |
он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у |
ха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га |
најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога |
песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети |
х топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, |
Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вре |
заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег |
г сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити |
ум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчи |
пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог |
да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења. |
естима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сум |
стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на през |
их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брб |
аштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ћ |
из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, |
а једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није би |
жња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која |
наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му |
олико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" |
сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубље |
не наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања |
епостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар |
кочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муње |
алази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако доб |
јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника |
о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније |
мтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на д |
ену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом прист |
, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуств |
ад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће би |
извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне стр |
и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у во |
једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после т |
етко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно и |
S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва |
кочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се мога |
на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћуд |
се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени |
<p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погаш |
зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, к |
а доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он |
помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава |
> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан |
који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим ск |
несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а |
} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, |
градског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минут |
Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салон |
а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точко |
стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским |
рата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним ви |
рзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с дв |
акала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад ста |
е.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњ |
тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто ст |
ан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да ј |
уд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, |
ну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>Т |
ици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код ст |
токе буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, |
обом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредно |
саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестаја |
чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да ј |
ана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан п |
здарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milest |
ли.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра о |
и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до |
шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била |
авао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубин |
<head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе твр |
он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
черњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{ |
едбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на к |
дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на |
јутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о сво |
тње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> < |
кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могући |
олио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђи |
асном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузим |
и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и |
ицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринч |
ни на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав лова |
ило лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> < |
анизоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један |
ед станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто т |
<p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се пом |
за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неп |
тео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони |
је без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана |
ли путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стра |
чи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим цел |
, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим коли |
поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Д |
кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао ср |
агради кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеш |
жмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!. |
њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху по |
ина избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" |
вуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, ба |
, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, |
лете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кол |
утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду |
давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и слада |
и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе тала |
Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред о |
је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које |
а се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S |
оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су |
н у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробо |
евој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев |
исила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљи |
састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе |
b n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је |
ништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за с |
ек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се љу |
равац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два пре |
{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, ниј |
<p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и поне |
еливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристан |
једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук |
би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, |
лог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на |
{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S |
него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, |
популарније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> < |
о се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> пој |
ед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави |
рте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није |
аци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оц |
с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дри |
старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница. |
ари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се та |
недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме та |
мо жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродар |
пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана |
живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег мах |
е окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с |
времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечи |
к назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окрену |
ама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се нази |
Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одјед |
љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другов |
рестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p> |
е под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрв |
"subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситни |
ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене |
једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капе |
се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> ко |
косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на |
о, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог ча |
при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у ос |
улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и |
рос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у |
г себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност мо |
едном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мал |
леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна |
е еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким |
ка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није |
едрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац |
ђици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21 |
шли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с ку |
а кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе д |
зрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње с |
итељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} |
, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш |
ди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољ |
, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.< |
моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе |
онструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежу |
оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на с |
чић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред ца |
извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирал |
ј се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жи |
аша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није п |
тине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> |
и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопствен |
калну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, доби |
почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан мес |
огућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом |
д њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се п |
ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жесто |
ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" |
положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана |
абаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагу |
ек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати |
еја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу за |
ат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе |
бале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шет |
себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташ |
ини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућ |
задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше |
а, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала |
и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Т |
се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и |
адало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, ле |
долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мам |
...</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редов |
кулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врат |
ио на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега |
а културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове |
осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у ст |
брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујућ |
служног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за го |
будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, |
онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе |
истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је |
осматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разли |
зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се |
ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је оп |
дмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене ам |
и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај т |
омене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али |
астави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекај |
експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хте |
p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује |
утак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде к |
затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у прир |
задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за |
оманду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостиј |
под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, |
ари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у пом |
у.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављал |
г што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало ше |
а њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спусти |
том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали гр |
еће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према т |
врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="s |
о рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз |
вањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање |
о ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида |
на локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особ |
.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone |
м, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед |
ико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане п |
обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у ср |
редмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који |
том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродско |
нутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој з |
сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крил |
„из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у |
м као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђ |
е објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу ци |
тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Др |
јекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бел |
лабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да |
их и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} |
окретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвото |
И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник |
сове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих дога |
нчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n |
у материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти |
и већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни |
м и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{ |
..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непо |
едне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с о |
ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и |
, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских плани |
на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед не |
вало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S |
у своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> |
зору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поч |
ти како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађење |
временој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштањ |
ироднији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у ј |
и својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови дока |
уморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је леж |
едати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако и |
емуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и |
аша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који |
а чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије |
о наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p> |
кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без |
ала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у |
вет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима ра |
дрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{ |
он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љ |
не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запал |
ликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове |
ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светли |
јасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена проз |
добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам! |
зазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Вел |
ло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом пр |
то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе к |
езано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприл |
никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се ур |
сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све так |
вијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело |
нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмир |
, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, сил |
ај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као с |
нео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежн |
одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и д |
бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с |
гле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред но |
ар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени |
пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} По |
на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на |
де се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин запо |
заборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога ј |
вима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве |
Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да м |
пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини наме |
ини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, |
којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под терет |
последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубил |
ког кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом м |
ају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош |
S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је ком |
а неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и |
и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар им |
гађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново з |
ово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше |
у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупе |
кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више |
> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да с |
нао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћ |
.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p |
ладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших |
а смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и в |
у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је тека |
конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је |
к највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој затал |
/> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњају |
а снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе д |
гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажале |
ојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуца |
свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и р |
морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, |
емском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћ |
ти увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично до |
ваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде на |
> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог бе |
од његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маски |
а цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље |
до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лаган |
велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано остав |
са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он оста |
значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с поглед |
е осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих |
јекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Зак |
p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа св |
м, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се не |
народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{ |
бавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p |
орао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га |
већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ре |
<p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раниј |
ће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржава |
дном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој га |
мосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У п |
су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — зна |
ћао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава ј |
чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, јед |
е пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чуд |
ања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на вр |
нској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрен |
шој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у |
н и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете |
тао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не |
мрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава коч |
пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој |
је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном |
оћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе |
лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на |
А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Ј |
Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му ј |
тана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, ве |
вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p |
који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака |
у, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за з |
дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад с |
те, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности |
о и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице |
.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понек |
ажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом |
ерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, |
дишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p |
грли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио пр |
лед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао сне |
е било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он н |
љама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— К |
те, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> |
нао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу |
и шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се |
редни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно |
остијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а висо |
им успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Ј |
ок су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво |
балу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем |
ијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине н |
здрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновни |
тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађив |
м у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то ника |
ст и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рође |
би с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генер |
<p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузет |
ва строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући о |
Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>В |
те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски |
ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га б |
но бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим |
насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго са |
настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу |
ару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њ |
о до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дри |
је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погон |
на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} В |
тегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе |
же сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са мо |
ош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измер |
е забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућут |
сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се |
но добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред |
....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и |
/> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крм |
pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је |
ак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да свак |
има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} П |
ски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија |
S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад |
Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се |
ујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или сп |
бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђи |
се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива та |
ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма |
S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.< |
е хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{ |
м, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, ка |
ича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан п |
њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и има |
олом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што ј |
ло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, он |
е јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимов |
ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао ка |
том!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма |
је, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при то |
<p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари |
ло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом |
амог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не м |
вим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има љу |
је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватрен |
вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана |
е у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора на |
а свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред. |
аспусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p |
, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> < |
мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у нео |
а се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом бр |
ости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић с |
у у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами |
улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, |
чана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније |
актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Куј |
равилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, ка |
у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији |
ледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души п |
тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Пров |
ег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, ка |
покојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који |
p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света |
е мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{ |
агорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а ча |
е време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз |
и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских р |
матичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, оста |
ашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физи |
ти у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" |
, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину |
али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, |
љ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштић |
прудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кне |
вом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се д |
чиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обал |
тију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица б |
рбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се |
о банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набуј |
угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио с |
етлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући |
гло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у к |
ознао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљ |
д неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде на |
еби.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедн |
А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој уж |
атастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и ње |
омену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, од |
, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколи |
и, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај посл |
а...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна |
ља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо и |
дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку п |
у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} |
неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај |
седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање м |
сле прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И п |
е лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује |
е што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и г |
ли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак прет |
инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у |
нава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагл |
сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а |
ано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, кој |
снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудн |
цане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и |
оспа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког р |
позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter" |
ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер с |
е радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што |
ровидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рид |
оји је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесом |
му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било ј |
/p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, |
рхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али ш |
од утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га |
трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро |
дном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки чо |
ост и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на |
, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код стари |
у девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је |
андски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француск |
сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој о |
рхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «кв |
вог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је |
војим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево |
и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега по |
еповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једн |
помиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас цело |
гласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, |
во постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он |
"22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли |
ак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног |
коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најза |
д се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтин |
и:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велик |
при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у |
ност?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преобр |
о уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна ист |
и начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној п |
Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва пре |
ла, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао. |
седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, о |
дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опоми |
ами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости |
угом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући п |
н и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове |
</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у после |
не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плав |
овао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што |
аћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из м |
и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом |
има без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута |
рати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљ |
премљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за |
и, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са |
осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажел |
а, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити |
а милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собо |
дом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, |
рини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком прит |
ити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако |
е стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» |
им трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Њего |
ру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сас |
рмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породи |
чић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је |
само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако |
о падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми |
не тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није прест |
тра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било |
један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу |
p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостој |
остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, |
и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузет |
стављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који |
раму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршав |
боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера |
, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p |
рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" / |
о место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности мат |
згова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац |
то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како |
а кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега |
еју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од к |
асти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, ка |
1" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У хо |
к по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео |
живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике |
ар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Кап |
</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш до |
род од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он |
, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, |
уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу ма |
паде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринч |
ка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу за |
есто пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, кој |
г.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио су |
ознаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. |
Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писк |
талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију |
рнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мр |
меља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега цар |
} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тиши |
алимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа |
о, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мут |
смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште |
осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге |
смејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSecti |
о везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отп |
брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километ |
е он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже |
/> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и после |
{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на к |
то се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искриви |
Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурл |
ead>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је д |
тли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио |
није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста |
аћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси |
овољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често |
што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут би |
рао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>В |
али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну |
дино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њи |
жен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, |
а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у |
је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свег |
до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објект |
о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гла |
вим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: послед |
пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фото |
рође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устав |
војчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад п |
ошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају |
је улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрз |
канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова разд |
ршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», ко |
је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за ц |
тео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозн |
аво он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети |
ао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека |
могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S |
јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча |
амог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност |
с, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лако |
бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да |
м то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и а |
страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари ко |
.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера |
р да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим параброди |
бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који с |
о прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало |
су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагут |
и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђ |
tion" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у |
ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је трен |
хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдач |
осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима |
кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту |
рикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим |
писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Ус |
а.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да |
рале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од к |
то лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко |
се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је |
случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог т |
њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на |
ане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, д |
и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника |
мити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би мора |
о да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из |
ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се мора |
ла своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десе |
атак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и |
утак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му |
"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да |
аслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, |
е малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи бе |
очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41 |
зну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине |
е га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава- |
ије могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Вене |
ринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио с |
{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се |
ало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} |
етања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бро |
> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко |
пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним |
јући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гоз |
се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махни |
колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат п |
љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и саврш |
засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је в |
прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну |
следње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како |
ње билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао дово |
{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да |
ли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се из |
је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочит |
ивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним |
атраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону |
м погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љуба |
ле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па ниј |
а.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Ни |
и.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао п |
и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било на |
ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
њао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојнос |
апетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар |
чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је |
ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љуб |
му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су п |
лог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, а |
понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног п |
, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку |
аксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно у |
агрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак наза |
таништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацан |
али од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} |
споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, |
је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>М |
еђу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> |
то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно зал |
.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSec |
није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и пот |
ечити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више |
утили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрат |
тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — |
сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио је |
лупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје |
е долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било по |
} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p |
радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати |
е очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста д |
ажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа. |
ног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало жив |
шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му |
{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најрани |
оманди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!< |
ва шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на |
, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, |
ићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране |
м достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспав |
реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би д |
ма на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јав |
жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А ра |
мењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игл |
таницу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, сам |
ко њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тр |
Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумња |
е малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бе |
аницу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали н |
рати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, |
кон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и п |
е дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесн |
, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> |
и их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањи |
ши и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад позна |
нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари нед |
врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаб |
Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} |
Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="2 |
ао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне |
изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и о |
ла котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му |
у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех |
/p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима |
ти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један да |
Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борб |
рвој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима |
ри, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему |
ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S |
ри«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских |
тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну с |
ме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још ид |
реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одј |
њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а ста |
ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од |
ти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пођ |
<p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се с |
осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ног |
рчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једн |
под шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју. |
воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише б |
која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на ком |
право обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто м |
, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времен |
еника више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буд |
него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах с |
ни, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим д |
дње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Верова |
овник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осме |
њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржава |
е зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p |
те зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То |
ка љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!.. |
ара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим |
тарих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занима |
о и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма који |
изала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирањ |
тво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, |
јама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или как |
рође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш јед |
словима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну повр |
ијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, је |
с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...< |
у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за |
вему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали г |
, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао |
врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико ми |
месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандск |
к одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао |
сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнут |
S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у се |
ора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети ши |
с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед зако |
нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови д |
уна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У ду |
забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах о |
е.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад позна |
завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин |
реме боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p |
а се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода |
RP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу |
ана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се мора |
о рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић |
осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> |
лашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог |
ма...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Д |
ађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обуч |
анија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна |
зио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само з |
смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А |
<pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао |
ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни он |
и се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} |
м сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе |
столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али |
у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, з |
еника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрн |
ешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно |
жног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте |
не у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је |
аш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, ка |
> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> |
кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну |
и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с |
верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S |
елог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах |
и остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у |
!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} |
ење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер ни |
а се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са нај |
одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице |
еше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глуп |
, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео д |
е му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, |
несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за |
а другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допа |
<p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} |
озити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он |
.</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</ |
о бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И |
S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице исп |
а, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж |
} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно из |
јвише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава |
обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помр |
лед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње би |
е ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав дог |
че ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бро |
платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смр |
е на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, од |
вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непо |
о у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и |
имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радов |
рогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њ |
ти, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као прво |
ретвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би ста |
шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће о |
човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка пре |
се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се нас |
била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, ово |
под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко зари |
леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p |
о испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујн |
било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упи |
му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му |
рд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <p |
а убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли ј |
његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на на |
Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло. |
бразима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом изм |
сио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле |
свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му |
лао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код |
итиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака. |
оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, |
и не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необич |
е занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати |
и моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“ |
ије пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуств |
њости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчи |
асима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизал |
пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и мал |
варене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањ |
сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио |
следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n=" |
Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посм |
сто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају |
есе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ве |
а се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витиц |
тнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела з |
тити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад |
господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додео |
ељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div |
пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бр |
ање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или |
кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два к |
арим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} |
вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и пол |
ти у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> |
једном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав |
ни правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа |
мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад тре |
но уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у ос |
све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг в |
ознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде |
икама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и и |
ио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна ус |
има.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. |
, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали |
ет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзи |
ар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слоб |
ма по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони |
ерију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву |
е сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоме |
увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигу |
е би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око |
, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за т |
да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, |
је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна |
беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је р |
р не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из ч |
ко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дув |
ста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се |
во пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична доп |
бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи о |
о њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> |
све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пи |
, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, д |
су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер с |
адо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журн |
тављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе де |
својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин в |
нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети м |
брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало за |
есет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до |
ите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су ре |
под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која г |
а размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S |
ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним ус |
пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој |
ног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима |
непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су зани |
ми са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љу |
>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео |
ти ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, с |
дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под |
на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} |
путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране. |
{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд с |
чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса п |
<p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с прив |
иганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не м |
наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред ли |
алимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, |
е.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним |
а, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчи |
е, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље |
ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »го |
шки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време |
мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, |
pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и |
спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, кој |
} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им с |
те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногам |
но позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, ве |
дан једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те ду |
његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и ни |
е добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложа |
е стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило |
возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни |
следња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се т |
, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> < |
ти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазр |
ед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа |
лог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики пут |
ов, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налаз |
сти, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, |
имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на де |
ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић мора |
трчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спо |
очавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан |
орама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао по |
тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Д |
е је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима с |
имњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безб |
ра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{ |
о ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кући |
ијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу |
вали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољи |
са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било |
увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанс |
талеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији н |
д кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а |
и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} И |
зад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, ал |
а је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефо |
инију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде |
азад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута |
роватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — |
, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну сал |
и за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако |
и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му |
е Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тиска |
и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну |
лаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и св |
{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његов |
ен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо б |
нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи |
учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из о |
за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз |
то стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњо |
га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и |
мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, туж |
име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужн |
пас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ с |
м, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утон |
асвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликоват |
"subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру |
ан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру |
ући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n=" |
аком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту мех |
ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније |
збезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или |
on" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толик |
он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет с |
вора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фа |
p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрум |
ј успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само |
вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га цел |
на грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио. |
ви да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње да |
се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене |
и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, в |
ани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако |
на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско |
стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња |
познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n= |
а ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
а лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирн |
и и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царск |
гони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их к |
довати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!... |
брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано по |
тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о ј |
учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигр |
сне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић |
има возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, у |
од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозн |
долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лаган |
ију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марков |
руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit=" |
о, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је |
раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на ду |
ремена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни с |
му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је доб |
нао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће |
ти с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Ма |
подин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину сво |
раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промица |
олу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођен |
никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог |
ејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} |
кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне ду |
у, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао |
, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону |
одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некак |
опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на |
ути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у неко |
им витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врат |
рви пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, доше |
дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На против |
ађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} |
зненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} |
и са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи у |
су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Бил |
брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} |
д му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени пок |
ркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он |
</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, до |
Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама врем |
се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а |
рата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, н |
мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, кој |
г белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је од |
аступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да |
атила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким поја |
ргани правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек ос |
лико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других |
јближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и опл |
и, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку п |
врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно с |
х отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у |
даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се. |
лили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он |
у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био чо |
мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало град |
вим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад |
ед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, за |
“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и |
ваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама |
узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допад |
но: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!. |
им возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пу |
{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло |
а и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју |
речило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гор |
могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он с |
м погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи |
је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни са |
се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S |
помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на |
даде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну |
<p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И разми |
анској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна |
до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је |
p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму прир |
еним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све рад |
командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се |
страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају пси |
нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим к |
Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у трен |
пак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. < |
з разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесе |
ивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући |
ица.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште. |
ати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударат |
од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седе |
љубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му |
увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што |
и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повра |
<p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу пор |
две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> |
огло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ћ |
д куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем д |
лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му ј |
екали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p |
вога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није и |
ха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао м |
чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су |
пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што |
ешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа г |
више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Спољ |
ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од сто |
и буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, |
подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је |
не прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочи |
ло звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последњ |
ану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопара |
о спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала. |
са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{ |
ласе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно б |
кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему. |
један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, та |
езбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издр |
неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је |
дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо |
ве свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type |
службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и |
е!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напр |
спомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад о |
чана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађ |
ше.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа м |
обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалн |
и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Замори |
Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измења |
отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, је |
ојих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} |
} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасн |
а, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> |
ја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, |
иди чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му на |
ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље с |
он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одм |
дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био |
ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у |
причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из пре |
када више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз |
="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише. |
уше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог за |
у се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао |
а пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод |
обније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само |
тку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А |
/head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземн |
са!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад |
рала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни по |
, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије п |
пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њ |
ирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору |
е одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник |
и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> |
и за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit |
"18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати повер |
толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</ |
ише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И до |
предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се д |
мисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радов |
вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, неш |
сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити |
је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам м |
е није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико |
ма, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је го |
преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли |
} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </ |
, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје |
же и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обеле |
е, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се |
о-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир |
орена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме |
не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не |
је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, |
ерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћ |
м и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са днев |
кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе пл |
преме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода и |
душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није ум |
>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се нала |
о леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за |
тих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у |
ма!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени с |
д очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују с |
ао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина |
, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом н |
одни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветр |
око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред |
после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне |
очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, |
ше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде |
док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, п |
брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капет |
у лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног и |
гом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p |
е су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући д |
терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </ |
ћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и |
it="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад н |
м капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а кр |
отово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом исп |
врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пут |
очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за |
ом ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам из |
А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p> |
човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад ун |
ородничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну |
релазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала |
оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радо |
обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог да |
чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се д |
оложење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на |
коро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете иг |
Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и |
<p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и |
и је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволиш |
леда.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у |
> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу |
ику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, |
у, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била с |
„Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родит |
њавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести |
заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света |
пирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време ј |
ко му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а о |
реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да |
{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њих |
су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме |
сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио с |
сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, |
а има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала |
ао јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{ |
.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својо |
е и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико к |
своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она у |
нили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком жив |
ако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter |
роду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене |
сматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари |
учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — за |
размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспа |
вском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде дово |
.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном |
срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два к |
очела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих |
но негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим не |
ло само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту бил |
Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, кој |
су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да с |
ешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p |
азболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити |
pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један кам |
су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S |
очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у ду |
њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој ист |
била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - о |
ја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана |
погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и ф |
<pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно |
ави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахр |
зио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси че |
ник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слаб |
и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није |
вар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепит |
рстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, |
ва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо о |
раг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још в |
боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатк |
ко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разуме |
зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прв |
тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт |
за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био |
ућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни вер |
ира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> |
и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Њег |
ханичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Раз |
вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> |
стина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет |
служног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете |
то ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била |
А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> с |
а, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он о |
њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва |
а коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на ј |
спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај |
овиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах с |
и, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с пог |
о с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од бео |
Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капета |
Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурн |
вати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у |
итања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до |
ићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! |
скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари. |
вица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом з |
трачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огл |
чај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Засти |
згледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и |
убав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену за |
а: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледал |
ави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим д |
онца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебн |
сет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати б |
и брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, |
ему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста т |
сматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод |
ок не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само |
р с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} А |
ешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S |
лази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може |
о пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, |
колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} |
га, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узви |
ела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несве |
Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и |
аки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S |
ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно се |
их, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Не |
м, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{ |
је.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p |
леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се о |
м учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необи |
можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возо |
неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топл |
лази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле |
чанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и |
е или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још ув |
само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а о |
ном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S |
у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светкови |
ека и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог ч |
роби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мр |
ош увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и |
јима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који ник |
живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: ј |
ве, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж це |
ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, д |
јна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, |
ало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> ув |
о година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, к |
ижа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете |
а кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ у |
зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Ника |
би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће |
а најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и х |
внике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгл |
p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чин |
ир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим |
"35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лаж |
има је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни с |
матра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута п |
n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског |
пред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њег |
рски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнар |
р да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су т |
жавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицам |
.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом |
.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво |
д незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, ко |
снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше |
блаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном бел |
вање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и |
а ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова нала |
ровод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали див |
вим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао б |
е та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дан |
рвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, ј |
с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који н |
душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот |
нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад |
{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Чо |
сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете |
жмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и ко |
и су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, о |
е, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n=" |
p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десет |
исоко дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на ве |
домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главо |
Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био |
стор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још јед |
ину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао |
му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quo |
чанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га |
8" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојн |
кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке |
агано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не |
се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасн |
.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - к |
ти према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су с |
ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан |
ad> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се бу |
он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси |
треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p |
успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради |
рчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љуб |
редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а |
едне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и узду |
евало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер |
о продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог д |
о крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопоје |
истојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бел |
>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је дола |
ог пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамн |
дари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души |
ине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурн |
ла у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лаган |
жала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, и |
на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак т |
ама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за |
.</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскака |
њу.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило |
тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио |
чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини |
ла савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих ст |
је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} На |
е мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ћ |
мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић напи |
ва заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покре |
и знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или |
е, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он |
умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широк |
више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и о |
Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло ус |
ао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до |
наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек |
душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често |
ве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће |
ћи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{ |
лог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито пре |
Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артериј |
осле кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по сред |
сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не у |
који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти |
шења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само в |
ати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница кру |
Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвозден |
ћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није р |
еклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p> |
, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није пост |
још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с вел |
ирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с к |
аде девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у |
ке зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на дес |
вог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо |
над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку прел |
ти Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих |
илиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, |
тајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора р |
руги све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на п |
ма надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако |
Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> |
дан простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле |
сно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подра |
{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушно |
ао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог дух |
ктиву.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једно |
ало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је у |
да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души. |
ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну н |
оје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокој |
емене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих п |
оворити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе |
и код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступ |
ом дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том н |
ај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он |
S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да пом |
ио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му |
елики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновс |
у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло б |
изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће ув |
так не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која |
би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом заков |
лава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земун |
н.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је |
едостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих |
му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, г |
ку, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедни |
а се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, |
столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трг |
ике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изгов |
најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас |
. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би |
је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном л |
несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, |
свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа |
ну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао |
се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џ |
или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише |
ироким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе |
и.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p> |
цу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, |
спод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала о |
нди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског |
> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да разми |
ubSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је м |
, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу зва |
е казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ћ |
> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав |
.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини |
ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!.. |
и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што уд |
се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца |
pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца к |
авала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако зва |
чели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type= |
ачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовник |
давати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> |
ла Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак |
S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити г |
док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру св |
алеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерња |
а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све |
кога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде зате |
у, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и б |
о, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз п |
шивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, |
тио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Тре |
них сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девој |
ичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он м |
.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро |
лаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, |
вест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Јед |
а би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, |
оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, |
ар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, мор |
оспођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то |
ветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у свак |
а на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сав |
арских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати |
а и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је ц |
н огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ |
!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вра |
остало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринч |
p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе пого |
агано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавра |
битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо |
сећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом д |
ја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао ор |
и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на |
рсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <m |
топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир |
не“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Св |
а њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је |
евао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љу |
подине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И св |
у.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог сел |
Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена |
аци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p |
ећ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не прип |
ете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од зе |
тници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два к |
дећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад о |
ебне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрн |
је писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донес |
летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар |
рија по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, |
>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена вра |
Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Са |
ав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала н |
да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој на |
е јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свр |
слони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав л |
а је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разбол |
ост!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Круп |
се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од |
са, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчава |
тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> < |
на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору |
та на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуч |
м мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић от |
и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрз |
ице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и сп |
тију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна |
т поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није пада |
ом две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте к |
....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који |
и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S |
ги..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним ш |
озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> |
ашном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, |
же и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да с |
после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осме |
вали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверава |
ом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отреса |
слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано нас |
чмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том |
разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се м |
мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав |
теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питањ |
ије имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с најве |
новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Бил |
нице за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао с |
кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као |
ав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне |
ико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb |
ићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашо |
му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S |
атле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније |
тим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p> |
дара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, |
{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издвај |
ац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика |
тнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар |
одић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачу |
освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог д |
Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједнич |
ај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“ |
, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, з |
ла са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом |
n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали н |
д Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, |
ака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић н |
> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та |
, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Кума |
разним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго |
живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било |
аде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљан |
ултуру и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове зај |
варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топо |
, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ поч |
, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристани |
} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се н |
у залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покрив |
г малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио вр |
нутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостиј |
осподин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долаз |
а једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, с |
и свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједн |
на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под топол |
ла.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већ |
.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конс |
тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S |
ложење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту |
хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљ |
не у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пр |
е на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, зб |
земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девој |
к на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла |
и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а по |
е из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, н |
ог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места |
усним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И |
болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила |
ге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и са |
чита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он кора |
ње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три пл |
жене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за |
за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш |
својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којо |
има...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан |
својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад т |
а више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеј |
донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдс |
а опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за |
и сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја |
паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" |
абављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, ко |
е ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола |
и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље ви |
стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова |
спођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њ |
/p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског |
сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n= |
етлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су г |
усрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је ј |
а ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хр |
м на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и бе |
има, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тре |
ва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике |
еме зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих да |
тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и тру |
ек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још |
бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спо |
b n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је пос |
ке пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки п |
{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек з |
ао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, |
тана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо |
е заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег |
ло му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећ |
н, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више З |
ро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али |
} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесми |
ује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру |
брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, посл |
ећ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али |
би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који прек |
{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим кап |
оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и р |
с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао с |
внштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидов |
вни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну |
бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се виш |
до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је з |
, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, |
још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, ј |
{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи неш |
ка питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе |
о у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, кор |
вога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио |
дничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ши |
противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, |
овска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капе |
, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже |
велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешк |
некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде з |
да, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се н |
-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се изв |
из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актим |
овек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, |
само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим прилик |
он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара ј |
дина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Ж |
неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Вели |
свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе с |
а.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости |
кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко к |
машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположењ |
уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну |
е прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огл |
е смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему |
S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Каза |
који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибав |
тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту уда |
рачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а и |
ла леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних п |
косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском |
ве да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му |
, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на се |
ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет кил |
остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом |
чали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехо |
ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити к |
он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом уж |
би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужн |
ад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског |
с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари це |
оклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; |
очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим |
статке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је ја |
а на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станиц |
мо атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не уч |
дене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објек |
и терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дрин |
спитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други. |
вијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, гус |
м пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну |
ре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује сн |
ирем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{ |
лепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробниц |
дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла |
чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се прибл |
м у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вр |
на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придр |
га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одгово |
ника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад с |
оздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревал |
од у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је т |
се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би |
ашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана |
иким, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и ци |
лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Вета |
назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, |
а време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњи |
де им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у |
а сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— « |
људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би спосо |
небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притис |
а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што д |
врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред |
од Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развук |
о, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у п |
дски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— |
се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед |
помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер |
сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цик |
им је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог коч |
падати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота |
орелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је |
манди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи доп |
и све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више |
о почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово |
док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића |
дину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причам |
уњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим с |
вола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су |
уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав с |
ном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «С |
н, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стр |
ју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Це |
лели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запа |
ници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспа |
сад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <p |
дношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придо |
њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје |
бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поу |
огућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је |
Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на |
пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући с |
ао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у рено |
ојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног с |
ина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да |
својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова кал |
чић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!.. |
али, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су госп |
, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се занос |
у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколи |
етара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети |
ку љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је мора |
ново и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} П |
а задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потр |
није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о |
витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата м |
>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n=" |
.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нуд |
сно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим в |
езно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама прек |
пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најз |
ну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чи |
е примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша |
n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у |
које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згуре |
покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом |
одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се |
доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бес |
ји га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} |
е из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао |
би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало |
нчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне |
да и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</ |
ма у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О ч |
к лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то так |
ребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од служ |
у окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, |
ђу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> < |
етара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34 |
едине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко п |
у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађар |
д Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, |
малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом о |
оји је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, п |
ушевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоцен |
ивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко |
је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и |
пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађи |
дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе |
ет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вин |
говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право п |
ек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и н |
ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се |
навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и б |
е удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изг |
ње за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој г |
{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину кр |
својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети |
емеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бро |
е припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном за |
феина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрна |
олицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације |
и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне конту |
ади кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше и |
ри и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...< |
морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се |
н скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као |
авља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разо |
гоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone |
то брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пр |
а, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама обл |
дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S |
у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће |
.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Зати |
р, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види |
посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш нич |
х спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је |
је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог |
гледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је |
ти међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, |
ише ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му |
у се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ но |
екиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по |
од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} |
, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад с |
редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а п |
а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вет |
младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} |
тем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро по |
вима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говори |
кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала |
кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после сп |
, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао |
И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој |
мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сли |
мушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, |
јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називају |
И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као |
/p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивље |
на Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек пр |
и, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили |
а је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} |
.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз гр |
кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најб |
" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу |
и крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лаг |
јне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, ко |
се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражи |
посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точко |
овеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после |
здваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани |
ија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућств |
чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају |
добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> |
и сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао д |
ј малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је |
, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Би |
двратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Она |
кама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар |
путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке |
нате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; а |
, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут |
ободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одред |
врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писм |
олутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен д |
животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицањ |
ење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода |
а нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из фр |
ора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек |
И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже је |
е.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, |
на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мал |
нар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног гос |
преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и сва |
којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем |
"33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољ |
м сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — |
p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројни |
одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био |
зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="2 |
а се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према |
рати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешк |
кама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светло |
ви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурен |
су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и |
ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, ш |
заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p |
ead>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђав |
е паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је |
жура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту рад |
и, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ра |
за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, пл |
Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашт |
тварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске ст |
ићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки о |
затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама сас |
</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како |
кона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је нек |
седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики бро |
моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетича |
н бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, |
ма је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два ди |
ати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> |
д човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом наго |
мани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, кој |
у зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и су |
Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, гд |
"8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и по |
ад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топ |
еше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и |
примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n |
ерије не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је |
другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механич |
увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ш |
ог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према |
и крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по ко |
и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и |
им бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Кр |
ћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви |
е гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће спора |
ог помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и |
се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом |
што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као ти |
све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S |
и, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Ла |
имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике |
тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити |
ма временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеа |
све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом |
зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски жив |
не, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбула |
ике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, |
ведникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом дад |
ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хр |
о је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао |
јаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> |
за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко мало |
учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које |
> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у сл |
тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> |
а се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покри |
али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама |
о се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше от |
и.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им |
дну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ни |
ћи? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десе |
} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велик |
се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p> |
реко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајест |
е одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави н |
дно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га о |
умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није од |
онос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво |
а у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна |
p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде од |
олако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало |
, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао нег |
ћ нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносил |
чкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју |
равску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иа |
м сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце и |
ћице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући |
погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и |
ло биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Стра |
ући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и |
а собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити |
} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкра |
"43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зи |
, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зим |
м се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, |
шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцава |
е дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене |
ко је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува сам |
озитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисер |
тро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренут |
, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како д |
воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа поно |
{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатни |
.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло |
ла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, |
pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти |
а.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносил |
љој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче |
unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што |
ати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом |
е кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, к |
нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи |
не санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала свет |
погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе! |
тва испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичн |
рва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дрин |
и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где |
нице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља |
.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се |
аку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пу |
муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане |
агано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и |
<p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у н |
грљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази |
аурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Беог |
где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чин |
сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему |
родар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{ |
Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n |
p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, |
глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> |
ужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Пр |
ило је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, ко |
ли.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра |
аћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој ши |
ло једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле прик |
итро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он |
да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и |
и.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком др |
а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му цел |
од платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дуна |
мог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забавља |
ти, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише н |
устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit=" |
и и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лес |
.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера |
а испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на к |
Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз п |
а једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски |
, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвише |
то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="3 |
ан љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринч |
жњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С |
ије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељус |
му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он |
а великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дри |
понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање |
а се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао св |
и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних |
село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове |
гу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто |
икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Т |
је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава |
родића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није мога |
ода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дун |
о старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је |
ка, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на |
чну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</ |
У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пун |
а којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> < |
ећ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим |
ави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стран |
а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дрин |
г мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласк |
ано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су |
н“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у не |
дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста |
авајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} |
а дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој љу |
пливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје. |
не путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна б |
Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчи |
ним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена проз |
32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику |
ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се ти |
и.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се |
олико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и |
жење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на кро |
позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни |
о дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Гла |
о испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на не |
и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе |
се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред огра |
очеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промр |
</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одј |
, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једн |
оји је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло дух |
водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно траж |
моран.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак р |
а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одби |
сује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају |
го.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!... |
вратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и |
е с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег дога |
.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на ра |
траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи |
о на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе по |
те рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="4 |
тати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства ње |
у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у |
ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима ча |
руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аероп |
утак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрат |
ом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико преп |
!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне |
оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао |
ћала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њ |
е својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршаво |
ош стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где ј |
У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре |
д.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим |
, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, |
е таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно |
присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио |
није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, |
е био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо |
рзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом пр |
километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгле |
равцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне ла |
ад.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, |
акле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре мо |
се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обал |
ије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале би |
ка?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није |
потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој једи |
часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуб |
а више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су |
њом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити |
убе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала |
око у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од В |
ромене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону |
ље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путн |
безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруг |
девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што н |
се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај |
ознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани |
ику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу. |
estone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недо |
ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина |
е, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама |
бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од |
едну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећ |
с још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео. |
ко потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се б |
штеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз ки |
ера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске с |
ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерн |
говом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је дол |
лом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још |
бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом |
најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинам |
или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове |
неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му |
{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се ув |
pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га |
и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегован |
ници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто |
трали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбени |
ватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали |
, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све сво |
о друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под |
према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажа |
и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладн |
станишта, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> |
м, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу |
негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и не |
оз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се |
чићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су |
арским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегну |
кше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дри |
ва Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима ст |
ући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав пој |
своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p> |
едним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружен |
о пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, |
ди.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом |
S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p |
{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дрин |
Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које |
бично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвен |
ју ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне н |
тави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, а |
егова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова фл |
о прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвин |
у је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад ниј |
рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође |
а дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, |
управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није |
, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је |
уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартов |
два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку р |
ледњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша |
деалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимц |
ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временс |
Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велик |
е више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако пл |
и се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила |
ицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива немора |
де као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се |
агом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S |
реламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног кор |
е од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли свој |
во један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Ка |
дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојн |
ра раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која |
београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било н |
без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дош |
тари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на з |
.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може доне |
лики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, |
отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног |
света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском ша |
едени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови. |
о малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе о |
став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом |
здарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љу |
кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љуб |
оја живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изнен |
не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимал |
в нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после нек |
<pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у сво |
попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обала |
инчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у св |
внодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним |
жним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>ма |
нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је |
ахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} |
, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих проб |
је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сања |
опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} |
дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу З |
арским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба д |
дено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и нај |
внику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника п |
уснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај ра |
и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је настав |
учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвор |
<p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим уш |
е тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео у |
и казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="4 |
ни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивач |
воту добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде п |
еверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљ |
мору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села |
а узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе |
свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готов |
мисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни др |
, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза са |
ешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није |
боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом |
ележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих |
одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих ни |
изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се сли |
ечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни |
ла од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станиц |
а хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан |
царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да |
ких догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта д |
исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске |
рљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није н |
, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,< |
том и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, св |
о поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онд |
дарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, к |
шу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један млад |
у, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} |
је имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, о |
ок се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу |
ирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер |
м путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће ва |
би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад н |
ји га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, |
Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља у |
је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства |
г камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помис |
ући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата |
тупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дрин |
за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим љу |
> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег |
кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан |
> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није мо |
а удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, |
фера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је с |
ца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило шир |
алењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање били |
ошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим живо |
ражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{ |
едбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо |
собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице ил |
ише није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило |
ме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, |
исоки и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој с |
чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с |
ила до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непоз |
цну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче |
, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ет |
вске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе грани |
штама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре ви |
базног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и дево |
ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштв |
ред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно р |
рантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њ |
дског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{ |
педиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео п |
вао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, |
има.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само з |
ва само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђе |
је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би |
, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неуст |
ило је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стеза |
излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док |
дефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир висо |
а до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме нич |
га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — не |
изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} З |
ова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш |
то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је |
ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успе |
ао тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасн |
..{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — |
} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање |
ављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морал |
шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузи |
агано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи к |
а.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се |
па.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашт |
и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао види |
а Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано д |
рову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољ |
</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и |
остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, |
.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да н |
и боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, сте |
а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и |
де га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима. |
у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себ |
колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура |
е по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која ни |
p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отис |
дно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане |
високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз |
да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту |
свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је њег |
било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што н |
ечи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко |
ом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима доса |
> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb |
едне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} |
!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, |
чи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог |
времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон |
а су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак |
а то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве |
ма, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залога |
никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто |
бичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући |
је снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама млад |
елим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type |
видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаон |
затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је п |
да ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа |
зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима.. |
астао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави |
ти.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их |
станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и |
знобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по сврш |
о, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног б |
пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши |
доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са |
улом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мир |
19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он |
не не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда ни |
ама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали р |
Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају шир |
раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за |
ио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби конч |
по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, |
е буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, ко |
му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> |
ужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинско |
екао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то |
екој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио. |
ана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с тал |
испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може |
љајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужаси |
одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, сп |
мњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније пос |
пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, |
удило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљ |
добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мра |
мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија гра |
леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промен |
есно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхра |
ш једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко саста |
бав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји |
от.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то |
оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и нес |
ироко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу пр |
целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Каза |
о један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније да |
роши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотл |
о, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, |
јске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим |
зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива |
алски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се |
вљен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, |
две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара. |
лу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских д |
у оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад |
рављати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако |
цију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у |
.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова |
то и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе |
.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве |
привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до пр |
а поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </d |
, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у крев |
тељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом |
тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина час |
.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад м |
дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</ |
к су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могућ |
у, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно |
топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако |
ље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином с |
је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада |
="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, |
гао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Б |
јала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недо |
се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све |
} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште |
атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће вре |
а да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испо |
аву, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко |
где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учи |
p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршава |
S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима |
ести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном ст |
је падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке п |
емда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, |
гарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од |
а изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да |
тичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом оку |
е зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S |
евојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануар |
ноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав |
штитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} |
воју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је о |
гао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још ув |
релог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао |
ништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод |
ћања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, н |
река, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који |
е лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последње |
кој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после је |
покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одм |
на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрач |
врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, ка |
р он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд |
не среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
ар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило |
дић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Има |
е жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} |
он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица но |
еко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{ |
зе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвиз |
нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео |
е, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно |
у је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати с |
седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог пут |
сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за п |
путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n |
вечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак |
<p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, ј |
Section" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнар |
ликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворе |
пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета |
ог часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама ст |
дарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са |
ричом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопула |
обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиро |
како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камен |
тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и з |
уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, уве |
мар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се нас |
а тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних де |
тка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде |
о одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на в |
говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највидн |
о је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког с |
есну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад з |
а презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнал |
један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар |
осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та же |
је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и |
ђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер |
ном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је уда |
љу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} |
жином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пу |
{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра оста |
: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију о |
оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан цел |
у, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак |
це, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су |
чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмере |
е смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенка |
те.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве у |
руаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен з |
олива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије до |
је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и |
апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване во |
даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве |
ва, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има |
т гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђу |
те буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатск |
ркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране вел |
ене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се ч |
ло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се |
њући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непре |
дари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар |
покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S |
насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још је |
!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у с |
ше утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети заплива |
за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележ |
ног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и са |
ене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у |
за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном сас |
је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Зати |
>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштве |
<p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва |
држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је ж |
ад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он |
и, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могл |
лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Д |
а се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, |
ја злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћет |
ог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину во |
засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узм |
друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — |
јком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" |
коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно |
х путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од |
но смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, ви |
је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дош |
ке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушал |
но су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих |
и нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S |
на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречн |
паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико |
есечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача |
е бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које с |
и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, б |
анишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразн |
кажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод п |
ћству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом ми |
а му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто леде |
ове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> |
зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с мор |
авио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се г |
вуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Др |
жности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осет |
на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карт |
и Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним по |
о што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дет |
ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунск |
љене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су |
уњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење м |
које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где |
је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се |
То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад |
осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас руча |
ека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разб |
и највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других по |
јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на ле |
а велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински |
ења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, не |
на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, к |
врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео погл |
е испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи |
ок је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, |
ичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се |
/p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој мл |
е могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало |
се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати м |
улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну к |
ао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад |
пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је поч |
<p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је |
о су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и о |
топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и за |
е, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, г |
з се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег ј |
S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се |
орачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције |
и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> нап |
ка угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио |
ађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> |
њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појав |
једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви |
урно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао н |
ило наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> < |
их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, у |
, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде свети |
у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мач |
ети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком |
реко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере д |
вим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце |
и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто |
ринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретн |
р.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд |
госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког |
е и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу |
врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва |
остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је |
е тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који |
вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, кој |
лану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси пу |
>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмар |
ао у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светко |
х следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n |
пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном |
жаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} |
обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мал |
о Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и по |
брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, гд |
дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да м |
>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине |
отсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом |
.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду ко |
се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевит |
ли леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...< |
аспорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта ко |
се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада в |
кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручк |
ош једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам |
погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} З |
река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог |
</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безброј |
увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и |
пори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неко |
унском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја у |
ише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... |
с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право |
ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који то |
<p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по ц |
д нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер ј |
адници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у ис |
пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно |
во ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита |
ветковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом |
дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана ос |
аредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаниш |
, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, |
ма истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у општ |
у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је з |
водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душ |
ћи, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ п |
нити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, |
их, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пр |
де.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milesto |
о тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n= |
наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p> |
ила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дрин |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пл |
следње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементо |
села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да |
е све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма |
удњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађ |
, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је |
вски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат |
ст једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене |
није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве смет |
говарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруг |
кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стоти |
колико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове |
гова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само |
— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и |
а пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њи |
браћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи |
орен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и |
задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном кра |
ног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} |
n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није своје |
ти мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповед |
вајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној за |
животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње |
слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао |
слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чу |
му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на |
днику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Запове |
ње на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се т |
ује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то |
о, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога пос |
још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом |
т часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном ка |
гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много |
} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом п |
осматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} |
е девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати ст |
едан врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима |
е, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ па |
и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, кој |
ине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снаж |
д је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучин |
де кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу |
м обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, је |
е, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале дв |
на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} |
дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца |
="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, |
а превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команд |
та...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} |
ирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без ка |
> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није |
а разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском |
е отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођ |
души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати |
еним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у свој |
ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избац |
јкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармо |
ништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од |
ије сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, до |
ље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло |
вало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништ |
напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог |
мао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног з |
опама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирн |
е, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душев |
дан тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, |
уће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се |
лађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста |
окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>В |
јим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадес |
теде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, |
одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> < |
достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривен |
која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и гор |
а, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуч |
је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија |
ничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаки |
он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није има |
p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, поглед |
гођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учини |
о да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се н |
мирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе о |
х пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој |
васе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> < |
сније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко ј |
лу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудн |
врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а |
у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси |
освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрека |
јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно |
дње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом д |
чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Њ |
тво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови з |
де и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се пр |
гледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и та |
ега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица им |
казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао |
м ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње |
ине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеје |
е види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> |
сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, п |
неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак |
азумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам чов |
ослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродар |
та у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотогра |
n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно ра |
с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} В |
ласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло б |
мња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопс |
омну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш |
е слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је |
аше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуц |
ољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати |
окушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдн |
и гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући п |
ди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није зад |
едан грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети |
<p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто |
чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно по |
ричама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као |
вољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привр |
, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањив |
је могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда |
није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умр |
и и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас |
ветиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, б |
које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима л |
е радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да |
ја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} |
бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет с |
ојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем |
се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то м |
р се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само |
зам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно |
прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, |
</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би свој |
нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, све |
S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способно |
век ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није |
{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом пу |
моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> |
ре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд |
редност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с |
ј послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавн |
рви адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаље |
о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој |
што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна с |
аху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак |
} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо р |
дине доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А |
а лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души |
куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у |
тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене боло |
већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тај |
манду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од |
збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је |
а, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="s |
ер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике р |
уно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу |
а озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са па |
bSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницим |
спева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре |
.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, |
лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дак |
тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb |
а је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало ј |
ица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извин |
убити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љ |
о дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихов |
и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана мили |
ази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка |
капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се |
снама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Маке |
га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром |
ератору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог |
се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само ма |
и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме |
уству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико |
<p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса |
матрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају ј |
глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ |
искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој буд |
ова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отима |
то пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математи |
И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипноти |
Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градс |
у, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и ос |
на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да д |
е, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се |
ика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајен |
о над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, |
у нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Г |
ати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помо |
унца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, ј |
т је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекуј |
у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девој |
коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло с |
изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресе |
м одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па |
, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У св |
му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се |
ве, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «го |
асјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од о |
ар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само |
вој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно м |
одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбе |
постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст |
његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне с |
А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене |
оје је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> |
највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву нар |
мирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више |
на уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Ни |
е једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му |
није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потв |
у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут |
у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по тр |
е неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију же |
чера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћас |
да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и |
е је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само а |
е може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} |
по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p |
а, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" |
S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су |
удској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Сл |
ано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, ч |
понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Распра |
па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и |
е спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и в |
ила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу. |
самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непок |
ката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра |
е чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање |
а, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још си |
у», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разу |
— док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било м |
е шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су ув |
то се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ниш |
боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дрин |
амо из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сва |
Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи пра |
е чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је |
ки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да |
точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се |
све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи |
ом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађају |
ојим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодн |
оно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С |
о своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња упр |
ли разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопствени |
а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштил |
а чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим |
рцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако |
мисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста |
/p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди |
га је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, ди |
ларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједниц |
м љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Пос |
а — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и п |
све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за од |
и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почи |
рмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, |
реме у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је |
додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икакво |
ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и |
разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек |
Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет јед |
нију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, ал |
ите!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђав |
бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док дом |
културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S |
ј, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећањ |
сковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16 |
сетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав г |
да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достој |
улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме сн |
обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све |
није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле |
у.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога |
да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он |
да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на |
е време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, |
и лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ра |
оток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви живот |
да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то |
.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало з |
ст била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је |
з њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуч |
<p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на |
"14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вар |
пусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, |
S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издво |
ик друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, |
вима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чин |
ни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно д |
сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из дру |
} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био леп |
на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале |
менима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне |
осматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно забо |
ане се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појас |
ли слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, ве |
ложај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може |
егови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове |
ане реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били сп |
их дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се |
} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а цел |
смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а цр |
it="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну ра |
време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средин |
де-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p> |
су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који ј |
сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, |
сно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из |
лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Б |
километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће |
прегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више ниј |
ња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, |
вљали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе дево |
ругих покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није мо |
ри све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбу |
се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна од |
аједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог при |
} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама |
аза, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила ре |
S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су |
како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има |
Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и кон |
ост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедициј |
свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и непове |
ве друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и н |
и крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, н |
Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безли |
} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} |
} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламал |
ом вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, |
.</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дрин |
<p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од |
тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врат |
потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукош |
ојој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, |
на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо |
е се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегл |
, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за |
{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу |
аси?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:< |
радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима бе |
амообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек |
то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим с |
као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километа |
рода хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако |
тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући н |
ћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, к |
ему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у |
е обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, ма |
могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он |
да, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трп |
ромаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, |
друбљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> < |
раћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под |
ар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и к |
удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било ј |
шени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSect |
година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав. |
ју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му к |
а Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} |
нарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом |
дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту ј |
аво тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, ш |
31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио с |
о је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна н |
знина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни |
S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао |
ам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања |
ано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је |
отиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње ж |
игурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — у |
азе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима |
бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се п |
, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је |
мо на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рође |
м прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} |
брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да |
ит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екс |
орачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</ |
уће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распоз |
али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен |
ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пија |
дним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепаш |
е терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је т |
р, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него на |
а одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жељ |
ут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, |
p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљени |
уђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за |
овници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} По |
који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и |
ење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, |
тарије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући против |
имала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата г |
/> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што ј |
кију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успе |
м међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задат |
пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало |
гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здрави |
тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном |
текао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче к |
о за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам |
м на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје подн |
је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је веров |
не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на |
размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која |
р се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и |
томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад ј |
је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па |
етан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му |
Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе |
21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И |
које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима о |
о и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је |
ридошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитив |
претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упад |
постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје сам |
ља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и |
ађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да |
ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на т |
, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и пр |
</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажип |
својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора |
ен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S |
та прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара |
кости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер н |
и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" |
помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути св |
очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих реч |
нимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати рав |
од бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после у |
141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до с |
раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдар |
своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дига |
јте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се |
г саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... д |
трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на |
44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног о |
сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање б |
оворећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S |
Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни д |
ражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад с |
, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калиме |
ћ хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико годи |
ло много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, теран |
најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p |
же гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту |
</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је |
свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на против |
еснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у н |
!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у под |
ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правц |
смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа об |
а, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, |
{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се луди |
ут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко |
мун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па д |
еображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с време |
вна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успомен |
ћи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи |
сле неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад |
укну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног |
а знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се сп |
2" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И |
више, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ног |
је.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у по |
је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног прон |
ј команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостај |
д Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника |
сти.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боло |
оменом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му |
обље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче од |
.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокој |
атских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, |
ог посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш |
а сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жало |
} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, н |
на са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има |
и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погл |
ан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетан |
ио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од |
о на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе |
е и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа. |
лико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Д |
зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубље |
свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, |
опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама п |
најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене обје |
н пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто тран |
обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако |
.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згари |
S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б |
писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси в |
сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин |
} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао ј |
e unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећ |
задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма как |
ро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнеж |
="SRP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у уг |
ног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави гл |
/p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој с |
врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиг |
на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</ |
ати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља мог |
осила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечни |
уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити |
исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајањ |
маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређива |
овно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико по |
утка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му |
заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну. |
Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над |
угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</ |
ребало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем |
је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пр |
старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би |
глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из |
верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек са |
ж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у |
одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у најв |
твртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану |
мрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спу |
све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић н |
та.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом |
етове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div t |
а гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких ви |
м, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на крив |
е испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревал |
ти у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин |
ње и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допад |
и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је в |
за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је ве |
што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, |
је својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и са |
адан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дри |
звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали је |
оје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина |
упним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли в |
своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p |
знутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <d |
еколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, ко |
n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снаж |
вај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних л |
заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни воден |
Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској паж |
чини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним |
вљен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су б |
кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за на |
се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} |
, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног |
<p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да |
ва раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати њ |
тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леде |
и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ћ |
.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радн |
ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића та |
х је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила ти |
ао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У |
бележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пре |
да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо в |
мог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је жив |
огасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дак |
чега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, ш |
тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узв |
у оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде н |
бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се врат |
Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он би |
но изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> < |
ти се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али т |
дмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и свак |
што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> |
оглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У гла |
х покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао |
дарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циган |
и одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да |
илике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S |
убина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се род |
е први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, д |
.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око |
било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђењ |
ма колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грла |
} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабав |
ва, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Све |
на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину |
дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић |
случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} За |
/p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогле |
.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни би |
<p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане |
је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло |
и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку |
и урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи |
о, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је т |
карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ ни |
тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажн |
да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је |
ном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматр |
кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећају |
.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, |
био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и са |
да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на п |
Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још |
еше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједн |
тално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, ск |
оме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муње |
.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је |
јаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоз |
а, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али там |
о тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад д |
ознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћај |
тановници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} |
купоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, |
тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На про |
, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се |
та с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} |
кој форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчи |
и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дун |
вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И пр |
цом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, |
догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је понов |
е смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио до |
од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане не |
искујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или |
и то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности |
ачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима. |
ати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладни |
одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пре |
вотари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се |
зива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообман |
е!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се |
ати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Та |
а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и |
ли смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак < |
ња, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на ко |
афе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласо |
ко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште |
е, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала |
да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> |
..</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У |
тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично |
ем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој |
d="SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више бл |
у дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ћ |
"subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није |
екови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутр |
е око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, |
p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу сво |
која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасв |
му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он ј |
а није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва ка |
оме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једн |
устити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај бро |
набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београ |
све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана |
ло...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, |
> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме |
плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина ист |
е, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид |
рашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дри |
</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај |
ринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S |
и његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне њег |
, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му де |
} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже по |
, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он |
лом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Зему |
ечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину сво |
у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме? |
акав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене п |
ео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут. |
га се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао об |
о, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље |
ва дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
оче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред т |
о ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а култу |
ана на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та ек |
е, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Г |
{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала арте |
отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на друг |
дна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с дв |
вали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стуб |
а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за је |
издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</ |
последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао к |
узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и друг |
.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за нај |
а распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта |
мо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никад |
огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на гл |
ја игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за |
уљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је |
природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази |
улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен |
стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И |
рибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} А |
евету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситни |
дна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и не |
је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p |
њао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска |
у почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са зад |
бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на |
Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припре |
кса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са |
то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме |
ди су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи б |
пота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску до |
ла реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава |
.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђ |
само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бро |
ри том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај брод |
акање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао д |
га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива |
/> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, |
и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док н |
еочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити |
м и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот брода |
ади, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без |
ction" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с о |
уздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске |
о влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је не |
шави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свеч |
да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне м |
род прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је |
апетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, |
али ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао |
мала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећ |
остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубор |
у увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад |
Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор |
и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у д |
ема њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а |
аде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог да |
аповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загаси |
је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати |
<p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на о |
играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ |
лупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином |
n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина |
сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, |
главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло те |
фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се прет |
га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким наг |
просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господ |
једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} |
ови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!.. |
лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него |
се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и ра |
сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га виш |
ницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту |
опола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, сне |
едише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег час |
та нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Вел |
има чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње |
је човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он |
тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му орга |
доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа |
машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола н |
великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића н |
лаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још |
а другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесми |
меник!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући с |
какав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провид |
ац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати |
ети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег |
за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, назив |
су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n=" |
постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — при |
могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток су |
су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S |
су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне ш |
у биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом |
чини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај гор |
м становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, |
борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, |
тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, |
з реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава |
кивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску стани |
ано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завеја |
а не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом |
у у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је |
тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, д |
on" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} |
кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или по |
<p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је |
.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, са |
кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" |
жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби са |
зином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као |
едном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разг |
инчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледа |
сти око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једн |
је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
манциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и |
, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови поло |
оји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се |
а жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озб |
једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, |
, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог |
повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он пре |
Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му на |
иси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S |
но зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, |
ни у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих |
арту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није |
Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није и |
екајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинц |
<p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седн |
енице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе |
спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S |
огућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и |
и је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод о |
мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капе |
{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста |
е!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо з |
е, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дува |
е бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола с |
, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче |
роз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> < |
од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк ка |
ки вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зград |
у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и с |
ојавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво об |
ела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од з |
лик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ак |
о је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{ |
рви пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горет |
а броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених талас |
ећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству зас |
ког града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова ос |
ника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су |
, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" |
е облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се |
објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одла |
има, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и |
гра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после |
.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, |
ало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, д |
чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подр |
једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио пра |
та тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закуп |
и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> |
>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни |
је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само л |
животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и |
часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном ство |
ве на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, |
жаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</ |
то тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче |
вом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха се |
знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле топо |
х питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још је |
собности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља ме |
о онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} |
едну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћ |
еживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малакса |
са по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учин |
још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перо |
се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док с |
елом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собо |
овести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му |
ебе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле |
крвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала |
есно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајућ |
е, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобра |
сти дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло |
је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад н |
петане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад |
ог рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим па |
ко пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, |
дом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Зему |
ан од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како пад |
<p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у |
, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, |
д напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним |
едном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звижд |
Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и да |
товске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да т |
за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се |
аш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, ба |
ца, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући |
це, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, |
треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити мило |
иска отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> < |
удима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао |
Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Зат |
ојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури |
челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их |
И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, |
права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи с |
ној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Нап |
да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, кој |
мрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледал |
у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са |
човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па |
ки речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у свој |
I.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он |
е.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се |
етлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила |
уком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке неса |
кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одје |
а само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чи |
, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена |
ик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собо |
вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је нав |
и, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је б |
жи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>... |
т у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничег |
е, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Не |
је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њем |
лике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} |
учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећ |
а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, ниј |
ађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима о |
ана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S |
<p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледно |
авља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се |
језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урли |
е.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља плат |
S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилам |
амо ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материј |
Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очај |
крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчан |
пак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше |
а је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече б |
волише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, |
орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали |
де Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p |
а.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и |
не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта |
ици, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у вр |
>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни к |
ајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему |
иромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, |
так доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешк |
, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљ |
} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детет |
ва химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних ду |
} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви уз |
ма радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у |
ринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су |
егованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилегован |
физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</ |
е било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла |
асан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, ба |
и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена т |
е до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати |
зоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један све |
потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у |
тима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна |
брати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек рас |
ног зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је |
кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо |
расне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом т |
ш неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, с |
чног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље |
била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само |
и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу ј |
мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није ви |
вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је |
вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он |
ијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплименат |
"37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</ |
на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо н |
сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти |
ерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива |
ици, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући по |
м и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</ |
који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред |
аког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами |
ике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао вла |
што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постој |
лазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштен |
недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких от |
им ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губи |
им.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и б |
рча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у д |
ане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док |
ођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара моза |
чић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с |
еданпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било |
жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15 |
I.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објекат |
ршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго |
брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити |
, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било |
ражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му сне |
е осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, т |
на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разб |
зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним |
е лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи |
о сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније |
.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на мест |
и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, |
ицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се доби |
диште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, |
старом у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који |
заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади ч |
ојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочиј |
одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l |
уљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла |
аде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве |
ије, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско освет |
заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе |
ебало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снег |
ић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако и |
ог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ва пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем |
агоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" x |
а кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, |
акле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у сл |
ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретн |
Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог о |
ачин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога |
е радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што |
то доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле са |
И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети нов |
и су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p> |
азбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div t |
ући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблу |
н по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прег |
о пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња |
кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није ос |
ивот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле д |
и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци. |
широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку стол |
и одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А ш |
отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он |
тле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и до |
да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу за |
и после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно ј |
бе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, |
ао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о т |
састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут ч |
вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила |
се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изн |
чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе |
зговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с |
је. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука и |
к од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих кисе |
законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и н |
ржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони д |
Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могл |
сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлати |
ди и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на п |
сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно с |
нара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чува |
недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, |
мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорен |
т, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни р |
ек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, |
<p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помис |
ко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан |
беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала н |
ати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} |
лицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале н |
града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећањ |
па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и гро |
и стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milest |
апољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на |
о задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни |
е, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при |
им девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова от |
ог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно н |
ар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, |
сецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарс |
је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревнос |
ити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода. |
лажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки |
ед њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна |
вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, |
да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ |
њу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и су |
уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му с |
ло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура ил |
живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вел |
ња.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и |
у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече |
било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђују |
Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капета |
једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене тав |
га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстар |
ле успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених ц |
е може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекци |
лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, |
мо мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки |
в се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали сл |
с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и |
рђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> < |
и место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да |
и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жу |
омисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> |
зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и пој |
оманде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где |
о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, ко |
другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио |
а и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било ср |
добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчић |
нути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кр |
отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</ |
а оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.< |
лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше сли |
весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку |
испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на коли |
кте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у |
езадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред |
ма!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S |
, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе о |
као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зраков |
е висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу па |
је на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпр |
омишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да в |
о траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S |
ретоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="2 |
ђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за |
у промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га о |
и поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око вр |
ће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На п |
а.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа |
S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није |
одине не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошк |
р му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обич |
упним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак |
<p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се |
с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена |
д га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким бр |
уло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посма |
тран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве |
чић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланц |
ледњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог с |
ашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са св |
<pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њ |
ко ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти |
ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео |
хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке н |
/p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак св |
други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантн |
својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубаза |
старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилуј |
домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и |
ана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанст |
е тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. |
/p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> < |
е, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} |
о још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ |
љи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Вр |
што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, |
нежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега |
то време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млат |
се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за слам |
2" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Др |
и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је та |
је?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца |
а, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе пога |
брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чиј |
нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље |
ио убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем од |
апрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, б |
аша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имај |
таници, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на т |
пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих пит |
ше а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи и |
есигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавају |
ном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ак |
т и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> < |
ко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи |
о у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о пу |
лобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} |
рати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на јед |
да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар |
редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је |
и воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полициј |
ште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога |
стити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траг |
у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време |
ица.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Пр |
, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија зл |
се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво |
дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То ј |
аја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте о |
јој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} |
гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у д |
врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У гл |
ила и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужн |
љно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и просто |
код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и м |
која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступа |
елина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки рад |
а, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте ч |
ни стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тр |
уж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да |
естајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близин |
ог брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом |
аби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то |
д, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући д |
мунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим |
} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бро |
сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је |
заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, ко |
роке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих |
вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, поди |
розници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, |
и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човеч |
к, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као |
а, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један |
мањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити |
лава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посмат |
лерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се погл |
који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао с |
ле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипа |
ети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађал |
се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није ра |
оз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу |
вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно |
И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво прат |
ндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајућ |
ео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграш |
возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му с |
запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причал |
Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, ве |
.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми |
асом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави д |
укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — пр |
синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог |
мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До |
агујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава— |
ним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је |
лас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењ |
коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушин |
великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођ |
, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само пр |
у још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао |
он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у |
његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једн |
се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћиц |
у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топол |
љем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а |
ком шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ћ |
свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозо |
и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се |
е?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после ње |
ној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродић |
шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и |
> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једн |
али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с |
вит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљива |
о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику к |
овини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног за |
г децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и не |
, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су |
, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу мате |
а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громов |
о незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>П |
тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, д |
отпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потр |
ом луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж цел |
> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопств |
страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учин |
а за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бе |
ајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са |
хтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> |
авају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене |
емске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљк |
буди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на |
тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакла |
, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погл |
Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајућ |
некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и про |
вилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилего |
ичећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мрт |
лио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим |
е лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцим |
лаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут во |
џарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћ |
да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одје |
х», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блуз |
на кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</ |
о и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок |
ека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеј |
осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабиј |
дине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{ |
аво за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, на |
у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог |
не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се о |
их топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велик |
је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на т |
у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га об |
жњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о |
оге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb |
х.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са |
.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рука |
поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, д |
вајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb |
тања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загле |
се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопам |
у услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пе |
од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — |
већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то |
рео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и |
ја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не |
ћ први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао го |
»којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који |
б шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дри |
вог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама леп |
у, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пр |
иће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покр |
кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, |
исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила |
се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток |
ини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запале |
љене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да ј |
х могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи |
тног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} По |
опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све уст |
вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на |
рена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, о |
се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити. |
ветове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га ј |
д ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.< |
—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радник |
јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то ни |
ном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — прас |
еде до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> < |
у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p |
рашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци |
де, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без реш |
, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер |
би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n=" |
ом пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладн |
еропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бић |
ешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али ни |
је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> |
није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и |
ера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на при |
ад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у |
и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у г |
> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спре |
ић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне |
д воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, ч |
е нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земљ |
него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чин |
као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа. |
ирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очиј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског |
он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или ј |
им могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној |
свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, |
:id="SRP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у |
, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад |
лушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се |
са, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго |
ле дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S |
њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непок |
дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ао дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, |
Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини мога |
познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у |
и крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки |
сао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште паж |
ама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета г |
смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да |
стојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проши |
се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи предс |
е?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и |
салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, ка |
бавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{ |
грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан г |
роз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу пол |
о се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, к |
тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кро |
ог бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће |
ску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задат |
калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се св |
ентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, |
схлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако |
како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у по |
ко кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, к |
ата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и |
верење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих |
ућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добр |
љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати |
у усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни |
м скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погр |
е, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} |
д се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија бе |
о је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле |
лужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као |
ан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа х |
али дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купу |
ити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бег |
женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је |
е, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет |
..</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој ус |
војим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Д |
наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то |
ке у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} К |
гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев |
лима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је |
{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док бро |
је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на |
кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p |
мца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право |
је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и пов |
вом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви |
личну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, нап |
људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капет |
ар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос пот |
то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасност |
из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учин |
ецембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечуј |
им плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би н |
, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућнос |
тикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично би |
е стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали |
очкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопа |
озденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стек |
ата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subS |
на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и пост |
упу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно |
завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разор |
ext> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног веће |
колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог |
тавља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на |
еговог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Д |
их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и о |
же се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете |
pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче по |
о, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни гд |
ilestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тр |
је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од о |
и великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу |
на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експе |
цао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, п |
к, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа |
здваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови |
пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као на |
јашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су |
о леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, ба |
о по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај с |
поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије ј |
дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њи |
— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћ |
ем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје м |
је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђ |
тницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмл |
ређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из д |
Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава |
У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је прин |
брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, |
осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разреш |
ио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им |
асније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима |
и своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју |
јне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ак |
агрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем |
свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој в |
осио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дрин |
старији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте |
дмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би |
осађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним послови |
ало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао |
а редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики тере |
доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, п |
и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«< |
шу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, |
и из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времен |
су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треб |
ном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постан |
дишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путн |
не болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, ш |
>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова |
} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничк |
блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се ше |
ера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први |
ера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и п |
а га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команд |
зо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није |
апетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!. |
гло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли н |
о Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, се |
p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — |
ова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} |
} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котли |
кли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је б |
јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада |
p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмог |
тио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљк |
ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп |
м у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је ја |
зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, |
ска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расп |
који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло ста |
еђен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Над |
ји мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пре |
ксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући с |
ено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним |
<p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те |
еодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој стан |
мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао н |
е би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ств |
о је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва |
, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу и |
он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.< |
телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="3 |
се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није |
у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедн |
стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведри |
акав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више оси |
ина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> |
ра, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковр |
, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари |
ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не ра |
опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних п |
он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног до |
а на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини ч |
самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну ве |
апила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S |
Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечит |
зашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени |
будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{ |
противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни |
асположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак н |
На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се вид |
иције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дри |
ило још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих |
запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично ви |
ека о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, |
увају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед |
p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засе |
не мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на в |
ије.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Врат |
е.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокс |
ипадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати |
.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела |
јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим пр |
, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштит |
а израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивн |
одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке и |
акићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на к |
лежја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године |
ецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверав |
ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је б |
јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој |
ого природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се нала |
току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна. |
оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни |
је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрав |
н се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови |
правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже |
и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, не |
ћ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зара |
спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположењ |
нчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао |
ма <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би б |
а се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n= |
м друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с поли |
ави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу |
остаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако |
до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с кугло |
алом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан |
зумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и д |
је ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је траг |
Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, |
мовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најј |
ова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капе |
безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, |
Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се заним |
втинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, |
то тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило П |
<p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се н |
у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин на |
емунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под ну |
ом људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији ка |
јена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, |
он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} |
и освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није |
оке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко б |
му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био ј |
ен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и |
некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слуш |
и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...< |
ловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког. |
икад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде |
гла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има и |
едњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, |
ло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Ле |
се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у душ |
врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала глав |
сио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> < |
брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дај |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, јед |
у прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S |
се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке |
ом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати |
а, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, ко |
горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једн |
по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ пр |
ов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним |
у били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S |
нку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S |
бијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдск |
ило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу с |
њајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан чове |
ојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећ |
мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да |
то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, уст |
сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме |
а, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и |
ј речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира к |
ве тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" / |
ликом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић |
увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, ка |
и се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови |
рестрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једн |
излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда |
само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла на |
} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на ште |
брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, |
стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су бил |
ј галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се |
рал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиц |
кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се ника |
до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати < |
о.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик грана |
пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерв |
алеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад |
је створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би |
о леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто |
нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса |
Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица п |
д трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пу |
побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у ок |
том кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он |
бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на д |
еговог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било ме |
ледњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велеш |
<p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали давље |
и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањ |
га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло |
онетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он ч |
та са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприј |
оничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локал |
бележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити зал |
о се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет |
дно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да |
} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је са |
размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} |
ишао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој м |
ан дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју |
гађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих |
целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њег |
нчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, |
но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ли у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с |
мо да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се за |
д станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и с |
т фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који |
јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он план |
емунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пуста |
неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под |
очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако с |
сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, |
о се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над са |
на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капета |
ожишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало |
е особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло с |
ки брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати |
у и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бр |
о често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничи |
удар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак |
} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу по |
у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно |
иша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од |
их похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар з |
е само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради пр |
Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове |
е.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцо |
ад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није би |
се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће |
а је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> < |
ран сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочиј |
нагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отуп |
ке и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још |
е могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n=" |
упао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Др |
малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, |
је бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему |
ек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, у |
тво су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем мест |
за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.< |
паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао |
то је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљ |
се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то |
е пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, к |
да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно |
ије то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p |
та, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста |
..«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм от |
му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб |
/p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје ск |
мео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прођ |
пца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, |
друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и о |
еног џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде п |
ју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске ма |
ој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне ра |
како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одв |
ем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с |
ћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе |
а рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</ |
То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, |
етак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Она |
чак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мар |
е до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с |
и и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани |
та ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у |
а Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да бољ |
је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у њег |
апетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звон |
сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема |
ом ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S |
S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, б |
оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети ж |
обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почел |
и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и |
наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој |
није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне |
Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније |
тепенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати б |
, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав би |
прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепи |
дан велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га |
/p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и |
кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xm |
вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и |
ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погл |
{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а |
чно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараш |
{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" / |
један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју мла |
моглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад м |
посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залут |
/p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и п |
и безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек т |
а, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долин |
еговим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена про |
сти су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају |
ничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристан |
муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само је |
н ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже са |
чура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први |
појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне с |
- питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од жи |
ле загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод |
ом долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољно |
ашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући о |
сти маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни нај |
шом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположењ |
у већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари |
е тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго |
ставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде т |
и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан < |
одина, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Имп |
ти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није |
би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све |
е госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога |
а местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без |
бучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упослен |
ико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и |
лики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких |
Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и |
гледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Заш |
оз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави ко |
т се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минут |
ивот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког и |
ци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролет |
модно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим |
која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, |
пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас |
у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимов |
еки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је л |
Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се ч |
асова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекат |
далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати |
у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним л |
едом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p |
е спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, ко |
ивенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> |
!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ оти |
у његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена |
журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим |
бљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале дома |
убљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све |
сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на |
ла, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Он |
тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мисли |
није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмо |
н се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предх |
реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред |
жан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непому |
ири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу р |
спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, ј |
... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он ос |
омућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, |
ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгуб |
} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учит |
Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића |
мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у про |
ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће |
рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако п |
>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили |
{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам В |
.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за |
мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је с |
ио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су |
звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчи |
ога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само пр |
тава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозде |
м светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стр |
p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па |
страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Зе |
овом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки |
м дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту |
ћи да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад |
љу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто прод |
ђе до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати |
, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изази |
пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} |
Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање |
у осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народно |
иферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за заба |
ј друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је |
ја погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене топол |
једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би |
чког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, гото |
хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би |
ем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - |
онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору |
гства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркасти |
одина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покуша |
уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушт |
и кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој |
себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бе |
алази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанк |
ила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед |
тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни |
је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по не |
и, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост |
ни увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божа |
г часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долаз |
Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој |
, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао |
се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постоја |
и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су свет |
жда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече |
а је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> За |
стеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинс |
е слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало с |
S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао вел |
око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео |
м и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећ |
Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се |
игару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди јед |
вот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осу |
меја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао |
вом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече |
врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица |
зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими.... |
љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, ка |
осле успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених |
љивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шо |
даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се ч |
оследњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на вел |
е редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео |
тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер о |
Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је т |
чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <d |
из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и |
тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут |
е.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</ |
очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати о |
јке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу |
дима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} |
братио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај ј |
ама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у в |
ахнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, |
е се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није |
раво пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична д |
о бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи |
притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњак |
{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S |
- обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова по |
не стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче неш |
јена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се момен |
шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози К |
Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" |
ко не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И ш |
вао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у |
у.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њи |
ешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су св |
сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији |
о време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полу |
орби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе ген |
оћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у с |
све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно |
сте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> |
исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} Т |
г јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на |
д несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно |
затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче |
радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веро |
ака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадр |
д којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих ре |
="SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак уве |
инама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов з |
зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из |
су подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p |
ци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се д |
имовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> < |
ш тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране м |
Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да |
жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и о |
ијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, ко |
ким и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <d |
м столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од т |
атим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог к |
но се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право глас |
та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку о |
p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дав |
стрва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Др |
да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара |
не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспек |
.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на |
на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку ст |
</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло до |
>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он с |
{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је прелам |
све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако |
и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек |
ринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купи |
или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупил |
?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да п |
рују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само |
н од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су баца |
} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је на |
и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Дод |
буњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девој |
а и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан |
ањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави |
ли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда |
, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
е: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која им |
<pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се ис |
е трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитр |
познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село |
које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово |
х побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у |
нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју |
а и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одрж |
е, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до |
х дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у ко |
И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу мас |
реди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није з |
нца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста |
Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек о |
исала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и |
алом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици |
, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом |
амо за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и ниса |
поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њи |
ћ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће |
ограда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто в |
подина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— |
ечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се |
/p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунско |
се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, |
врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, те |
ости према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су |
се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у ч |
елим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p> |
о топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе ника |
рзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готов |
еровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> шт |
ра, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и |
ећ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Краје |
ојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлу |
ћ се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у д |
леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним |
буњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — |
к преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и с |
> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио ра |
а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке! |
пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз |
проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и |
агано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, |
с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Бр |
помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да |
ћи главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњ |
ам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му с |
ебапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветр |
а.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у каж |
ма врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала гл |
на, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет сам |
о подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, сам |
ожај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као |
једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки |
се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке |
лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај |
дног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве |
а, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је |
је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опо |
г и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapte |
је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} |
т повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он п |
="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} |
ађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врат |
и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином |
г капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би |
лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускор |
у трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута |
и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо с |
ла и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни гд |
p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему с |
ј страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са |
мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих оч |
е тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало. |
у Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна пи |
} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му |
S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза гра |
аса завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да г |
ачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необ |
Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер |
и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак |
аног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен |
на нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адм |
гло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се о |
нског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом |
ана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом |
ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и б |
а да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу |
едан дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, ко |
е својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мо |
огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима |
чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} |
бања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се |
.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарск |
оље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да с |
о је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојст |
е, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима |
амо с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} |
дници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у |
ем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вар |
ио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врл |
звиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње. |
м крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског м |
ложаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“. |
обом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, ла |
чео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Г |
ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клиз |
ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједно |
тупак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, доду |
долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном б |
сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликов |
се му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, г |
рудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити |
млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту |
агонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он |
пита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћупр |
поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној мало |
кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мр |
еђен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично. |
ко није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у друго |
оз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата наг |
идржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим и |
и бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у п |
ече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па |
ић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим т |
жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену |
а не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужа |
а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић се |
, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и д |
ита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој |
штовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита |
малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који |
е и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање |
ма на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и |
век само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек |
ћено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, до |
да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји |
р од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом |
ници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!« |
ла задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одб |
њости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....< |
коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином лич |
иким тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене |
ћи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвил |
дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуг |
тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле |
олећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан |
о управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не ум |
кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се у |
их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p> |
ерује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То |
д чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда |
мијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, ко |
ани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске да |
дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполин |
напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пуст |
, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без раз |
> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стран |
полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло ус |
а на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед в |
кад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег ра |
{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као |
е речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" |
жасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крил |
Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ов |
S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да |
се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу |
!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће |
кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у кој |
м испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће н |
о јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође |
а свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а |
није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p |
скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак пр |
рло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим др |
а, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вред |
p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестод |
ије хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S |
.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури |
прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, пр |
учне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је |
{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио |
кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних |
ајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</ |
ечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на страж |
би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечер |
а за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажа |
ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком |
г мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима б |
ли спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Ст |
н прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и си |
<p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, |
т траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али |
ви!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и |
сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и са |
, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту с |
, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му |
жанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би |
Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у |
назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има исти |
дрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све ок |
а, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосф |
породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећ |
облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узв |
та горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и к |
т тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крм |
е речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причо |
справљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и но |
то се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по |
е он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочиј |
ођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услуж |
осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио |
адње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и раки |
ни реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пу |
осудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном б |
, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих |
станка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приват |
дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p |
ме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није до |
ић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, |
што су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Но |
је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отво |
мног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог |
су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична |
београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{ |
оретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упија |
свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то за |
идео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући н |
истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> |
мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот |
</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није вид |
сипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер |
не, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не мо |
испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помис |
ке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њи |
ови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <p |
ан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спо |
видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било |
глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} |
г себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења |
зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечито |
Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се |
, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну. |
и на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су с |
пим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида |
њи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш бриса |
де им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, |
огао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, д |
убазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићев |
б звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксават |
о се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с про |
р, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с |
бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јут |
вршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да пром |
ор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаш |
етврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће с |
p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене |
рани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и раз |
ти се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек обј |
ђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним об |
ћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мрш |
се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Ал |
ражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће п |
ног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непо |
p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари зв |
у, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод |
га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само |
је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна пра |
ц и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то врем |
аспознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога |
ађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслу |
ир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове |
али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{ |
, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог се |
своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео |
ед огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одм |
тима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио јед |
говани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађар |
игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за пол |
крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха |
Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика п |
овијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста о |
изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли |
писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пош |
пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо |
смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> ј |
одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске обја |
Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од вр |
ну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је сто |
ву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се д |
о! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи |
пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци јо |
</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и |
вљује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочи |
на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај госпо |
кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} |
отретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчи |
, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му |
та ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да |
се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно с |
пште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, по |
изима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају |
командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан пр |
ања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у пр |
еже на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе врем |
о ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после пр |
тао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду |
нара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p |
и на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лаг |
.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара |
кав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и залед |
стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, |
, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и н |
се трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописа |
подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone |
p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S |
е иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић |
чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а он |
и друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједн |
дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада нас |
је и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, п |
заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша |
а најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промак |
ико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" |
јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, к |
капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и у |
атку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају |
Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је зна |
зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао т |
дин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хит |
гим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посмат |
Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих да |
та корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико |
творити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао |
кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.. |
остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред |
ених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно |
ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду иск |
м, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, |
ј томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час з |
ед јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде п |
одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се |
Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне |
рачки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хте |
жином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, |
на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини |
пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела |
унуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Д |
питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе |
Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао и |
учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, |
д неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јест |
ead> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљ |
S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или |
аво, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} |
ених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњ |
о на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и њег |
} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је |
и од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао в |
едило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашт |
до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блешт |
сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и |
сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није м |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна плов |
ебу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На бро |
ављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као нек |
кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био |
ал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог |
о.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући оста |
о минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пу |
ело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике ж |
ом оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала |
ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе |
ом, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, |
:id="SRP19141_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, |
еве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкаст |
6" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну х |
</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно |
дан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, |
/p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једв |
ти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, |
је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Њег |
а му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај |
ећ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S |
тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му |
затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло |
тменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и о |
родицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јуж |
ати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду |
више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима |
ко ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, изв |
е траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочи |
еке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а |
адатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад м |
p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопствени |
налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га ј |
н и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одм |
х је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и б |
страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови ос |
горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, |
ају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њи |
/p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно разви |
у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бит |
се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом |
се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре |
лао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из сво |
шао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, д |
екире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, в |
ина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души |
вљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем спомени |
сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </d |
а, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, нарк |
у ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима |
и.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на |
иво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег б |
ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то так |
n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, |
, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуров |
после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано |
не великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне |
ео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до гру |
нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола |
, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Сав |
Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, раз |
х провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, ко |
ећ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском |
се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао од |
ане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у |
ди једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене пре |
првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла |
сетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, к |
у било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понек |
гао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резу |
ену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, |
, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване каф |
Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ н |
та садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на обра |
дић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више н |
, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног |
оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притег |
дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог |
а десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капета |
у је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде |
стог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, ви |
ла љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} |
и, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако ж |
џе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздвај |
id="SRP19141_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним г |
светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала |
у тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, |
ље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и |
мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи |
мпе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, п |
су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словен |
у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месец |
н целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлач |
м, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо ост |
мици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био |
.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са ж |
ри, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког |
рнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог тем |
них питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с |
кад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у |
сцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, |
час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље |
у је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: ш |
ва из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало |
ни и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на к |
не сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему друг |
је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Ниј |
купљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж це |
ји је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било св |
иљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо б |
парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одмори |
} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет с |
боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљ |
т.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Зн |
еједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само |
ји ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скром |
е вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" |
ном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватају |
ађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неоп |
S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом ру |
ешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољуб |
нику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача |
пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на К |
и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко |
у и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не с |
</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле |
ака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с д |
ека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу по |
граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио |
било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>По |
на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је |
руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута п |
наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту |
рио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео |
ном сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак з |
љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зим |
чи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио п |
а на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко |
у сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се |
несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{ |
х, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцај |
бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без вен |
ора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету уст |
у он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{ |
а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо ли |
а радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атом |
дама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе |
{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завирива |
греву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу пр |
правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За |
и мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени ве |
них дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме с |
мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновре |
је је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово п |
ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести |
то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове |
био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни |
S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у ка |
е десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице |
стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка |
рис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њи |
ишта јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p> |
ведник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити |
иле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом сми |
ection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, по |
ик <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изу |
к се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се нам |
на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом п |
о је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима |
јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињ |
мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако |
о видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско |
површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди |
е зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама з |
појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан |
вале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одм |
у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога |
за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Дод |
се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, |
о се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и |
бе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све |
>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства |
ојам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте |
не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокрета |
гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту не |
кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба св |
целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најиск |
исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижа |
нка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га покв |
из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство д |
д се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи |
е бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} |
био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука? |
био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако ра |
Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, бра |
по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто шт |
мам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част т |
иких река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле |
а умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гле |
аскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су г |
о као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— |
њем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на св |
ао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је |
само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} |
део на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто в |
нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако |
а Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се |
јске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док |
е из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> |
а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене кла |
снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад |
оји је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} О |
е.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али |
5" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослон |
<p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био умор |
свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи некол |
н.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на њег |
добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако |
овник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је т |
радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редов |
реније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообман |
жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ло |
реме је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона |
ини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се |
.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост пр |
в предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, |
једно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, ша |
оји већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему |
подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није п |
мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане њег |
зала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без г |
орки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше? |
/> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под но |
/p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на п |
ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајућ |
аре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S |
и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до са |
ас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он |
шљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујут |
не атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљен |
ече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, |
ав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради |
каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна |
</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима |
у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Са |
а мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи н |
познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај |
е.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро |
и собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није б |
тупак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — |
рачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се |
ех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у |
гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="sub |
рок канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане |
p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан лед |
ке пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смисл |
води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, |
снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племени |
у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> < |
средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и јед |
ечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не |
к, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пли |
ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не п |
паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, |
четком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не |
од сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна |
брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће да |
{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције! |
к, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код |
о велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић |
а цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection" |
ражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од |
и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се тр |
овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ |
ињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се чов |
ла су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обој |
и својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде з |
ог дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над н |
!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као |
е дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао |
ј!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у кој |
} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који |
изма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} |
га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, са |
} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му |
изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале |
?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је |
међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div typ |
инуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и лут |
нуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капета |
ако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се р |
и «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" / |
е, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живет |
де бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>П |
жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово луд |
слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p |
је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Ду |
у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до с |
p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим |
е грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти |
оји је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији |
љеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас |
м душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје распол |
га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама |
ем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало н |
еко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> |
ило тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморј |
ишта, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту ж |
/> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и |
ја су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је ста |
ао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје |
а у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удар |
, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Заста |
отребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобнос |
само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити |
ћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступа |
за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и прост |
ини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан |
а и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више р |
ачи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и |
е мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартов |
рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују |
беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са |
н је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у ж |
је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш |
Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети |
мех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама |
мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним |
шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју.... |
нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога |
нас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и шт |
ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у д |
терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне топ |
"> <text> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног |
нула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посм |
ј мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с к |
андуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас |