| е стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарск |
| {S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су |
| се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и св |
| е завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни раз |
| им чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> |
| а тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S |
| Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљиц |
| р је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</ |
| ра, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; гла |
| ју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S |
| о час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особ |
| е мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, т |
| а врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том пи |
| убо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, |
| {S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пр |
| е из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, |
| преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере |
| ан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздр |
| Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навиш |
| </p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму пр |
| првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко ср |
| рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али |
| о, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнуто |
| е животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то |
| даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран |
| радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ра |
| их раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на |
| ке реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни д |
| нчане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, |
| роведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чука |
| а најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштин |
| а.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њ |
| еротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште |
| масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за оби |
| >Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним |
| брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с |
| А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зов |
| огао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и |
| сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту м |
| има, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је |
| светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, |
| ер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што |
| ма.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покре |
| Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вод |
| свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста |
| и сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио |
| и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глу |
| вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</ |
| које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Дру |
| кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се |
| , да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се |
| скакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад с |
| очињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој зако |
| само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а дру |
| овољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи м |
| његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу с |
| чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Пос |
| у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпу |
| } У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S |
| евојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије отку |
| а, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за |
| Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима |
| ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупљ |
| енкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном свет |
| конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p |
| сећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава |
| војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасв |
| ије био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло та |
| чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно об |
| е морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима з |
| једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче посл |
| ари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и |
| ну!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, ка |
| јмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године дост |
| Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветро |
| ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеж |
| тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га |
| ар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпоста |
| е ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чуда |
| времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни |
| ем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавс |
| ко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата |
| н и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, |
| мове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж |
| ; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је оч |
| о сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топол |
| долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milest |
| ште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година. |
| ике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласка |
| III.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објек |
| У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати |
| војке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излог |
| е тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, |
| {S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не ч |
| ити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих две |
| се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време |
| га на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматр |
| е било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове |
| SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек |
| а од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и пр |
| времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој |
| >После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много |
| х се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Ни |
| и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пр |
| рзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, у |
| где ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматра |
| ор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцел |
| једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а к |
| пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једин |
| животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби орган |
| м и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било он |
| е намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети |
| а.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри |
| страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се т |
| убиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{ |
| није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, п |
| м му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кума |
| вета, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, ко |
| ..</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чим |
| смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а пр |
| м васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај др |
| душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постоја |
| це дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче |
| канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробљ |
| је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу св |
| >Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде в |
| оз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни окв |
| упи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S |
| Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S |
| за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огром |
| је ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју |
| ек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољст |
| ра!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с нед |
| ство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p> |
| широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер |
| стор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и |
| p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују ње |
| орити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би мог |
| руга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није н |
| тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасн |
| ато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго ме |
| н вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и ј |
| еопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том |
| .{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвиш |
| радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У |
| /p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капе |
| .{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Изво |
| минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест |
| право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке |
| љући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог |
| се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма с |
| душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост бил |
| ним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Сам |
| свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уст |
| се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у ли |
| утом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале ка |
| што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом м |
| ење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје |
| ште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву |
| а или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униф |
| ећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега с |
| тачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, |
| ишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао |
| о сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано она |
| Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одј |
| ј пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту |
| воје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју ре |
| једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, |
| од«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисципли |
| он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог |
| } Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља |
| ад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S |
| огао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се у |
| било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, |
| м заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног к |
| Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као пак |
| који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана |
| {S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се да |
| тцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, св |
| асова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без пр |
| ше нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена |
| ветлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, |
| капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и ка |
| о сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он |
| а осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је |
| мун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је там |
| не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасн |
| коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и ку |
| хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да кр |
| па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> < |
| ици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп |
| целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>О |
| /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И пр |
| лика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог саст |
| луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог |
| ругом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред |
| ласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио |
| јући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се ст |
| в, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу |
| малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и |
| кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесн |
| а по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он |
| говарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар мла |
| .{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану од |
| bSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није зн |
| це, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, |
| овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догод |
| ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове |
| озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао сво |
| е довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одгов |
| е било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју с |
| је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју с |
| Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну |
| ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тр |
| дредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколик |
| једном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту х |
| највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом |
| рена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су д |
| а, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То г |
| реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу м |
| њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...< |
| ог капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на т |
| ини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се из |
| е и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећ |
| вет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори |
| то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радњ |
| х круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе |
| има фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, с |
| ње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, |
| Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{ |
| или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудим |
| ма и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно |
| вођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се |
| ке и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напр |
| а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p |
| а, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царско |
| е.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгле |
| ише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевит |
| ту није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек |
| слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радоз |
| .{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у |
| естока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенц |
| и то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, ј |
| шло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редов |
| и куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана |
| итаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div |
| цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, |
| турио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</ |
| ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже ру |
| на особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној |
| рода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где |
| много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>А |
| е зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло п |
| , али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и |
| старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп поло |
| одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се ја |
| и способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни н |
| Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање треб |
| сана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да |
| оварао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, |
| румента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај |
| праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја |
| , и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети |
| Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро раз |
| се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њ |
| е лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он |
| о ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчи |
| це.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по |
| природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, к |
| појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним |
| ма могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то н |
| их уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, |
| ред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла |
| {S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрх |
| џбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би о |
| ер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то |
| ао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ тре |
| , који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на св |
| самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је |
| е погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се |
| био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао |
| љиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дан |
| виђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово бе |
| учај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме од |
| која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали брод |
| који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „ |
| он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен |
| ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе |
| и први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје расп |
| ја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном |
| ма тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то |
| лене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар |
| кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остад |
| бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и б |
| адострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и |
| за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Пром |
| лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газ |
| вуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} |
| ли спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>А |
| ли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопхо |
| е тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду |
| и и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се в |
| а запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глу |
| ви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} |
| о да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде см |
| е се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а |
| p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не |
| о, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за с |
| с крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедни |
| S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он |
| ати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у |
| за.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отмени |
| спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцелариј |
| мерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p |
| једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на стар |
| ега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а |
| да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвље |
| му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да |
| огама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај |
| ко мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се |
| ј, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, |
| га пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запал |
| е буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови су |
| ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагеди |
| ему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна исти |
| олети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на |
| а са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се н |
| сле оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговор |
| она, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запрем |
| о ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и р |
| ="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, ко |
| а, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келн |
| леда у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе |
| окушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветл |
| посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се та |
| чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред |
| с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глат |
| дом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају |
| ут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети јед |
| е ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и |
| детиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислиц |
| пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају |
| од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, до |
| ни, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљ |
| ало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети |
| оји је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и сп |
| имајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и |
| алења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад пи |
| <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чист |
| е и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви |
| и ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и зб |
| х времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио |
| око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко мл |
| S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валд |
| авио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река |
| лење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасв |
| > <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусре |
| одине, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао сам |
| ту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био јед |
| milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног ве |
| , — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног веч |
| е помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка |
| гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је ост |
| е шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грд |
| у, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му |
| е за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њ |
| их, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у |
| се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и |
| ледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан о |
| ту!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у с |
| освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера у |
| налије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, зна |
| , чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духови |
| дарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и бели |
| страсти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и јед |
| ога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, с |
| апалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупос |
| мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капет |
| чић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматра |
| <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ |
| one unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, |
| о среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим зад |
| га постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова |
| под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се ос |
| с: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разг |
| дан од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младос |
| вим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају |
| повао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре |
| аестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо н |
| представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад |
| p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних |
| <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{ |
| био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, |
| а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p> |
| јући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао |
| на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, вер |
| а коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту |
| али бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову сн |
| морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избез |
| о пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и мн |
| то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш |
| апљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако |
| останка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га |
| и сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе |
| асе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда |
| Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предуз |
| лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав чо |
| лица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му |
| ство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крм |
| једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на ова |
| ..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Ње |
| са могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би |
| је могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста ја |
| ук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари |
| страшивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак бит |
| ом рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, |
| а Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи сво |
| тио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, |
| ону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагл |
| tone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело н |
| сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од рано |
| ојом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се |
| ните крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина |
| огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли |
| очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађа |
| воје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није |
| заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позл |
| и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до |
| и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, ко |
| све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџ |
| нијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <p |
| додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако |
| длучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потр |
| p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао р |
| масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он |
| ства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном с |
| /p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне |
| свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева |
| на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако м |
| човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај |
| .</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођиц |
| Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао |
| Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме |
| ве гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева |
| дно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положа |
| лазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети св |
| ка су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре |
| а, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а кр |
| весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њихово |
| да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница |
| ена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и |
| огу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пушта |
| целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут ка |
| у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је |
| каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад |
| смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb |
| >Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у т |
| ти лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И |
| е под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с послед |
| .{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за сми |
| свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно |
| најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру |
| што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик прија |
| з кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу. |
| један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p> |
| то носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живет |
| х, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седи |
| нажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им свак |
| ић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног к |
| детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар. |
| _C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише |
| га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи о |
| не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова |
| ару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учини |
| /head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах |
| да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можд |
| е маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа |
| јранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући |
| } Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма к |
| Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника |
| ојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно |
| Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште |
| ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, насло |
| но седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је не |
| вима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нов |
| је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ле |
| осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног о |
| винарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мо |
| са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жа |
| ђење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> |
| време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусв |
| иче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећо |
| своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С први |
| зак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи поко |
| а собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак свој |
| синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и |
| тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна |
| ићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнем |
| оватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад |
| емља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој |
| езна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашн |
| у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш доврш |
| аслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које ј |
| њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако |
| ста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо |
| трвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници ула |
| раје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али дос |
| љених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, |
| је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог |
| о слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан ј |
| више, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све |
| ашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за |
| b n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београд |
| вима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, |
| ну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњ |
| у у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није да |
| у.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово |
| квир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, |
| p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић сти |
| , да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо |
| не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и проч |
| о данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет ч |
| вно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно мож |
| почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{ |
| S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пре |
| инчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет к |
| во.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још бр |
| је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом |
| оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином |
| И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мр |
| кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команд |
| гом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислено |
| е улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло сп |
| и и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која |
| ђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спус |
| е:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p |
| и му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен д |
| апетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво |
| ало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође |
| ена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава: |
| досећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колск |
| head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове |
| е, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, |
| ="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује н |
| Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се |
| е Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} О |
| се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царин |
| алаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, го |
| ставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с ве |
| рзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их |
| осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путо |
| одова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек т |
| млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да |
| казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело б |
| себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је б |
| одним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном |
| ог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под п |
| Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке |
| ринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пр |
| ут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трч |
| ш спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно р |
| не жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на |
| чићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крма |
| з предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче по |
| ољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, |
| ском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учи |
| го заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је |
| } И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чуј |
| сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потп |
| Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, с |
| е брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а |
| еверу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S |
| парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју поро |
| ивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав |
| , принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је |
| а није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима. |
| ебе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом еле |
| (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за |
| ко издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају |
| оћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на севе |
| а осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљнос |
| дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт запов |
| Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n= |
| 9" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас н |
| авима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се |
| ет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до ке |
| су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан преб |
| путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{ |
| /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p |
| суди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље |
| авикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола |
| но тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на |
| ном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то |
| сности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на ком |
| е Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је |
| и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, изда |
| ог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог |
| <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повра |
| ом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге |
| час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, |
| ане.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну ремор |
| ста, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с н |
| крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући ву |
| јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освит |
| чић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, |
| бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора |
| едовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни |
| } Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој к |
| .</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколик |
| а том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и т |
| но сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природ |
| саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници |
| будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше п |
| ћи осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушт |
| ви, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњ |
| ше спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа |
| а, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзи |
| промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног |
| а од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стар |
| веник скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо нас |
| је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећ |
| је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше. |
| из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака дла |
| х готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом |
| <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, |
| ранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је |
| "46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бе |
| жно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као не |
| а никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим бол |
| " /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој просто |
| арцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи |
| ли грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и ск |
| вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, |
| аси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине. |
| осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само |
| нај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но шт |
| и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> п |
| ао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на том |
| {S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра |
| есима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, за |
| вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш приј |
| ем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за п |
| мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" |
| {S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инс |
| ава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасви |
| оту, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскуд |
| <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а |
| ицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више ни |
| е близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, |
| рема Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала |
| ежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро |
| /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предм |
| да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S |
| зи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара |
| b n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је |
| да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га |
| шко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стего |
| са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажа |
| ла се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је сво |
| ари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави |
| да је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином реч |
| је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један пр |
| га више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовр |
| оја се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су |
| ирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен |
| ата, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, |
| д кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, |
| ножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> |
| уде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама. |
| је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био |
| трати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и |
| и добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововим |
| ну једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путн |
| ју у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само ат |
| о, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег ро |
| оричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и К |
| који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала рек |
| јући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали |
| таре границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, |
| ну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио ј |
| кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он изд |
| ада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен в |
| едне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви с |
| овољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је |
| ећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом брод |
| рогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне |
| у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада виш |
| на игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах по |
| вршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У среди |
| лом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И |
| еве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, |
| е очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдар |
| и то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну по |
| коначношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах |
| леменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху |
| .</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање н |
| се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су о |
| абе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тре |
| упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бо |
| и.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву |
| њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је ба |
| ан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огле |
| и су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, |
| чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, |
| егом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право |
| више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке |
| туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак на |
| еличне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у пр |
| Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих г |
| и замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке праши |
| тпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гро |
| кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам н |
| прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он |
| ва, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> < |
| шао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, ка |
| запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило |
| и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зи |
| аве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био углед |
| се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана врш |
| ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најма |
| се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за у |
| мислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећ |
| тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, ста |
| се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" |
| ћ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није сме |
| ла на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђим |
| ерујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегда |
| дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви |
| на изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, |
| десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p |
| о туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком с |
| ринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже |
| звините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до |
| и дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на де |
| едно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали |
| ћ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, г |
| га се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он |
| д ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега д |
| "> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живи |
| d> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче |
| сторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мор |
| И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гоми |
| им обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Ма |
| ије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и |
| ћ није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два |
| е сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио |
| ш ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранил |
| ош ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранил |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, н |
| ћи у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по |
| и бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се |
| едбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаниште |
| у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у свој |
| ди, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p |
| еног бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог гост |
| > <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском |
| хови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје |
| граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамт |
| код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том |
| ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!.. |
| закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закач |
| о могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> |
| азори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, |
| глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне ки |
| м био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем |
| млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте |
| н, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчи |
| мената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате |
| и очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, |
| у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре |
| ј је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла |
| е, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као умо |
| ких лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи. |
| Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади- |
| је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вр |
| } А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе |
| прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, |
| о уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позо |
| миле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и ј |
| а.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке срем |
| јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ |
| као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне бели |
| ала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, |
| пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| аше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли |
| командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав |
| јци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај |
| снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за из |
| дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним прилик |
| ренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се |
| е, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној стра |
| e> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S |
| лином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле |
| а пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Ст |
| ињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законс |
| се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући сапл |
| јави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта то |
| смех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је зна |
| и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио |
| длази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у |
| ниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Ј |
| лави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> |
| д одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто |
| ља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p> |
| о.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он ј |
| шта га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше |
| р га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а на |
| се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одо |
| тао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек у |
| спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи |
| Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" |
| азило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашен |
| ребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспо |
| и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с |
| , као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска гро |
| ем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули |
| а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном пола |
| знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> |
| аде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио |
| зним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, |
| евитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један |
| амо оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингер |
| а и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</ |
| апци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку |
| да, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а |
| је.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано |
| бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до ка |
| ала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и г |
| али дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, |
| иша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика |
| трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Др |
| еретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиро |
| дар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихо |
| у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} |
| — Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.< |
| нити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био по |
| тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгре |
| вно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, |
| м бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је |
| казивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа ни |
| ано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две м |
| који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту. |
| у му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене |
| крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског мос |
| азио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли |
| у.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, к |
| напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по п |
| е ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у |
| во обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи |
| ране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се ле |
| вали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори |
| а, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару виш |
| мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже г |
| да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја к |
| уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сач |
| е није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходн |
| , који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијур |
| путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни |
| ак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту |
| десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му |
| плином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је |
| земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{ |
| вљају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шетали |
| поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном |
| ни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре |
| ма свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или п |
| тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам ва |
| није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу пра |
| е, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано |
| <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l> |
| у....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утр |
| ику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин |
| Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог о |
| ос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два |
| живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим |
| гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придрж |
| ин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје |
| м.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на |
| оста толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb |
| аде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако |
| нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове д |
| појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две ат |
| ице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жи |
| га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, |
| д се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка! |
| страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се пој |
| , док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосф |
| могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже |
| " /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који |
| му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Зем |
| једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неод |
| а ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врат |
| придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћи |
| ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под |
| није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилаз |
| оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посма |
| био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавај |
| <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, |
| ас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с вен |
| де пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он пра |
| ре, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И т |
| прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пр |
| ђивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима. |
| занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представн |
| су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледај |
| стеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше врем |
| ле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и н |
| /p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић |
| ско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је п |
| е непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат ј |
| и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати |
| тпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под |
| здробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и не |
| јама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић |
| кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удав |
| излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, д |
| ad>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је ја |
| сећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се |
| нтанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на ка |
| он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако |
| з препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, |
| положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног о |
| ти до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се |
| овала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се мо |
| е од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" |
| руговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полициј |
| јој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне л |
| ица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су |
| грабе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта |
| залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је брод |
| а за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати суви |
| порених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код |
| руга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И |
| бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунц |
| која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, |
| а, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тад |
| џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и рук |
| стаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место п |
| p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим |
| кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођ |
| појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега н |
| деја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Г |
| ци једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао |
| вити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих |
| ијатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав чове |
| беђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи |
| ње умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принет |
| {S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирт |
| ати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумња |
| коше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb |
| пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној |
| капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, |
| стојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као |
| је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на велик |
| ранспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Св |
| оди, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, ко |
| поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напосле |
| се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати па |
| ећ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипа |
| , што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако о |
| едан истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотар |
| е се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је |
| ици, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један |
| убу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осе |
| озе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води др |
| а, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачи |
| и га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он н |
| ) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек ј |
| ти и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осет |
| у му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није |
| оји би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плак |
| о, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, |
| ати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде м |
| ринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb |
| станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајал |
| д одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко врем |
| S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то н |
| е знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосфе |
| нао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи |
| Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се ра |
| арев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је гл |
| е опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од ње |
| ово зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао |
| као сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једно |
| и у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала кос |
| есна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш на |
| зило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се так |
| седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје |
| ом господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је |
| му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <miles |
| е вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> < |
| домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати |
| мах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лаг |
| ња.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном к |
| е обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Та |
| к био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се осв |
| и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они |
| зраз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице |
| к спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас кра |
| ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замр |
| а тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни ка |
| ction" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се то |
| то је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пер |
| је видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао |
| поле, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да и |
| , али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и зб |
| Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одг |
| ољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласо |
| гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидин |
| ко познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А д |
| Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се пр |
| пом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обор |
| није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду са |
| да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али ни |
| ном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, |
| ини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила |
| {S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике пр |
| к он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично за |
| ан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине ра |
| њадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје |
| прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и |
| тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама г |
| ви савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци и |
| ст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко |
| пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.< |
| шта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док с |
| једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је т |
| Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто |
| зирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег д |
| н, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од |
| де ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо |
| сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до м |
| ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S |
| нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> |
| ару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их |
| м упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у бо |
| ако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, на |
| воју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли |
| ча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су ст |
| о да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то |
| ора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни м |
| мегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа виш |
| кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну |
| и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је од |
| — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов п |
| ти у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвај |
| свету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом |
| > <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Беог |
| према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет- |
| звесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кол |
| дна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до сам |
| , кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, г |
| х црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затвара |
| — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{ |
| ицу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео св |
| дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Н |
| м озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, |
| ржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изу |
| би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чини |
| ровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, |
| безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа |
| ог нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у н |
| не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само |
| агу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, |
| {S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих |
| и зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мо |
| е даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га жур |
| родар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то |
| Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шт |
| посредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно г |
| ри корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Та |
| да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, |
| рби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Њ |
| /p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очи |
| разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> < |
| Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не прими |
| бине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао |
| в се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо |
| с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу |
| тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она ка |
| оља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младић |
| по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том и |
| ота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се за |
| ead>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим вод |
| које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> |
| тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="3 |
| је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на н |
| дресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчи |
| дник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се |
| ваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно |
| њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је нов |
| ршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{ |
| ео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и сн |
| тудени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификова |
| ског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једно |
| су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави |
| ежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Др |
| ежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо та |
| д пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, з |
| »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима пери |
| и тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиск |
| з џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни ко |
| мор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на |
| чи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из |
| као и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осв |
| штво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у обли |
| } А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пија |
| бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно н |
| ске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлиј |
| а му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, |
| води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p |
| ери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за к |
| бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу. |
| обично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих ре |
| га положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Ка |
| мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја п |
| приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље |
| поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмн |
| и да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних у |
| е неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци |
| е закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним |
| ло ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од |
| ва има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити».. |
| «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе |
| нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, је |
| ирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у ис |
| ио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone un |
| вих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно пред |
| ављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном ма |
| да, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племе |
| чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S |
| на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{ |
| нат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али |
| ва, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| .{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мисли |
| француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко |
| мо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости з |
| оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде н |
| у однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Наглас |
| умљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и |
| огао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.< |
| је могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету д |
| државао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S |
| рак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам |
| буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, |
| а преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући |
| иту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсме |
| S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали р |
| Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој мал |
| } Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју сло |
| ући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч вод |
| где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно за |
| к објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз те |
| е родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим |
| к, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана лок |
| га ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{ |
| пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командуј |
| ким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте |
| е локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа |
| прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша |
| и мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаш |
| аци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корак |
| смеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио |
| 34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз |
| је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљ |
| ао и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у |
| аута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више |
| ве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, |
| а штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, к |
| S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш ско |
| дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и |
| ежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је би |
| е зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на |
| тле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту |
| чне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и кома |
| сећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих |
| већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у ун |
| чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дан |
| игао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, |
| ом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж |
| , која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из неп |
| ио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринч |
| чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад нап |
| црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити |
| овом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи |
| и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам |
| а мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста до |
| ог сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен о |
| ђена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје |
| ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније |
| ри, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратност |
| душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт немин |
| на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су |
| и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослет |
| , глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p> |
| тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Из |
| грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у |
| појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код с |
| гоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и ч |
| у капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом мора |
| отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, |
| ва и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, п |
| лом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчић |
| онети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод |
| најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог ка |
| чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде ни |
| ари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренут |
| се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по |
| ини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на з |
| десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> |
| и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један |
| осле спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је у |
| иран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз пре |
| том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице |
| м слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На |
| ио толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи |
| и.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док |
| овању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чини |
| у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гос |
| , јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар |
| ио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била |
| бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога пол |
| их у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зи |
| могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ |
| он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> неш |
| које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само ни |
| амо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на про |
| једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров |
| не развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршен |
| у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, по |
| рем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на |
| над самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео |
| од-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још јед |
| ну жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да ни |
| разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, |
| ренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед |
| воте погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То |
| већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би з |
| искуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај |
| и морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се св |
| је био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би мог |
| робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом н |
| сетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске |
| газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу |
| је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване |
| <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мисл |
| тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали |
| Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена. |
| о за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-мор |
| о душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном |
| е наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и пла |
| понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их ј |
| треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше |
| i>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у |
| рсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} |
| S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад с |
| ад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у пр |
| провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово |
| случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме |
| е, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали б |
| ра, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још о |
| логаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена. |
| јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком љ |
| која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу прич |
| пусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души ре |
| те смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа |
| опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог |
| љена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било мес |
| оз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, |
| ао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и по |
| ла!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се л |
| а пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише |
| де за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје уло |
| господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одс |
| опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <mileston |
| Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, п |
| преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с вр |
| окрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успо |
| и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада |
| ци, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два кора |
| рала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и ч |
| допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће |
| здићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у с |
| ете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата |
| Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <p |
| сомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме |
| после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А |
| , незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само |
| а часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку доче |
| му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај |
| , подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капета |
| ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само |
| мејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само |
| никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао |
| га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина кило |
| нчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као |
| ови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истера |
| ало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S |
| ла, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежни |
| к јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови |
| са откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се |
| јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после он |
| ад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог располо |
| у на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се |
| ="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> < |
| а...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећањ |
| — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Ду |
| е одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља |
| b n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и ки |
| b n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписуј |
| Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиж |
| просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припад |
| да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог ве |
| кривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим |
| ћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја са |
| своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у |
| одар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да ви |
| о више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако |
| твеним успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је |
| ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, д |
| је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе |
| као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде зва |
| своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по св |
| мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама. |
| ва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног п |
| у и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се |
| огледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> |
| ј је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, |
| обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потп |
| помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни |
| га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посмат |
| о се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред ко |
| ку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао |
| откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно зака |
| стој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недос |
| "> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све |
| и на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, |
| команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи |
| им, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар |
| _C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као |
| уо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више п |
| лазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му зас |
| Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао |
| ти он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљ |
| тази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити коб |
| изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта |
| а су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и з |
| страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право там |
| а је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни ост |
| ило ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у т |
| ало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати с |
| или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје р |
| ас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ак |
| под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путн |
| одарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мраз |
| ме је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на ве |
| је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни |
| у заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на све |
| у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како ј |
| ености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, б |
| променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад |
| брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи |
| инчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међути |
| .{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Сла |
| ml:id="SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, кој |
| своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још јед |
| ног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и |
| ког за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инсти |
| >Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мис |
| нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак |
| љкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се |
| њао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у в |
| и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где? |
| ог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да |
| о растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и |
| из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, так |
| авио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако |
| е сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица |
| Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока |
| а један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар |
| у сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, |
| > Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутр |
| пасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и |
| ним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћиц |
| азни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина |
| и врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ |
| ћи њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од оби |
| чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног |
| азад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касин |
| са малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" / |
| S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На ча |
| ем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимов |
| спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, |
| SRP19141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, ал |
| ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе... |
| с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није |
| То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим стано |
| ml:id="SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се виш |
| ру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У |
| мана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавају |
| рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано |
| сто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{ |
| ео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто |
| а полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цил |
| доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Уп |
| ним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског ш |
| ....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи те |
| чић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са команд |
| on" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе |
| ност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело пис |
| е њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријате |
| увао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светл |
| жена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе |
| друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на сво |
| ивној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни њего |
| мтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо |
| о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с б |
| ико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину д |
| не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављ |
| на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он н |
| ања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, ко |
| а:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| {S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег |
| и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди |
| во, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим пар |
| згубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, изве |
| оју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањариј |
| у, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не |
| и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и |
| и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Ил |
| е речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо ма |
| Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} М |
| азочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог |
| ави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући |
| ки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао |
| о, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисл |
| ховитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> |
| тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посма |
| ио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, ж |
| , који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан |
| рло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва с |
| ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита с |
| о пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар |
| базан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цига |
| ат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у пов |
| ао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом сн |
| жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарств |
| је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се о |
| ој одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по |
| вечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричић |
| риште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара |
| с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичн |
| о стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он ку |
| ић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, |
| осподин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се о |
| ва на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очин |
| невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а о |
| е, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчић |
| још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана |
| , синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у ста |
| ли њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњи |
| на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даљ |
| а се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једн |
| вих одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ни |
| домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а кој |
| м обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, п |
| и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одјед |
| чна дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају тре |
| ди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по стар |
| тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{ |
| Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја |
| а сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у с |
| купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после |
| бро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео |
| се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненад |
| it="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чука |
| која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој |
| {S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> < |
| х другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се е |
| еме разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније ство |
| ица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде |
| белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних |
| р је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSec |
| ети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут до |
| амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То |
| п сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу |
| ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету п |
| овао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се |
| илно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како |
| } Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђино |
| нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је |
| ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак |
| у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни |
| стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто |
| ла је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом |
| ном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук од |
| ока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и с |
| м запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита с |
| лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да |
| знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек н |
| га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчи |
| вој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти |
| реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе |
| рина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долаза |
| којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стањ |
| осматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жал |
| едало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће рек |
| бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> чове |
| били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дот |
| ама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Пут |
| ново.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града |
| се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа! |
| рад.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..< |
| унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начин |
| l:id="SRP19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, |
| брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, |
| њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене с |
| >!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у |
| ну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преж |
| ањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике |
| и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Б |
| Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајн |
| ритисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могући |
| и.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пеп |
| лико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која |
| усте облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима |
| увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} |
| ложај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неп |
| апују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру |
| и ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, к |
| бањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаћ |
| асова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафан |
| цала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавал |
| м су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и.. |
| у под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Д |
| маћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се из |
| То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али ј |
| е, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд п |
| натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{ |
| , а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није |
| .{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела ко |
| скује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брз |
| вачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се от |
| То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најс |
| :</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, пог |
| ћи одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у л |
| , и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи |
| равице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће |
| о плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу стар |
| о довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније |
| одре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу |
| ас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме. |
| биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор |
| и.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, н |
| арог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он |
| у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изн |
| је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чи |
| а жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најшир |
| једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнак |
| та срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне ср |
| сла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени |
| ама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласк |
| м бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се |
| последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед водено |
| сподина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао с |
| вршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разуме |
| о, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуж |
| чно бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би |
| је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом |
| речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се вр |
| пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узви |
| У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на кома |
| дин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрет |
| раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на стар |
| ило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се ув |
| ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног |
| бљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше |
| ање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја п |
| к, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, |
| ражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним |
| оманда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар |
| н, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на сме |
| ђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кр |
| и право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се б |
| Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом прот |
| се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну |
| уго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му оп |
| о да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути с |
| им је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И |
| >После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дрин |
| дне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да |
| вео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било < |
| видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», кој |
| ини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе |
| рали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић. |
| Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела |
| било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и он |
| овао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" |
| а одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је ул |
| ој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> |
| {S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово. |
| ицу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим |
| одрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин налив |
| > <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је са |
| би могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он б |
| ти»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први ма |
| подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само |
| проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног |
| ило му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим |
| рству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној |
| рачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, |
| ао жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже ум |
| но у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време |
| теде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} |
| е јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било |
| хов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} Посл |
| нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам |
| ликом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко нат |
| ио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером |
| називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима |
| жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, П |
| оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати и |
| све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове бур |
| ајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивно |
| закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по талас |
| е и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не |
| кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гл |
| ако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му |
| га и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржав |
| слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном ди |
| м питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије з |
| и животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Те |
| упоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог |
| оло пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и бац |
| о догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтин |
| како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под ст |
| а зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се |
| противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" |
| а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Д |
| ичала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана |
| у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дри |
| уцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где |
| газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, о |
| измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко свој |
| Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрача |
| је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом |
| итала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин к |
| било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице плам |
| разном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једно |
| јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догу |
| и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што ј |
| откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се та |
| .</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S |
| а се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> < |
| рдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз |
| ине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само |
| и каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које |
| годи готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, о |
| која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгла |
| извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног |
| о мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дрин |
| и.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, |
| ла сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, |
| аше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцелар |
| и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви |
| те девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам |
| тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродо |
| бичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пр |
| испавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео с |
| зимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, |
| арују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S |
| истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште |
| кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се н |
| маја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се з |
| недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном св |
| орт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> |
| азио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с |
| у је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни |
| о је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где |
| мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне пала |
| теде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио |
| м крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и мо |
| кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његов |
| у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућим |
| ран, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб |
| новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не з |
| } Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, а |
| !...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дван |
| ош лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир с |
| епо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једн |
| дало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, а |
| и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла |
| емаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао слас |
| прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Д |
| је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба |
| грљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грц |
| ће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} |
| е подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље |
| ају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке |
| е мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за друго |
| азне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик ск |
| рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице! |
| напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и |
| оме, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који с |
| графију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није |
| нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p> |
| готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једни |
| тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, |
| здвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командн |
| звињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крч |
| дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледо |
| лавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му ј |
| тра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте |
| ..</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, |
| та до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на т |
| брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејс |
| јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледо |
| је овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола |
| и и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слуш |
| будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо ј |
| асутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће |
| м снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, ко |
| у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских |
| ва минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека |
| вској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз |
| ји преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћ |
| јеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза |
| се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар |
| паљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прор |
| рећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} К |
| ипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сла |
| е нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да |
| 0" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз |
| на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где |
| тио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвал |
| сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни |
| ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас |
| још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило м |
| шао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на |
| ад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило |
| путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без |
| марао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској |
| сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и п |
| дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се испис |
| мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, на |
| едате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша |
| нопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> |
| лама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му |
| а, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} |
| /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који |
| г господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада поз |
| бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га |
| е.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом наза |
| дједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S |
| е реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман д |
| једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак |
| то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина |
| који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: |
| екте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредб |
| ретпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао н |
| на спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село б |
| много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани л |
| nit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен |
| > <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај сви |
| јно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог м |
| био је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} |
| са је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе грани |
| , који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о нек |
| } И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, з |
| и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе |
| смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се |
| утовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који |
| спавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад ј |
| изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> |
| цима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и с |
| еговог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не д |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали њего |
| се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он о |
| рњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад ст |
| о од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије чове |
| , скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрв |
| е, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочи |
| мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све ви |
| ички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и |
| обро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а |
| јави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па |
| </p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његов |
| ли под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p> |
| ј страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једн |
| но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага |
| ="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је гов |
| ка, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у свако |
| ено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било |
| ц дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нек |
| сти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљуба |
| исуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се мо |
| /p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и |
| светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, |
| еда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! — |
| по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави: |
| мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић |
| подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено з |
| а у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавају |
| оласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило |
| ење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, |
| девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њи |
| које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се |
| о реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у |
| мо два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други |
| — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} При |
| подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собо |
| пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Све |
| ји се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за |
| и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили. |
| квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим м |
| морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за |
| али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомот |
| чин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатк |
| време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек при |
| ву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујев |
| гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жен |
| знатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазил |
| о да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и сада |
| су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У о |
| ренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни ј |
| у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради с |
| ом ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала |
| и небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окр |
| вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с |
| дна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одли |
| е те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зи |
| струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други |
| најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој |
| и и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити |
| , то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се ра |
| , у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за вре |
| зултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже ст |
| да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је |
| њени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке |
| о шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући |
| аскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, |
| најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико годин |
| </p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић он |
| кну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини |
| , остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу |
| ког Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језо |
| се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво |
| г моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати |
| вог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на |
| ваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је зн |
| ићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитур |
| покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и с |
| </p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-о |
| од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале |
| хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је |
| еталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кне |
| ину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једн |
| уларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Ј |
| лости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је на |
| ава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао свој |
| воју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун |
| емирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушил |
| гао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господи |
| пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све |
| о је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у м |
| ирена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над к |
| и ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и |
| е на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, |
| ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара |
| о уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати |
| учно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у жив |
| акове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најду |
| елнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту ј |
| рији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а |
| је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзаци |
| теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недого |
| мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао ма |
| његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем |
| нчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне |
| тњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <p |
| и требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима св |
| за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id="SRP19141_C1"> < |
| старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два |
| Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепи |
| ету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим и |
| ни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вред |
| најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати |
| иролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао с |
| је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је т |
| у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погл |
| ерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} |
| дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права |
| помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достоја |
| {S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> |
| има му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од |
| ђе лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз д |
| главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег |
| , потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се |
| неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} О |
| споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Варда |
| бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у про |
| ом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, ти |
| пијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при п |
| {S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јак |
| опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако о |
| ницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, |
| после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном гос |
| а завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га |
| лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из |
| S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на ш |
| еката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре |
| , али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б- |
| могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној ст |
| ство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучи |
| љењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} И |
| враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дрин |
| је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припада |
| атку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву |
| крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је |
| ивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни |
| самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, |
| плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага н |
| нтом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не остављ |
| и пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје |
| радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" x |
| {S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од па |
| нај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што в |
| вљен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој |
| долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја |
| ћем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степен |
| ом, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се |
| инчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он ск |
| грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко |
| оје су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак |
| је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је о |
| ве је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добров |
| уги грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна меш |
| ни ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много при |
| о завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник |
| вратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у ду |
| ој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} |
| скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубав |
| > <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и ш |
| ућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону беог |
| лазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на |
| али једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? |
| заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, п |
| Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и |
| надан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Заш |
| т бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душо |
| а себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер см |
| , просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са |
| ивети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је |
| и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима д |
| /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и до |
| .{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао у |
| свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} З |
| и пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смр |
| ти учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је |
| ад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту ко |
| до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Б |
| ако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гл |
| таде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је |
| или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату м |
| Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавн |
| ло покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим |
| " /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи |
| амог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у св |
| а, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги мор |
| товског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико |
| с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала |
| етку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном |
| рен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему |
| гаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одврат |
| се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити |
| сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчава |
| свесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим друг |
| лну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на в |
| ца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и св |
| p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку |
| е за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су реше |
| ња не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се ла |
| којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи |
| а је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб |
| ањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке |
| ражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бић |
| и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразум |
| спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с време |
| почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање см |
| а носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p> |
| ећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња |
| те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говоре |
| а врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац |
| ром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је би |
| ђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор |
| маћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати до |
| ликој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на о |
| втине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колеб |
| утем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ у |
| .{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би оп |
| збојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и |
| Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почи |
| рочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао под |
| н <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собо |
| ављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p> |
| развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено д |
| ног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, ко |
| редним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не изла |
| уге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут тр |
| ично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путн |
| није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хте |
| епознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одла |
| сит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад с |
| p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђ |
| , који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове |
| ћ, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте п |
| тим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија |
| га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, |
| енутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} |
| е што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле |
| а неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздис |
| тцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не б |
| ла се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, пр |
| мар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване |
| {S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети |
| заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог н |
| е отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и п |
| <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душо |
| е у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одјед |
| p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био у |
| амно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да и |
| оценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад |
| > <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато |
| <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у т |
| ћег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњос |
| арило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у посл |
| лубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, |
| томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p |
| али, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Т |
| з темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А |
| , да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb |
| киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки |
| атоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе |
| жио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, и |
| ти не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу |
| их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем за |
| очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ват |
| њеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> |
| е разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <di |
| а утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници |
| узети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта с |
| д празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су д |
| еним друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с п |
| аге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на вла |
| тно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима в |
| S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад ве |
| ца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости с |
| ба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који п |
| слу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спо |
| и није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с на |
| И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили свој |
| риватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ств |
| о тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо |
| гло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек |
| наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима |
| у ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и нем |
| иљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе |
| и-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда н |
| чела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се ж |
| унце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, сам |
| ан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вар |
| ом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту |
| На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, |
| нос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, ист |
| а двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију п |
| извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворит |
| једничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог насл |
| е залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне |
| браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама |
| поменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни |
| мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним ледениц |
| а се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} |
| лађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја |
| >Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња оз |
| састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дуга |
| иди и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања |
| три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Ње |
| неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаш |
| грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се |
| е овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има та |
| прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се |
| ије, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен |
| ва паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из кој |
| да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиц |
| а паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим |
| ије могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту |
| плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а д |
| ом створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто те |
| ојаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевал |
| ени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су п |
| занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечу |
| еч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разго |
| кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој н |
| /p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно |
| зак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши |
| емирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се ма |
| ом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, |
| ове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромито |
| S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати |
| ог већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве н |
| мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедник |
| нима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га и |
| к воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав |
| капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћ |
| о да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пр |
| очијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који с |
| а је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, |
| смислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио |
| <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страд |
| је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратн |
| или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, |
| у се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под њ |
| к услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па к |
| му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад н |
| анде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница |
| мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде |
| и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром. |
| анове, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар |
| маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А |
| ог света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово |
| unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дрин |
| рага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванск |
| ања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог |
| убав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао |
| су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под |
| их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душ |
| писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах след |
| неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.< |
| мрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећ |
| <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тра |
| > <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женам |
| чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, он |
| строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људств |
| овом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, порек |
| долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић с |
| том значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и так |
| се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учи |
| ећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, ш |
| S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само |
| е две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад |
| кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је ла |
| не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би к |
| га ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је |
| ична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла с |
| м, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То |
| њу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те |
| но, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијаш |
| старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна з |
| билазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени с |
| нанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мраз |
| главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не и |
| земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју б |
| } Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, кој |
| се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у ча |
| д се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за |
| најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, |
| ани, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у то |
| оном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| није глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p> |
| о разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада |
| ције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле дан |
| јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад с |
| ом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која жив |
| ања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— « |
| кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај |
| Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али |
| кну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се |
| извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да б |
| а тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко |
| род и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објек |
| ао олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Мла |
| х степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — с |
| зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуств |
| г допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и с |
| уше празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гос |
| ођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пр |
| гова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити ж |
| аскавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још им |
| последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног чов |
| олазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <mileston |
| Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ва |
| и кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{ |
| лоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђ |
| чићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ бил |
| у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаук |
| етана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенс |
| и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се о |
| а кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио д |
| угом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном го |
| дени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспав |
| тио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је ч |
| а.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На |
| јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре град |
| слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња |
| овим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађа |
| још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се |
| упљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у |
| ледњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који |
| шки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише п |
| столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке р |
| /p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са сви |
| итрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајућ |
| дбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p> |
| ног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању ши |
| а се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излаз |
| нуарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуш |
| /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су |
| шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? |
| положења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, |
| салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте |
| засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе |
| н једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, |
| се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасј |
| е зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни прив |
| обре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући |
| пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу |
| им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у р |
| е ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и поно |
| Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише пр |
| ла, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он |
| само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта с |
| лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све |
| о је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на п |
| ра од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотл |
| а, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и чита |
| окривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи |
| аписа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећ |
| дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунск |
| пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се сма |
| ија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске р |
| ављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| а и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и |
| радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по це |
| у варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S |
| чићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала с |
| питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да |
| е остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" |
| ом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. < |
| воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који |
| чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби мога |
| х речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио |
| Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију |
| укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и а |
| је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ брод |
| јевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мал |
| свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног |
| з питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с |
| Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога |
| у, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења |
| расна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво с |
| чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} |
| средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Команд |
| е вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш во |
| стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, |
| . али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за це |
| тола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више са |
| о звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, |
| дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из |
| ране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа |
| дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле |
| лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринч |
| појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве |
| упља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви |
| заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, шт |
| уци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезањ |
| ишта учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претова |
| авала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="c |
| ше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак д |
| раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} |
| истаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задр |
| У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је |
| дари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лиц |
| леда у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, |
| S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е в |
| оста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он ми |
| ин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолу |
| шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и д |
| којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских |
| , од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне ст |
| и да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он по |
| урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — ка |
| оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани неверов |
| , скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну |
| што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путн |
| ад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <mi |
| е ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији |
| p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуња |
| ност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи |
| самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић прв |
| у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и с |
| атрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Ма |
| протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скр |
| је с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо с |
| еља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем |
| ом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> |
| њој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} |
| дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мос |
| о пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљ |
| тајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је и |
| ићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се м |
| а, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је т |
| о, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, |
| је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћут |
| on" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, |
| <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, г |
| н прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз |
| бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве |
| е дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јав |
| алити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који про |
| службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштв |
| рада, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто вез |
| дима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{ |
| радио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у |
| у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друш |
| екте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} |
| сак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим |
| а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима |
| Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње |
| тије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, н |
| згланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који т |
| ос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, н |
| p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипа |
| њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Зн |
| не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морав |
| а она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" |
| поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му с |
| ли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише брод |
| ој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити |
| десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених р |
| дног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво н |
| .{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} |
| анас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости ок |
| стојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фа |
| е сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А бил |
| промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, |
| це, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи. |
| раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је бл |
| и «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удар |
| живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, к |
| са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у |
| задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, |
| грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније |
| .{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да |
| изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке |
| о зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први ред |
| најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њ |
| > <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док ј |
| сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора |
| отов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не ист |
| ежавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос |
| не, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта |
| ваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S |
| х пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и шир |
| емунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у д |
| ена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Там |
| првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опрошт |
| м ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</ |
| е струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и дру |
| ског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на |
| за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравни |
| оз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаш |
| жних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар |
| ичасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, |
| , које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као оло |
| духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</ |
| и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скрив |
| кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му |
| Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под |
| ед кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од он |
| изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S |
| p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, к |
| них побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају |
| ске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном при |
| од је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њ |
| енама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се на |
| не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после |
| души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад поз |
| никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно |
| ли пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од |
| н трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се |
| м руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута |
| дном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте |
| писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> |
| кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог распо |
| е тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је |
| егиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже ви |
| </p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима. |
| е узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, |
| ићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он |
| ола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још |
| бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, |
| а командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог |
| оји животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} |
| тај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у к |
| умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном прос |
| дом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће |
| зо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он уп |
| оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог |
| ад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да |
| тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> |
| , кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ру |
| шава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи |
| оја се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде је |
| добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{ |
| , да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, к |
| кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ де |
| </p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се ч |
| рева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити» |
| скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљиво |
| добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најген |
| бе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који |
| д на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, |
| ог кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој кома |
| њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, |
| ог дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, |
| још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово са |
| разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бит |
| ао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби мо |
| <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један к |
| е то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n= |
| других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није |
| то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом. |
| катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и |
| ћање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта прин |
| е очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у |
| и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живо |
| n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром. |
| а за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни |
| еса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добр |
| роћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лу |
| а га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — |
| ор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљи |
| их страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се |
| ико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пођ |
| ан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дв |
| значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних |
| сти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је |
| уком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији |
| S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан проз |
| рад је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пуч |
| палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатко |
| бијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележников |
| та више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Сп |
| врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, |
| су собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице |
| n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> |
| о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин |
| рани и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пр |
| е само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или |
| вих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржи |
| наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао |
| {S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно |
| га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну |
| н је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно ј |
| Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити |
| S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одј |
| да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљив |
| } На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених та |
| ји му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко З |
| ...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Др |
| ољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари к |
| де девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од |
| ти пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савла |
| ра?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто на |
| од нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети |
| >Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пр |
| из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловач |
| ечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске |
| ова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у |
| им изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора |
| агубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих |
| о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих друг |
| ном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и |
| нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена пр |
| е није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, |
| начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, ко |
| н нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оруж |
| , управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да ни |
| цем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Ку |
| од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој и |
| капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при |
| су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - |
| ио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и дост |
| зне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни пр |
| легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још |
| друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и стари |
| {S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, ко |
| иликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и |
| рча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за од |
| а смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> |
| ћи свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су |
| Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добр |
| голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и б |
| се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала март |
| света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, |
| до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада |
| , <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у с |
| Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрља |
| још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оста |
| леса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе гра |
| то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејт |
| и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и |
| век, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништ |
| ; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под |
| не, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта с |
| станишта. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно |
| ав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „ |
| веде кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукари |
| гових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се |
| ава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећ |
| <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже боко |
| јаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{ |
| , која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и г |
| о.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако ј |
| коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш бри |
| за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, |
| ам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S |
| ним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени погле |
| ше страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају п |
| сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова вра |
| — «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре ка |
| адом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу |
| свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што нос |
| > <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам се |
| аље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и |
| ошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је т |
| необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих |
| в човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> |
| ом, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapte |
| тимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног |
| екрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво |
| жаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегда |
| јстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја |
| љно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и њ |
| мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљин |
| а није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосред |
| ко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре гр |
| ић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спарен |
| м одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и |
| сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Њего |
| ај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокре |
| х народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство |
| днијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, |
| већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена раси |
| <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем беогр |
| овац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна сли |
| ријама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или к |
| ано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на кр |
| едан љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дри |
| , погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} |
| на дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана испол |
| а сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора |
| нчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону |
| ма, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели |
| или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, кој |
| дно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар |
| о свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једн |
| ицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пут |
| покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после |
| е једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара |
| пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од ку |
| Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћо |
| овека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се ра |
| се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и |
| а и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у |
| о бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> чо |
| у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> |
| !...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће. |
| путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро |
| кте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, а |
| дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике |
| вцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} |
| други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна м |
| пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{ |
| 7" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумња |
| прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам би |
| дини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности јед |
| ишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се |
| одне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на |
| S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, к |
| и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| арицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се до |
| ан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добр |
| д службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице |
| ке дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним прил |
| ори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, сино |
| облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном б |
| } Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједн |
| Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Јед |
| ар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против њего |
| асима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само |
| е ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тр |
| <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде |
| о..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из за |
| едочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појач |
| S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, к |
| , кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском рук |
| ској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је сл |
| јући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од о |
| се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неко |
| {S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио вел |
| је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим |
| светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапи |
| и се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> < |
| нораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, заврш |
| за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске об |
| чи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, у |
| д крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовск |
| сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужн |
| сполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристо |
| наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које |
| ређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила сво |
| после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И |
| ега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане в |
| ду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршет |
| и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и |
| > <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правил |
| о брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изглади |
| ањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p |
| ју никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се |
| убави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно са |
| се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби б |
| аме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све д |
| возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси |
| ма и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутил |
| мо промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицал |
| е ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, |
| ко је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробиј |
| одник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то сл |
| њавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улиц |
| p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у пр |
| ада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне |
| димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и бе |
| ом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста цел |
| раном долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, |
| е онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три |
| притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекај |
| раћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није |
| ва—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радн |
| епрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> < |
| гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да ј |
| удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као н |
| зле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом послед |
| ег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређуј |
| биције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле д |
| илно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочиј |
| Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се о |
| се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На |
| ли и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наст |
| д видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није би |
| ислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, прину |
| ка.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са |
| под ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика |
| о сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спа |
| ких дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у |
| акови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена |
| раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати њего |
| дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!. |
| а нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што |
| ати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући |
| ..</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, как |
| ели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других |
| ругом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмисле |
| иже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чуд |
| се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло |
| } Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није мо |
| асење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер |
| <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друшт |
| p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу п |
| и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гаран |
| ј се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за соб |
| рчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате |
| к крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздух |
| и се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах у |
| ких планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће. |
| има...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усн |
| тематичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, ос |
| вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вра |
| ан свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} |
| Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу |
| ачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n= |
| дар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни |
| вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, |
| <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико дес |
| пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У |
| ђаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Ар |
| уши нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко. |
| .{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} |
| и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе |
| от.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској фор |
| дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у |
| се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат гл |
| ичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине |
| олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, д |
| ажи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одје |
| о после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном г |
| у дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту.... |
| ј простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви! |
| ег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да ве |
| целарије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједн |
| са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак св |
| их — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} П |
| е подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за со |
| у ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господи |
| !</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о див |
| утника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи с |
| ди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршит |
| обу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готов |
| ли за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свак |
| га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на ст |
| /p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у |
| и кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несве |
| највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршав |
| м он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{ |
| и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсно |
| p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је би |
| о своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хте |
| <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучил |
| ни позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежур |
| неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је л |
| ана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са со |
| би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни |
| ловима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је гово |
| рзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео с |
| је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свир |
| ирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље пад |
| чи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци јед |
| д се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у |
| сли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан вел |
| ру и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико ни |
| ужа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуч |
| се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути леп |
| капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренут |
| држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>. |
| , којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у ст |
| оји су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, |
| кад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, |
| се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дре |
| ји не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и пр |
| с ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова |
| жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и се |
| месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад |
| гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, |
| е кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежава |
| S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу м |
| но отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче |
| ера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Т |
| т увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{ |
| ју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватре |
| очијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна с |
| је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једн |
| ди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> < |
| лике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем сми |
| едње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћута |
| и, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{ |
| овника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад |
| сновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, посл |
| „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше с |
| могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли |
| вети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издв |
| и.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбр |
| на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..< |
| hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, |
| спођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и усл |
| рема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два |
| ад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје с |
| ешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде |
| а...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види ч |
| јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} |
| и.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи н |
| Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огле |
| жног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете кућ |
| е, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је |
| је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «зб |
| гнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p |
| абије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељ |
| ко подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи |
| ић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у ду |
| линдера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављај |
| акле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па н |
| к чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређ |
| сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — |
| on" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те |
| висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих до |
| ије под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнок |
| н.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их |
| о раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газд |
| огаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса отк |
| била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му неп |
| ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Др |
| свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ип |
| он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни ум |
| лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још н |
| ио ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече м |
| } Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток кр |
| >Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, |
| дном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том |
| д оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с п |
| "41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У |
| а или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и груд |
| о онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с н |
| {S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају |
| свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, |
| ивала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" |
| а и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одуз |
| и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на о |
| ак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, |
| ео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душо |
| ку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, нас |
| оћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ |
| остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, ко |
| >У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане |
| а бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје с |
| љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену |
| није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке |
| једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Бил |
| ко му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, |
| удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и сам |
| з свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мир |
| у.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски би |
| о је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треб |
| о вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и н |
| олике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере |
| Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које и |
| ло ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година изб |
| ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком пр |
| t="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на сит |
| вља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на децени |
| разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам ч |
| о исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре с |
| т месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је |
| њавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха |
| ао најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико год |
| команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, г |
| тури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за уз |
| у, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се |
| о весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранк |
| инчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао ј |
| преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на маје |
| ном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>Т |
| е, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим |
| ло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на гл |
| ји.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може до |
| н то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, как |
| им зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечи |
| ту, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га |
| сним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Ње |
| ци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на ко |
| има, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало би |
| пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописн |
| и ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од с |
| ви се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те |
| ме вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненад |
| ске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло |
| лаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксав |
| ма, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радно |
| ју само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а |
| ву тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту у |
| дједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима зви |
| послетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што |
| лазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подв |
| ије одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави |
| другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пр |
| } Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излеч |
| и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учеста |
| смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати |
| тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у |
| ољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело |
| илазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим другови |
| среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није |
| тати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али с |
| но морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који живота |
| ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше леп |
| као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути |
| анизма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S |
| едија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућс |
| ег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љ |
| ве, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о н |
| уца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини |
| еме одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша во |
| <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа |
| инчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом бо |
| х способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из теме |
| арског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се |
| уктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако |
| видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже |
| истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од |
| брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепо |
| ј мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела |
| гу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и же |
| p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног |
| ма.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те |
| Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и прету |
| l:id="SRP19141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видни |
| кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> < |
| овек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љуб |
| <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године |
| чање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Веж |
| а, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натра |
| реме је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицим |
| у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облак |
| нило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити |
| вљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најсл |
| > <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовник |
| лаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се ога |
| чима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p |
| ње, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" / |
| о наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канце |
| ..{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године |
| ала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борб |
| герова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{ |
| p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се |
| 6" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под |
| бирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на |
| г госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи |
| рају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом м |
| час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Н |
| напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, |
| њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим поглед |
| ти небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу при |
| лико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с |
| ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самооб |
| и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није има |
| ндног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај |
| остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства |
| це у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да о |
| је.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш |
| S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} С |
| ега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи |
| дала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огла |
| волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дуги |
| ачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А са |
| Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухра |
| судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило бес |
| се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се |
| 41_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се |
| а Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се ук |
| је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад о |
| рила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или |
| им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква |
| ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју ис |
| ло завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb |
| чића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} А |
| аве, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати |
| а мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли |
| и, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и по |
| м господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасв |
| ла на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе |
| тановима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, оби |
| е.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један трену |
| Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те |
| подин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је |
| подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног до |
| , треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућен |
| абаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледа |
| где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрна |
| ремена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Б |
| уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате |
| ма.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, саби |
| става, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе има |
| жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарил |
| ође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „ла |
| ти кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде |
| нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бит |
| {S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — |
| је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећ |
| .</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са со |
| шом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко |
| новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, |
| у, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шл |
| , сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано |
| ним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази. |
| олинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристова |
| после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њ |
| кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> |
| аду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока |
| <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо |
| и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S |
| х планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S |
| трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у |
| редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачају |
| о, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, |
| а могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча |
| овање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, |
| Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом у |
| ити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за |
| .{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се мога |
| ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> < |
| ајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, |
| се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енерги |
| се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња х |
| мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се л |
| а петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла п |
| етом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и з |
| е градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p> |
| одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, |
| у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време сти |
| ак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} О |
| и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у |
| ринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га зб |
| им возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне пут |
| поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта |
| бе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико го |
| ат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је с |
| енцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — |
| беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бр |
| и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисур |
| овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али |
| ајкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на то |
| а и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} С |
| весно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов |
| то ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рад |
| тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога |
| уби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопств |
| ребала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отвор |
| у устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио |
| чених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те топ |
| није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није м |
| ашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао |
| изи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, ст |
| ај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад д |
| е драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксио |
| ему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потреб |
| је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} |
| Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вр |
| лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и |
| а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном |
| љавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p |
| осленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби |
| ра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали мук |
| ћ морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која |
| бјеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног ју |
| е или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумра |
| е услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, |
| је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере о |
| рамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би вер |
| о пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пу |
| о праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</ |
| n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао он |
| г обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} |
| требан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је приро |
| мислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисци |
| компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт с |
| кудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi> |
| есмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје |
| ић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> |
| а као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни |
| S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Т |
| е, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим п |
| ан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока |
| tone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, |
| бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је |
| огло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију» |
| лечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређео |
| да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен. |
| запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у ос |
| а, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То |
| е на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се |
| ади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђа |
| ати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други г |
| Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су се |
| човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријентал |
| њеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — « |
| ној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан |
| групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је а |
| пасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њ |
| им луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у то |
| секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне ж |
| а, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Во |
| их девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је |
| ако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршит |
| о је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарск |
| мате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и |
| ек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, |
| д буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осет |
| латарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказива |
| тазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвор |
| алој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саст |
| се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљ |
| умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међ |
| : да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало с |
| не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једно |
| трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раниј |
| ака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак н |
| пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не |
| му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне |
| ки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исч |
| се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га с |
| бав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стрес |
| , да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прили |
| неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан н |
| ад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Буни |
| — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд |
| ладиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклонос |
| , али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан прем |
| целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком н |
| џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинск |
| , дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред стани |
| ега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Запо |
| Section" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру мес |
| .</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месе |
| тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне р |
| S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чу |
| ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуш |
| о!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} |
| аштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> < |
| лином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брз |
| ика, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, |
| леђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} |
| .{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није с |
| да скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и |
| у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост је |
| дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којо |
| ет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је б |
| треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад не |
| некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда н |
| а и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом б |
| осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у |
| д први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко |
| даоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са свој |
| !{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, о |
| помени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре |
| ега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone |
| ти, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су и |
| тих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div |
| с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </ |
| жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није |
| мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра |
| ке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим ак |
| срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијални |
| изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натера |
| ог брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона |
| имовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовник |
| бира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њи |
| дан другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, |
| тку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихо |
| те за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, |
| ла на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана |
| о под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играч |
| њевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предоч |
| ементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не ост |
| о с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зград |
| pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, |
| аст тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам |
| му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је ост |
| су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран |
| <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре |
| .{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету |
| дним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче послед |
| је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно јед |
| у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да |
| </l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске |
| .{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловал |
| p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови |
| Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболе |
| међу уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом поч |
| имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-д |
| израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим са |
| ли није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да б |
| ачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном сна |
| </p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у в |
| једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам би |
| тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} |
| ваним за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко |
| му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, |
| пусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вече |
| урни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да |
| су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било |
| су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте с |
| атим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади приј |
| ити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време |
| м, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се т |
| {S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео |
| снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му |
| ма паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да |
| на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љуб |
| ти, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене про |
| ubSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му с |
| p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логи |
| ца било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држањ |
| изији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица по |
| све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чи |
| азаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па |
| ежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао |
| следњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, |
| кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напре |
| едни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим |
| згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службе |
| енијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</ |
| о.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се |
| ивен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тр |
| жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четврт |
| тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породн |
| н није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цили |
| овољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и про |
| би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за с |
| сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи |
| упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила |
| његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, по |
| чић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n=" |
| пијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега |
| зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и |
| сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једнолик |
| а је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најза |
| опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, к |
| видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до |
| и се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим б |
| гу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало |
| ве одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре нек |
| сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук о |
| деов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко |
| ах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S |
| све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{ |
| било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни |
| ним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и |
| а њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-морган |
| уше, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном сал |
| ости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone u |
| езнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само ње |
| односио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Д |
| амачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови на |
| ачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашња |
| <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је |
| а предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, ко |
| манду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свр |
| {S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помр |
| губио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће |
| ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако н |
| на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовим |
| а правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне |
| ушу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{ |
| и левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчић |
| } Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и |
| b n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, |
| веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{ |
| се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца. |
| рока, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и к |
| акованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча пр |
| } То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрна |
| чију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној ру |
| ло тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p |
| е последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} |
| о одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p |
| гова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још |
| својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на два |
| ених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затв |
| о блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{ |
| је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирањ |
| бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично |
| већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се ко |
| разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар |
| о.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубит |
| ла главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак н |
| састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гво |
| " /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ тре |
| знао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и |
| , онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Траж |
| </p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи пра |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо |
| асте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених |
| о види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећа |
| апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраће |
| хранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком |
| } А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџб |
| p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, |
| ају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед |
| он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4 |
| unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Ч |
| бар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и ура |
| и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да п |
| ра, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о то |
| } Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави прво |
| би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (је |
| оја је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улиц |
| до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав п |
| нако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгл |
| , висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћу |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није |
| нава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притис |
| вало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић |
| из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког |
| твено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право г |
| зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни н |
| а, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се буд |
| зили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто брж |
| е возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и |
| њичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места |
| породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као |
| »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, |
| еже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном |
| цу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су |
| правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју р |
| аде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје чел |
| у адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дри |
| , сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима.... |
| емају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено |
| тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околи |
| орао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина |
| а се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих |
| ветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао с |
| мичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све |
| ад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брз |
| тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конст |
| о за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градс |
| леже време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали к |
| </p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у су |
| м Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно |
| е ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну ре |
| зо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, пр |
| објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им нар |
| ног састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије ду |
| </p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задо |
| она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љу |
| му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неб |
| петан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са ут |
| анизам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свес |
| ног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну |
| уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, |
| и брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, |
| кључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим до |
| адмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је |
| упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господи |
| ад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очим |
| ешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старије |
| ио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, |
| а раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам св |
| ј грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клеца |
| осећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечер |
| ке лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном |
| му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p |
| чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, пр |
| цепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих вре |
| ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега |
| т с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он са |
| мрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи ко |
| "SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је д |
| м тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chap |
| пала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај |
| био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју |
| ова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде врати |
| p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову |
| {S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место |
| ута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мал |
| јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу с |
| е избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, и |
| о идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љуб |
| брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисци |
| ц, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак |
| мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље ч |
| у» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у |
| ди чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смуш |
| је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јур |
| застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, мест |
| нчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уно |
| м броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натовар |
| дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и |
| умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао л |
| је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица |
| асветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено с |
| и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Др |
| јним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве |
| ни још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче |
| бу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са см |
| адањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева к |
| крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Руч |
| ш маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на суср |
| one unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Д |
| брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то н |
| споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код мла |
| тај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад |
| дједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој |
| коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није |
| љао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану |
| ани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div |
| азио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала во |
| , данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости |
| клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, сви |
| ао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ, |
| дарају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у |
| се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме из |
| ио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио свој |
| само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и |
| село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} С |
| ла с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обој |
| ну, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} |
| пио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би с |
| p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кр |
| њаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни тер |
| шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната |
| душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име изви |
| в тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није |
| је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатк |
| спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао с |
| тина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку д |
| одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није н |
| с, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</ |
| ише мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео к |
| ут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у ма |
| мереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у с |
| а неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали но |
| ечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, ко |
| д није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Жив |
| зио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опи |
| ко му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, |
| пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултат |
| ставити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су |
| ј је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и п |
| Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} К |
| уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и с |
| .</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, |
| анили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног ју |
| крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изну |
| саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с |
| ици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели кап |
| е свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} |
| ошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе |
| оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачн |
| посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, ст |
| а“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу |
| но учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — |
| а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Ил |
| мо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} |
| постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут |
| се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановс |
| , а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које н |
| радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала |
| ромена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покрета |
| } И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је за |
| он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици јед |
| стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, ка |
| не дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, ка |
| {S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опш |
| господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвова |
| готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набије |
| е осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти |
| ћи се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув с |
| .</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали |
| ући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте сне |
| укама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љу |
| ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку о |
| мена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или |
| рзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са д |
| дневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервоз |
| <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које |
| д острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име |
| ледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки ш |
| SRP19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је |
| тао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су |
| p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини ув |
| да на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао |
| после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност |
| ћени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на култ |
| , године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао |
| исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био |
| те, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сл |
| ку Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} |
| само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни ти |
| авце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жал |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног |
| загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке мла |
| бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одм |
| рак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног |
| есно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први |
| ажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напре |
| Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У |
| тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, д |
| , јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, |
| ји су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је |
| да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај |
| !....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој |
| како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се про |
| ви безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p> |
| м капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има та |
| у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је усл |
| оја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано |
| едходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то |
| имали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопств |
| milestone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа н |
| точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвече |
| крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица кува |
| довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме раз |
| више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера те |
| оравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде д |
| и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спо |
| ло, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрш |
| ста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога |
| новништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен з |
| . </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно ра |
| {S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање т |
| ало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се |
| ој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог |
| д и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један ве |
| /p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n= |
| опала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за ле |
| у слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чароб |
| lestone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учите |
| г постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад |
| рови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастро |
| лих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је |
| а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још |
| е очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> |
| 19141_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му |
| чи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутр |
| лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, |
| та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечак |
| у!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би с |
| Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у ду |
| } Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је ст |
| а карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Н |
| собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњ |
| свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу |
| беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу сн |
| свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим |
| питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јест |
| све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор |
| огло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасн |
| је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице п |
| одније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај. |
| им причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, |
| <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се за |
| јјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гад |
| цање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презира |
| чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p |
| у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још је |
| велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гу |
| <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и њег |
| маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмањ |
| на, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Импера |
| и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није би |
| осте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога иск |
| и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања |
| кашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске у |
| енади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала. |
| на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се |
| од тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, |
| а претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изаша |
| испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зара |
| и могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем |
| ледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први к |
| је журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} |
| них објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остат |
| о те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим в |
| Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе |
| ај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му |
| им, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најста |
| Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S |
| нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га |
| танског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао прип |
| кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притиса |
| руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, |
| е за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали |
| а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спок |
| л’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на ши |
| е неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много |
| кла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежн |
| било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но |
| Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{ |
| } С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Д |
| редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у |
| им својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Ал |
| овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен с |
| уке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.< |
| е у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок |
| ридржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа п |
| је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и купова |
| .{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена к |
| једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе та |
| ашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је со |
| морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладо |
| тарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, |
| таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и |
| змишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и |
| веном себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> < |
| ељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи |
| њу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив но |
| оти без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после че |
| та до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била |
| иморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем |
| отле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брз |
| м коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, в |
| аде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже ко |
| апетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} |
| ки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала |
| са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је |
| злазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пе |
| жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштве |
| "48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, |
| чијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске р |
| ићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, |
| p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пуч |
| срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене |
| тковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом р |
| нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и |
| ца сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Кр |
| уштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије |
| ош брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе |
| ележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене |
| {S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледо |
| жом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори |
| тио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен |
| и сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам са |
| ица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изне |
| и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бе |
| гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више |
| н и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром г |
| е Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављат |
| ма могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту мас |
| родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни само |
| </p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре д |
| е поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чам |
| осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између |
| е пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речим |
| ан младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су |
| уче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек с |
| јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек с |
| ала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id= |
| осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио н |
| СИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да |
| снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!. |
| је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић по |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на |
| дној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога |
| це и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у ко |
| о, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно |
| ај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, |
| ом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, |
| оново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој |
| ко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забел |
| слетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што с |
| на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, |
| , док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад ч |
| вних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској |
| а крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поч |
| у.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, |
| савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> |
| не његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна |
| од сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало заго |
| ина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушава |
| влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, |
| није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом |
| њен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једн |
| о свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што т |
| ај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песниц |
| Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> |
| а за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком |
| ближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постој |
| да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} О |
| етана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?.. |
| собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном |
| тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек ста |
| оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, |
| и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сет |
| недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи |
| инио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена но |
| Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крво |
| S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, |
| рироди су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до но |
| тити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="su |
| која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја |
| ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и |
| {S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те |
| тари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица |
| рду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се во |
| енту.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег ве |
| им ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати пол |
| ије се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био же |
| баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме |
| х лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравск |
| плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је с |
| нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p |
| ње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бро |
| ије више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфер |
| е и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и послед |
| } Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осе |
| водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова пој |
| роким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко гото |
| ји се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Д |
| ти моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не и |
| ично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с г |
| д не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што |
| адају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на |
| сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о |
| е учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког за |
| то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с д |
| ају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца об |
| лења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и ч |
| је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазн |
| а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај |
| у механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} |
| целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа |
| дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку |
| Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је |
| ила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина см |
| оче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И |
| р ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и п |
| nit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у нове |
| ен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новем |
| нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капиј |
| излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам з |
| на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у к |
| у ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља |
| на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савс |
| аслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану |
| пунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, ш |
| ђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској ни |
| ако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову и |
| о крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже пе |
| <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48 |
| изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>А |
| се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту в |
| угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким наглас |
| лаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и н |
| приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и по |
| је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао |
| више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, |
| аш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна све |
| ултивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други |
| без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> |
| преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сум |
| , јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, ка |
| прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о је |
| ила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана м |
| ачи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају см |
| а те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само прома |
| топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике л |
| е спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се |
| мех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, ј |
| и својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака вол |
| ана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више ни |
| авцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} |
| тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите х |
| дног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод о |
| м објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У |
| а команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Зем |
| а, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине |
| му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, п |
| аље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста ко |
| исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре сви |
| tone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера |
| еодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у |
| аде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и прит |
| ио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команд |
| ога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње исп |
| к сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с чове |
| а.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена О |
| ричу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорни |
| ијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наре |
| на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он о |
| к, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада |
| редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично ник |
| ветковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасно |
| слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не |
| тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су |
| p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног бр |
| еном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју стр |
| {S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао |
| ежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, |
| животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и |
| сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Л |
| био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врат |
| е мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?< |
| би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним п |
| pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извин |
| Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застад |
| тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег р |
| дах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било |
| у одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, у |
| је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb |
| тављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и па |
| <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. |
| ..</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећ |
| tone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника |
| е добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и |
| ст; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, |
| и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се ја |
| већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз |
| ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи! |
| чео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, |
| си чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p |
| што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су уве |
| и никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јаче |
| ећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да б |
| е лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у обли |
| оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у с |
| е тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом |
| же уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу |
| да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколи |
| елнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу |
| у.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави |
| ило би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, |
| али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, |
| не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи жи |
| и, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и |
| орао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све м |
| аргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лу |
| », која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом |
| ена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни саст |
| бију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгениј |
| ?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто нали |
| том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пун |
| сна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, о |
| егов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини. |
| љно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у |
| ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} А |
| таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек |
| ј, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња |
| ="sr"> <text> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан је |
| т-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимег |
| са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се |
| l:id="SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак |
| се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринч |
| реће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен |
| труисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура |
| рашна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, |
| подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>У |
| .</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и мо |
| е учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом круг |
| на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у |
| исли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у им |
| ...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, |
| негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неоче |
| мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио ком |
| е премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с ис |
| стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Госп |
| у тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на |
| је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и |
| му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се |
| ом, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад |
| о с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} У |
| ати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусни |
| тког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала |
| ија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало по |
| ља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим |
| кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на |
| ли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола |
| а бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ра |
| лиже, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамиц |
| , и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени |
| оке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се |
| у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница |
| итисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу с |
| ољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту доша |
| најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу |
| чињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечи |
| злети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, ј |
| head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле |
| кренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње |
| јим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се м |
| не ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета |
| ма стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n=" |
| с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом |
| асност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све устано |
| у је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда |
| ли и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онд |
| ио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно |
| ући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства исп |
| и сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p |
| азбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала мла |
| стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} |
| стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје во |
| х.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и |
| ше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужн |
| имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, |
| «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се |
| е долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, |
| ој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то н |
| и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двест |
| чи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је |
| чког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео |
| 1_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, |
| положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је |
| ред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела св |
| агали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог брод |
| неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину |
| е на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом п |
| ед њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштам |
| ха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагл |
| га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... з |
| — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино |
| умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачн |
| ога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране р |
| </p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди с |
| још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>На |
| крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од сту |
| и пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, |
| розници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајућ |
| било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирам |
| опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак м |
| за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни кр |
| брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака |
| х је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учин |
| ски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и |
| о, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</ |
| 9141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то |
| а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Је |
| м је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников г |
| свануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није ви |
| и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим |
| о нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак пов |
| } Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, |
| е, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио |
| а стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије до |
| е долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му |
| кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трча |
| гађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се до |
| крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске |
| е, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, |
| УМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у зад |
| но.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник |
| ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лека |
| још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста уд |
| ="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те |
| ору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дан |
| ко лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p> |
| широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSe |
| није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као н |
| морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрен |
| реко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> |
| ти одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало пос |
| стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно |
| нчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далек |
| похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, о |
| етом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у ди |
| циплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом |
| оста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па |
| е и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну |
| н истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{ |
| А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан |
| воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок |
| довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођиц |
| капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачк |
| у.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвор |
| чаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му |
| морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом |
| природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан т |
| брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помис |
| ћа тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p> |
| неки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и пон |
| /p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама |
| чић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клуп |
| тајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба |
| њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на уши |
| а наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне ј |
| „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постан |
| ђењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко с |
| ав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то |
| сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасе |
| моришта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошниц |
| отинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог ду |
| ала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног в |
| мо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дрин |
| нског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су |
| ру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим |
| на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с |
| на.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су |
| адског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа на |
| догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, је |
| шу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан |
| о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S |
| ан мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намер |
| S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду кома |
| исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 |
| ни и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасно |
| ло <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а најви |
| ебо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић |
| ни намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један |
| се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на те |
| није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате ре |
| лута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, |
| лог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времен |
| по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само |
| дина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би би |
| ела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима об |
| периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шан |
| д Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад |
| мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ван |
| ао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и в |
| ане!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Врати |
| инчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одгово |
| ње требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи |
| у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престравље |
| на, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и нар |
| а светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине по |
| т неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С |
| ма биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском в |
| епобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина груну |
| а принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се оп |
| тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је о |
| предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које |
| полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} |
| орелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из гр |
| а их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих н |
| ривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се сл |
| оснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше |
| ма без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он |
| пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво |
| д куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и рас |
| била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapt |
| а расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли с |
| ни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} |
| а два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml |
| не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи коман |
| P19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досу |
| и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да м |
| тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{ |
| каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отм |
| м држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио |
| зуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} |
| ринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико |
| иво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пр |
| њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сан |
| ид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, |
| , одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то мес |
| ина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после ц |
| о кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испи |
| оворило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, |
| тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници |
| е и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="sub |
| га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да |
| а Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом |
| тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је та |
| ко дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим позн |
| време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом |
| ена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p> |
| идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Ј |
| ан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој |
| г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, |
| отући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загле |
| нодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог ка |
| жи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «меб |
| ој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не б |
| нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање сто |
| аробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му ј |
| е је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с |
| ајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или до |
| сли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дуб |
| мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да пе |
| на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се о |
| ем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала пут |
| могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укочен |
| говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мреж |
| Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по |
| павало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене |
| хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на во |
| , према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и сам |
| ва око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај бр |
| на широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столиц |
| за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом в |
| дом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претр |
| с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу |
| ну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, |
| ћих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десн |
| спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али |
| ди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих дв |
| ао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најј |
| а оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их ви |
| знате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне |
| људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, |
| д ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под свој |
| чићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога с |
| с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху заг |
| тав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и |
| угачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Ду |
| по поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чи |
| ђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</ |
| аласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очим |
| оје немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друшт |
| кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и |
| а смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </di |
| >То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, к |
| S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, к |
| ачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пе |
| ни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по ча |
| ђи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте |
| ј организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је |
| био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаниш |
| усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио ј |
| гледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} |
| > <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div |
| к једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «зас |
| езно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на каз |
| ка пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречил |
| чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао б |
| га закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њ |
| дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште |
| !{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћ |
| леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један |
| а ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} |
| али!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим талас |
| капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му |
| дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под ут |
| а пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи п |
| не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може |
| S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих |
| век само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и |
| вати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} |
| бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један |
| ље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим о |
| тнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе з |
| и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад |
| х пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присе |
| и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе суз |
| могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</ |
| анка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар го |
| дражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> < |
| ом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с |
| јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије |
| подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити ст |
| ше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструме |
| е хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад бу |
| га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} |
| елећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхо |
| ићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су В |
| јљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p> |
| опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светко |
| ио потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је |
| е поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је |
| ала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време |
| велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још је |
| Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</ |
| ованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским |
| творена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем |
| утао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> талас |
| апослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на је |
| се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђави |
| само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су |
| аиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Др |
| но једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људи |
| ом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиш |
| безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С |
| сматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и |
| ој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, |
| лучај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним кора |
| азе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано с |
| притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску |
| се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је |
| на карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица са |
| ила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач |
| законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p> |
| оче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војни |
| крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљив |
| свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S |
| ом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки т |
| осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народност |
| друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је на |
| е врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешт |
| ринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би |
| слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се |
| о њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је |
| валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем по |
| ћ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Зап |
| луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!.. |
| едног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић би |
| едног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад |
| да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је би |
| а инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слич |
| ш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хт |
| отивној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и |
| Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажен |
| осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на |
| прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свес |
| мо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су |
| и на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њ |
| е.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на |
| жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, |
| ледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> |
| преже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, кој |
| срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће |
| на прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се момента |
| pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исце |
| рлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да |
| арађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу до |
| који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p> |
| станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих |
| се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те м |
| су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се |
| е чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави |
| мрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> |
| есно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје |
| ко звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструи |
| крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је зна |
| се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај |
| орњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на је |
| е он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава |
| ији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се |
| лади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с |
| раћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је би |
| да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оже |
| а капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је |
| ка грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетан |
| <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапо |
| спекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редо |
| је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине |
| ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то ис |
| рица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone |
| избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> |
| да, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где |
| скање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био |
| и, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неко |
| /p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Оби |
| зи, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима |
| зи се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро |
| , само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на |
| ања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата |
| њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p |
| ве смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивн |
| забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продир |
| ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазива |
| часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио |
| еље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинско |
| ј „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут ме |
| гањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима ј |
| рилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак закон |
| простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!.. |
| о и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Изв |
| ава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се |
| ком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који |
| >Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лиц |
| онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с наб |
| Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type |
| .{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро |
| које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, с |
| ејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бе |
| такластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужин |
| <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и уми |
| жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се др |
| зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су т |
| мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предос |
| устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеј |
| разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух |
| адржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима |
| доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас |
| пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући бро |
| очи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садрж |
| и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, п |
| > <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускоч |
| биљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и по |
| Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером |
| и.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, |
| ења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се дими |
| лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.< |
| к се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - пи |
| на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му.. |
| очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дринчић |
| зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, |
| ра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} |
| њишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем |
| една одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{ |
| ских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, г |
| ма, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скоч |
| ора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђи |
| кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крај |
| д новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један |
| обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSec |
| с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа з |
| се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{ |
| чи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> |
| а, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози зао |
| им колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу |
| истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше не |
| се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господи |
| помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где ј |
| тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим |
| , у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто вр |
| наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, |
| ог и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а |
| ду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му |
| ти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и по |
| .{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави |
| ростору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Ни |
| они да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и с |
| Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је |
| , он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| вљати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за не |
| ом два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало н |
| е на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се |
| ару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један |
| е, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу је |
| е.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно за |
| и заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде с |
| од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом |
| ао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешир |
| </p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од |
| е, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкави |
| иљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у |
| > је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одла |
| ним успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је не |
| } Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, |
| жели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се уга |
| p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло дове |
| ао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог се |
| {S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било |
| вост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, |
| своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Спомени |
| Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики |
| шетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гоми |
| омна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом |
| ољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрн |
| и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спру |
| само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак о |
| в и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан по |
| >То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога ка |
| зи да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, |
| се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је |
| б, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо н |
| је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако |
| висти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновено |
| раде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који з |
| ац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко |
| трчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи |
| шен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степ |
| Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког |
| , златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивили |
| нду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, |
| апред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за |
| о Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теж |
| ог јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одј |
| ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављу |
| уло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра |
| стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један |
| , радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава |
| У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} |
| ...</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помис |
| апетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет |
| и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи |
| путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истр |
| т удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, |
| најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и |
| д му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужас |
| уштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег |
| а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и прест |
| а своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у |
| рвозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, |
| д њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p |
| ојави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари кап |
| нца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и |
| ма се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве |
| а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Д |
| носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" |
| свим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као пл |
| с само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио |
| ан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
| их гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна ст |
| се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толи |
| праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена ж |
| ешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону ус |
| ишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадање |
| изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, |
| да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ов |
| робље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкам |
| ењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом преч |
| ке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да пом |
| , и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова и |
| ко се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подив |
| су угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обича |
| ом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи |
| крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, ма |
| мановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу в |
| ја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арна |
| азио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран |
| </l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и На |
| ој улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случ |
| месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то |
| не начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за м |
| ишта, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изг |
| малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже о |
| нежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазн |
| а крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уста |
| ин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без |
| вог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп |
| ираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отреса |
| еприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање |
| ршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало к |
| и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, |
| иле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и ум |
| <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p |
| рзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да |
| излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир |
| е Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комп |
| нагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савско |
| и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичн |
| , она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не |
| измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев |
| одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види |
| о је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у |
| реже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу |
| ируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном просто |
| ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан с |
| ко погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац |
| на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о све |
| с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази |
| свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Зла |
| „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком с |
| то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њихови |
| противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И јед |
| системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим |
| док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили з |
| ри Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на |
| уди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из |
| а и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек |
| ка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S |
| тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити |
| лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали |
| } У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две рук |
| >VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из п |
| брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на огр |
| за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебел |
| тле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се з |
| и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи к |
| лама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Др |
| бри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац! |
| давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљк |
| ао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни |
| е није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у |
| м се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пр |
| чић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је |
| ном.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је |
| " /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те б |
| d> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скуп |
| чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радов |
| и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини г |
| дну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид |
| као аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је цели |
| 27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S |
| е и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрч |
| т километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <p |
| ти <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве |
| ину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља |
| лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутов |
| е мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p |
| рудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, д |
| јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, |
| сао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није жур |
| е појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S |
| мо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакласти |
| ли да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, |
| торог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање б |
| није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смисло |
| нчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </d |
| И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од |
| ских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели ул |
| пац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејк |
| о ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет ш |
| ије у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропуст |
| ено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплин |
| лу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце |
| чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљи |
| еницама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне т |
| крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар |
| дна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да |
| понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{ |
| Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.< |
| ечима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Госпо |
| артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и |
| ражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и |
| онтуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p |
| тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, ка |
| пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао |
| се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радн |
| ико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринч |
| вање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче биват |
| авршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно |
| брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде б |
| , а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несиг |
| на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, пли |
| а то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да |
| утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у п |
| ма.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њ |
| >И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се |
| <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог |
| анице, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док |
| Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом с |
| р смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи |
| id="SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која ј |
| утим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="c |
| о сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновим |
| >— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, по |
| е у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода |
| асипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случ |
| од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обрат |
| рашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу.... |
| на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покрето |
| прију, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, гот |
| } Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је прол |
| ој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Бро |
| на.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се |
| иновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{ |
| >А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисл |
| их, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се пали |
| и било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у сам |
| погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо |
| о команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицал |
| бро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво |
| питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе ст |
| ао срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило |
| а уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмисле |
| подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи к |
| за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако |
| мена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито |
| њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на д |
| азак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндер |
| свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом зна |
| оду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом ре |
| и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: |
| грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грув |
| о се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точк |
| дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да |
| уми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам |
| но натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи |
| самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуд |
| брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе |
| ај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{ |
| ча град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву |
| ој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врст |
| оду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, ч |
| .</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из засе |
| p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Л |
| .{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Ши |
| најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукави |
| ије био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилинде |
| нда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење |
| ој заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог се |
| ва или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привремено |
| р и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се |
| </p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре |
| же добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па |
| авајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С ф |
| ојим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин вас |
| брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо ду |
| ичега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што з |
| то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његови |
| другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S |
| ој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је гр |
| тела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запеча |
| и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет |
| на?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њ |
| у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе |
| ромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамо |
| и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања |
| тов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S |
| сти данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони млад |
| <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и к |
| ом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру |
| афаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у |
| форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић ј |
| unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на |
| RP19141_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудим |
| окрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао саз |
| ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ б |
| је пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој го |
| вотом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уто |
| м болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном ро |
| узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да |
| повати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распу |
| ућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угур |
| ији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Њ |
| тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му |
| то брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </div> </body> </text> |
| атрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаш |
| офа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, с |
| кад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се |
| нчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, |
| их речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Та |
| авопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувиша |
| ји толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до са |
| догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да веру |
| {S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговар |
| продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше о |
| е бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно не |
| „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, ув |
| ледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елем |
| ржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Зе |
| "20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</ |
| нчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатл |
| ог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што |
| угог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборн |
| пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само јед |
| петан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи |
| оче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава |
| а. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А |
| Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господи |
| апољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз |
| ије самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети |
| дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне |
| ражавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена |
| до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, д |
| в поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучи |
| близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А т |
| n" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ст |
| лађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степениц |
| емунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као |
| , — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по бео |
| p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два веч |
| ана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских |
| души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корача |
| а у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламен |
| ви са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се пи |
| нито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и |
| а је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за |
| {S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега зак |
| онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три пл |
| етан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдс |
| а влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} |
| ликој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на нек |
| о се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које |
| ве младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да |
| аше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабије |
| ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео |
| ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто |
| ..{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће... |
| е, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им с |
| S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући с |
| и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља |
| њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе |
| добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се |
| ше ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди |
| ан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па ка |
| атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који |
| ежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане з |
| не су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а сам |
| иће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један |
| илизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домо |
| м и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div |
| у сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном |
| р би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у |
| бу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности д |
| оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује |
| е енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <p |
| ајмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb |
| е или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи те |
| чно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног в |
| умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S |
| ушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Сав |
| довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и се |
| И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао |
| о закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунс |
| ко Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разл |
| .{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас |
| словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је би |
| не му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до |
| нди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли з |
| оследњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дри |
| же вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с ч |
| а, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у веч |
| младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} |
| ток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило |
| била сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде |
| иви у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на з |
| ше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отва |
| њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неоп |
| или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потв |
| човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жал |
| p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и кат |
| души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њи |
| и се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског |
| рила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена |
| Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми т |
| n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и |
| SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближи |
| се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до |
| кастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и с |
| з које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади ка |
| з које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било у |
| н и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над кој |
| само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевт |
| мах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним живо |
| ићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се на |
| оме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се и |
| ринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара |
| лу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном |
| ао у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се го |
| ивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p> |
| истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је |
| бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод |
| кад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушају |
| ти на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од ж |
| у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лука |
| 41_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима сте |
| е и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као брода |
| и код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, св |
| с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш |
| и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <p |
| месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n=" |
| а госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом |
| , у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест бил |
| рташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{ |
| бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно! |
| ој страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко |
| где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..< |
| њи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавн |
| укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак п |
| еколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим |
| љина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била он |
| и ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, |
| А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се |
| е палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко ј |
| Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у прир |
| ог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Пр |
| ака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и |
| убине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у |
| ајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један о |
| ака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмара |
| } Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су в |
| {S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом |
| p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, |
| е, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњ |
| ма наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни верова |
| опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} |
| и, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту |
| представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси до |
| ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно |
| већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, рад |
| ео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему |
| бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и |
| где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зн |
| е једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће |
| > <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомен |
| е глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се нав |
| догледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени |
| ности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се |
| видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, посл |
| им обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у кра |
| То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их п |
| глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</ |
| ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђ |
| године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог |
| опажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног дец |
| о:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ј |
| алан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна |
| едном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају сво |
| се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још изви |
| е свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној вели |
| ого других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само о |
| м полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар |
| {S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плов |
| >КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао |
| јој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било |
| > са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шета |
| у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива |
| оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљ |
| но мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио л |
| еме мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети |
| овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако |
| сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу о |
| њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прек |
| на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пош |
| е тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али ни |
| .{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p |
| иждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једно |
| себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот |
| му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, < |
| предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи |
| ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао дес |
| кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен моз |
| беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење |
| чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те |
| <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, б |
| 141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудил |
| у фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега |
| скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и |
| абављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.< |
| , и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би с |
| p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пуст |
| беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> |
| ко привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено п |
| {S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрн |
| спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одје |
| ћ није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све см |
| качких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито за |
| з преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну мину |
| лијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно к |
| ту, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница |
| напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхт |
| упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а др |
| е имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, |
| е загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило |
| штвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање |
| а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција сма |
| реног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за стол |
| који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> |
| чим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширин |
| <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било |
| ном долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а |
| арати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, |
| ећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним ч |
| јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, кој |
| без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јама |
| оје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управље |
| нуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од |
| сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро |
| ек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мал |
| нање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спуст |
| према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана.. |
| у, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би |
| ији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада |
| самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у уну |
| ти и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, ко |
| ао да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се |
| ве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>К |
| су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} |
| е челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих |
| лене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она |
| {S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих |
| ако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врл |
| не објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вин |
| ме добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га |
| почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велик |
| Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.< |
| тном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи м |
| бом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Р |
| о потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста сна |
| у.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног мал |
| еној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно |
| са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за |
| > <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у ист |
| у негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> |
| аје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јак |
| се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у сам |
| ом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом |
| томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао вре |
| мак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бо |
| ао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судиј |
| лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло јо |
| кретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта |
| е прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <h |
| во море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — |
| Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место ниј |
| ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваш |
| а му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смиса |
| </p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би м |
| дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне |
| ји су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на тру |
| тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му бил |
| а нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима ут |
| е, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S |
| рио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био |
| зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Др |
| ју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим ч |
| се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — ко |
| ну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија |
| вог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву |
| и непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ог |
| увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пош |
| ита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, |
| се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег |
| кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n |
| епити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном т |
| оста у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, н |
| и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и |
| оврсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу |
| но под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочава |
| осно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широк |
| згонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале |
| ерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и култу |
| обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступ |
| још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То ј |
| у, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади промен |
| као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај |
| ешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрн |
| о за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за |
| ти и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седе |
| зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се |
| та, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне |
| у причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свр |
| су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{ |
| апетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода |
| ја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дрем |
| о зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукл |
| го место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, оп |
| ребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значај |
| у поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек т |
| је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра |
| але повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста д |
| } Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају у |
| ест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једн |
| бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави п |
| а би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону по |
| поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња |
| ијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна сре |
| је откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морск |
| гласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p |
| аје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p |
| ти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редов |
| подину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспав |
| ћу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као де |
| тању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да б |
| стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог |
| као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се |
| ак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засвет |
| и, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, |
| и Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао заг |
| ад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређе |
| S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у |
| .{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је |
| ужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S |
| дао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и пред |
| ани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{ |
| је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с |
| тар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлад |
| ст свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у пра |
| ло наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> |
| p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао н |
| је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу |
| је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чиј |
| ад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако ј |
| , и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен проз |
| ете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и в |
| чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара |
| повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом |
| е могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа ј |
| е руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе.. |
| у клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежин |
| ног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S |
| уче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се |
| глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Р |
| <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господ |
| ру сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчма |
| ље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као го |
| ме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравиц |
| иже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло |
| у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се п |
| и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су |
| ом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким |
| лави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђе |
| ву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минут |
| леко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати она |
| } Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли |
| ј вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, |
| ву: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио |
| у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, |
| звукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, |
| ји просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Гос |
| лом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како с |
| за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше. |
| тара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност |
| и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.< |
| запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами |
| ави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити |
| она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора |
| његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш |
| илних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу. |
| згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случ |
| ило лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, не |
| ава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Панду |
| чић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и |
| ао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо |
| менту, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало |
| еовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душ |
| p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се |
| јана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сети |
| он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у |
| ха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га |
| најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога |
| песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети |
| х топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, |
| Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вре |
| заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег |
| г сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити |
| ум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчи |
| пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог |
| да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења. |
| естима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сум |
| стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на през |
| их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брб |
| аштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ћ |
| из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, |
| а једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није би |
| жња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која |
| наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му |
| олико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" |
| сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубље |
| не наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања |
| епостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар |
| кочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муње |
| алази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако доб |
| јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника |
| о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније |
| мтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на д |
| ену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом прист |
| , и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуств |
| ад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће би |
| извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне стр |
| и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у во |
| једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после т |
| етко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно и |
| S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва |
| кочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се мога |
| на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћуд |
| се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени |
| <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погаш |
| зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, к |
| а доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он |
| помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава |
| > <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан |
| који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим ск |
| несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а |
| } Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, |
| градског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минут |
| Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салон |
| а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точко |
| стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским |
| рата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним ви |
| рзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с дв |
| акала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад ста |
| е.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњ |
| тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто ст |
| ан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да ј |
| уд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, |
| ну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>Т |
| ици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код ст |
| токе буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, |
| обом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредно |
| саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестаја |
| чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да ј |
| ана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан п |
| здарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milest |
| ли.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра о |
| и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до |
| шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била |
| авао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубин |
| <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе твр |
| он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| черњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{ |
| едбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на к |
| дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на |
| јутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о сво |
| тње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> < |
| кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могући |
| олио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђи |
| асном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузим |
| и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и |
| ицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринч |
| ни на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав лова |
| ило лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> < |
| анизоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један |
| ед станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто т |
| <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се пом |
| за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неп |
| тео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони |
| је без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана |
| ли путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стра |
| чи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим цел |
| , где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим коли |
| поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Д |
| кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао ср |
| агради кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеш |
| жмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!. |
| њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху по |
| ина избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" |
| вуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, ба |
| , и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, |
| лете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кол |
| утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду |
| давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и слада |
| и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе тала |
| Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред о |
| је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које |
| а се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S |
| оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су |
| н у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробо |
| евој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев |
| исила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљи |
| састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе |
| b n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је |
| ништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за с |
| ек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се љу |
| равац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два пре |
| {S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, ниј |
| <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и поне |
| еливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристан |
| једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук |
| би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, |
| лог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на |
| {S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S |
| него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, |
| популарније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> < |
| о се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> пој |
| ед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави |
| рте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није |
| аци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оц |
| с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дри |
| старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница. |
| ари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се та |
| недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме та |
| мо жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродар |
| пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана |
| живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег мах |
| е окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с |
| времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечи |
| к назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окрену |
| ама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се нази |
| Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одјед |
| љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другов |
| рестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p> |
| е под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрв |
| "subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситни |
| ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене |
| једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капе |
| се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> ко |
| косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на |
| о, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог ча |
| при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у ос |
| улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и |
| рос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у |
| г себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност мо |
| едном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мал |
| леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна |
| е еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким |
| ка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није |
| едрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац |
| ђици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21 |
| шли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с ку |
| а кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе д |
| зрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње с |
| итељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} |
| , прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш |
| ди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољ |
| , које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.< |
| моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе |
| онструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежу |
| оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на с |
| чић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред ца |
| извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирал |
| ј се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жи |
| аша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није п |
| тине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> |
| и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопствен |
| калну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, доби |
| почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан мес |
| огућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом |
| д њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се п |
| ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жесто |
| ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" |
| положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана |
| абаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагу |
| ек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати |
| еја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу за |
| ат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе |
| бале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шет |
| себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташ |
| ини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућ |
| задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше |
| а, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала |
| и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Т |
| се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и |
| адало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, ле |
| долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мам |
| ...</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редов |
| кулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врат |
| ио на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега |
| а културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове |
| осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у ст |
| брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујућ |
| служног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за го |
| будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, |
| онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе |
| истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је |
| осматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разли |
| зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се |
| ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је оп |
| дмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене ам |
| и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај т |
| омене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али |
| астави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекај |
| експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хте |
| p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује |
| утак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде к |
| затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у прир |
| задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за |
| оманду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостиј |
| под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, |
| ари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у пом |
| у.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављал |
| г што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало ше |
| а њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спусти |
| том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали гр |
| еће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према т |
| врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="s |
| о рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз |
| вањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање |
| о ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида |
| на локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особ |
| .{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone |
| м, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед |
| ико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане п |
| обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у ср |
| редмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који |
| том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродско |
| нутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој з |
| сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крил |
| „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у |
| м као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђ |
| е објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу ци |
| тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Др |
| јекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бел |
| лабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да |
| их и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} |
| окретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвото |
| И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник |
| сове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих дога |
| нчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n |
| у материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти |
| и већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни |
| м и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{ |
| ..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непо |
| едне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с о |
| ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и |
| , који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских плани |
| на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед не |
| вало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S |
| у своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> |
| зору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поч |
| ти како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађење |
| временој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштањ |
| ироднији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у ј |
| и својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови дока |
| уморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је леж |
| едати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако и |
| емуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и |
| аша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који |
| а чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије |
| о наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p> |
| кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без |
| ала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у |
| вет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима ра |
| дрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{ |
| он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љ |
| не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запал |
| ликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове |
| ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светли |
| јасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена проз |
| добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам! |
| зазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Вел |
| ло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом пр |
| то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе к |
| езано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприл |
| никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се ур |
| сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све так |
| вијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело |
| нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмир |
| , стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, сил |
| ај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као с |
| нео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежн |
| одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и д |
| бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с |
| гле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред но |
| ар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени |
| пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} По |
| на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на |
| де се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин запо |
| заборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога ј |
| вима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве |
| Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да м |
| пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини наме |
| ини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, |
| којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под терет |
| последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубил |
| ког кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом м |
| ају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош |
| S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је ком |
| а неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и |
| и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар им |
| гађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново з |
| ово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше |
| у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупе |
| кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више |
| > <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да с |
| нао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћ |
| .{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p |
| ладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших |
| а смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и в |
| у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је тека |
| конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је |
| к највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој затал |
| /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњају |
| а снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе д |
| гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажале |
| ојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуца |
| свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и р |
| морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, |
| емском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћ |
| ти увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично до |
| ваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде на |
| > <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог бе |
| од његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маски |
| а цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље |
| до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лаган |
| велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано остав |
| са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он оста |
| значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с поглед |
| е осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих |
| јекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Зак |
| p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа св |
| м, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се не |
| народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{ |
| бавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p |
| орао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га |
| већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ре |
| <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раниј |
| ће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржава |
| дном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој га |
| мосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У п |
| су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — зна |
| ћао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава ј |
| чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, јед |
| е пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чуд |
| ања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на вр |
| нској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрен |
| шој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у |
| н и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете |
| тао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не |
| мрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава коч |
| пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој |
| је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном |
| оћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе |
| лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на |
| А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Ј |
| Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му ј |
| тана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, ве |
| вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p |
| који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака |
| у, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за з |
| дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад с |
| те, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности |
| о и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице |
| .{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понек |
| ажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом |
| ерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, |
| дишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p |
| грли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио пр |
| лед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао сне |
| е било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он н |
| љама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— К |
| те, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> |
| нао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу |
| и шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се |
| редни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно |
| остијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а висо |
| им успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Ј |
| ок су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво |
| балу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем |
| ијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине н |
| здрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновни |
| тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађив |
| м у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то ника |
| ст и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рође |
| би с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генер |
| <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузет |
| ва строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући о |
| Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>В |
| те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски |
| ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га б |
| но бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим |
| насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго са |
| настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу |
| ару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њ |
| о до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дри |
| је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погон |
| на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} В |
| тегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе |
| же сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са мо |
| ош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измер |
| е забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућут |
| сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се |
| но добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред |
| ....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и |
| /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крм |
| pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је |
| ак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да свак |
| има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} П |
| ски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија |
| S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад |
| Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се |
| ујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или сп |
| бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђи |
| се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива та |
| ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма |
| S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.< |
| е хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{ |
| м, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, ка |
| ича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан п |
| њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и има |
| олом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што ј |
| ло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, он |
| е јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимов |
| ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао ка |
| том!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма |
| је, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при то |
| <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари |
| ло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом |
| амог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не м |
| вим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има љу |
| је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватрен |
| вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана |
| е у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора на |
| а свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред. |
| аспусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p |
| , или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> < |
| мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у нео |
| а се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом бр |
| ости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић с |
| у у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами |
| улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, |
| чана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније |
| актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Куј |
| равилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, ка |
| у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији |
| ледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души п |
| тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Пров |
| ег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, ка |
| покојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који |
| p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света |
| е мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{ |
| агорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а ча |
| е време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз |
| и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских р |
| матичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, оста |
| ашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физи |
| ти у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" |
| , која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину |
| али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, |
| љ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштић |
| прудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кне |
| вом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се д |
| чиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обал |
| тију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица б |
| рбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се |
| о банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набуј |
| угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио с |
| етлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући |
| гло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у к |
| ознао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљ |
| д неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде на |
| еби.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедн |
| А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој уж |
| атастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и ње |
| омену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, од |
| , прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколи |
| и, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај посл |
| а...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна |
| ља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо и |
| дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку п |
| у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} |
| неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај |
| седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање м |
| сле прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И п |
| е лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује |
| е што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и г |
| ли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак прет |
| инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у |
| нава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагл |
| сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а |
| ано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, кој |
| снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудн |
| цане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и |
| оспа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког р |
| позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter" |
| ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер с |
| е радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што |
| ровидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рид |
| оји је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесом |
| му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било ј |
| /p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, |
| рхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али ш |
| од утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га |
| трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро |
| дном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки чо |
| ост и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на |
| , шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код стари |
| у девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је |
| андски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француск |
| сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој о |
| рхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «кв |
| вог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је |
| војим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево |
| и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега по |
| еповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једн |
| помиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас цело |
| гласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, |
| во постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он |
| "22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли |
| ак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног |
| коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најза |
| д се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтин |
| и:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велик |
| при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у |
| ност?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преобр |
| о уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна ист |
| и начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној п |
| Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва пре |
| ла, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао. |
| седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, о |
| дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опоми |
| ами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости |
| угом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући п |
| н и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове |
| </p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у после |
| не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плав |
| овао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што |
| аћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из м |
| и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом |
| има без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута |
| рати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљ |
| премљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за |
| и, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са |
| осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажел |
| а, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити |
| а милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собо |
| дом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, |
| рини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком прит |
| ити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако |
| е стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» |
| им трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Њего |
| ру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сас |
| рмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породи |
| чић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је |
| само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако |
| о падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми |
| не тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није прест |
| тра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било |
| један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу |
| p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостој |
| остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, |
| и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузет |
| стављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који |
| раму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршав |
| боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера |
| , уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p |
| рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" / |
| о место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности мат |
| згова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац |
| то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како |
| а кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега |
| еју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од к |
| асти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, ка |
| 1" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У хо |
| к по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео |
| живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике |
| ар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Кап |
| </p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш до |
| род од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он |
| , подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, |
| уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу ма |
| паде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринч |
| ка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу за |
| есто пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, кој |
| г.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио су |
| ознаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. |
| Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писк |
| талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију |
| рнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мр |
| меља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега цар |
| } Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тиши |
| алимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа |
| о, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мут |
| смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште |
| осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге |
| смејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSecti |
| о везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отп |
| брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километ |
| е он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже |
| /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и после |
| {S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на к |
| то се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искриви |
| Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурл |
| ead>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је д |
| тли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио |
| није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста |
| аћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси |
| овољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често |
| што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут би |
| рао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>В |
| али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну |
| дино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њи |
| жен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, |
| а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у |
| је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свег |
| до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објект |
| о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гла |
| вим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: послед |
| пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фото |
| рође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устав |
| војчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад п |
| ошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају |
| је улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрз |
| канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова разд |
| ршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», ко |
| је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за ц |
| тео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозн |
| аво он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети |
| ао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека |
| могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S |
| јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча |
| амог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност |
| с, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лако |
| бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да |
| м то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и а |
| страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари ко |
| .{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера |
| р да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим параброди |
| бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који с |
| о прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало |
| су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагут |
| и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђ |
| tion" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у |
| ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је трен |
| хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдач |
| осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима |
| кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту |
| рикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим |
| писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Ус |
| а.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да |
| рале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од к |
| то лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко |
| се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је |
| случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог т |
| њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на |
| ане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, д |
| и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника |
| мити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би мора |
| о да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из |
| ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се мора |
| ла своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десе |
| атак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и |
| утак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му |
| "> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да |
| аслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, |
| е малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи бе |
| очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41 |
| зну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине |
| е га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава- |
| ије могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Вене |
| ринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио с |
| {S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се |
| ало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} |
| етања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бро |
| > таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко |
| пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним |
| јући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гоз |
| се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махни |
| колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат п |
| љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и саврш |
| засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је в |
| прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну |
| следње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како |
| ње билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао дово |
| {S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да |
| ли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се из |
| је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочит |
| ивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним |
| атраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону |
| м погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љуба |
| ле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па ниј |
| а.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Ни |
| и.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао п |
| и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било на |
| ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| њао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојнос |
| апетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар |
| чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је |
| ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љуб |
| му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су п |
| лог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, а |
| понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног п |
| , чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку |
| аксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно у |
| агрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак наза |
| таништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацан |
| али од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} |
| споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, |
| је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>М |
| еђу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> |
| то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно зал |
| .{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSec |
| није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и пот |
| ечити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више |
| утили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрат |
| тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — |
| сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио је |
| лупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје |
| е долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било по |
| } И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p |
| радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати |
| е очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста д |
| ажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа. |
| ног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало жив |
| шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му |
| {S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најрани |
| оманди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!< |
| ва шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на |
| , обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, |
| ићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране |
| м достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспав |
| реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би д |
| ма на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јав |
| жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А ра |
| мењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игл |
| таницу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, сам |
| ко њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тр |
| Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумња |
| е малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бе |
| аницу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали н |
| рати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, |
| кон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и п |
| е дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесн |
| , лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> |
| и их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањи |
| ши и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад позна |
| нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари нед |
| врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаб |
| Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} |
| Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="2 |
| ао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне |
| изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и о |
| ла котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му |
| у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех |
| /p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима |
| ти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један да |
| Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борб |
| рвој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима |
| ри, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему |
| ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S |
| ри«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских |
| тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну с |
| ме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још ид |
| реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одј |
| њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а ста |
| ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од |
| ти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пођ |
| <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се с |
| осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ног |
| рчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једн |
| под шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју. |
| воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише б |
| која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на ком |
| право обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто м |
| , дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времен |
| еника више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буд |
| него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах с |
| ни, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим д |
| дње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Верова |
| овник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осме |
| њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржава |
| е зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p |
| те зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То |
| ка љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!.. |
| ара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим |
| тарих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занима |
| о и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма који |
| изала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирањ |
| тво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, |
| јама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или как |
| рође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш јед |
| словима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну повр |
| ијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, је |
| с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...< |
| у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за |
| вему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали г |
| , вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао |
| врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико ми |
| месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандск |
| к одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао |
| сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнут |
| S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у се |
| ора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети ши |
| с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед зако |
| нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови д |
| уна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У ду |
| забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах о |
| е.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад позна |
| завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин |
| реме боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p |
| а се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода |
| RP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу |
| ана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се мора |
| о рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић |
| осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> |
| лашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог |
| ма...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Д |
| ађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обуч |
| анија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна |
| зио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само з |
| смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А |
| <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао |
| ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни он |
| и се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} |
| м сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе |
| столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али |
| у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, з |
| еника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрн |
| ешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно |
| жног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте |
| не у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је |
| аш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, ка |
| > једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> |
| кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну |
| и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с |
| верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S |
| елог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах |
| и остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у |
| !...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} |
| ење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер ни |
| а се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са нај |
| одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице |
| еше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глуп |
| , које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео д |
| е му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, |
| несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за |
| а другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допа |
| <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} |
| озити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он |
| .</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</ |
| о бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И |
| S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице исп |
| а, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж |
| } Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно из |
| јвише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава |
| обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помр |
| лед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње би |
| е ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав дог |
| че ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бро |
| платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смр |
| е на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, од |
| вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непо |
| о у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и |
| имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радов |
| рогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њ |
| ти, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као прво |
| ретвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би ста |
| шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће о |
| човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка пре |
| се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се нас |
| била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, ово |
| под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко зари |
| леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p |
| о испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујн |
| било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упи |
| му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му |
| рд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <p |
| а убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли ј |
| његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на на |
| Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло. |
| бразима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом изм |
| сио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле |
| свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му |
| лао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код |
| итиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака. |
| оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, |
| и не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необич |
| е занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати |
| и моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“ |
| ије пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуств |
| њости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчи |
| асима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизал |
| пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и мал |
| варене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањ |
| сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио |
| следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n=" |
| Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посм |
| сто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају |
| есе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ве |
| а се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витиц |
| тнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела з |
| тити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад |
| господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додео |
| ељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div |
| пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бр |
| ање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или |
| кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два к |
| арим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} |
| вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и пол |
| ти у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> |
| једном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав |
| ни правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа |
| мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад тре |
| но уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у ос |
| све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг в |
| ознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде |
| икама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и и |
| ио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна ус |
| има.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. |
| , љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали |
| ет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзи |
| ар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слоб |
| ма по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони |
| ерију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву |
| е сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоме |
| увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигу |
| е би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око |
| , док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за т |
| да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, |
| је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна |
| беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је р |
| р не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из ч |
| ко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дув |
| ста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се |
| во пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична доп |
| бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи о |
| о њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> |
| све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пи |
| , били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, д |
| су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер с |
| адо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журн |
| тављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе де |
| својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин в |
| нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети м |
| брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало за |
| есет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до |
| ите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су ре |
| под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која г |
| а размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S |
| ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним ус |
| пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој |
| ног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима |
| непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су зани |
| ми са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љу |
| >Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео |
| ти ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, с |
| дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под |
| на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} |
| путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране. |
| {S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд с |
| чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса п |
| <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с прив |
| иганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не м |
| наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред ли |
| алимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, |
| е.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним |
| а, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчи |
| е, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље |
| ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »го |
| шки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време |
| мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, |
| pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и |
| спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, кој |
| } Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им с |
| те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногам |
| но позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, ве |
| дан једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те ду |
| његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и ни |
| е добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложа |
| е стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило |
| возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни |
| следња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се т |
| , још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> < |
| ти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазр |
| ед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа |
| лог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики пут |
| ов, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налаз |
| сти, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, |
| имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на де |
| ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић мора |
| трчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спо |
| очавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан |
| орама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао по |
| тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Д |
| е је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима с |
| имњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безб |
| ра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{ |
| о ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кући |
| ијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу |
| вали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољи |
| са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било |
| увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанс |
| талеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији н |
| д кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а |
| и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} И |
| зад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, ал |
| а је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефо |
| инију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде |
| азад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута |
| роватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — |
| , врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну сал |
| и за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако |
| и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му |
| е Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тиска |
| и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну |
| лаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и св |
| {S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његов |
| ен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо б |
| нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи |
| учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из о |
| за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз |
| то стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњо |
| га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и |
| мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, туж |
| име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужн |
| пас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ с |
| м, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утон |
| асвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликоват |
| "subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру |
| ан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру |
| ући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n=" |
| аком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту мех |
| ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније |
| збезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или |
| on" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толик |
| он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет с |
| вора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фа |
| p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрум |
| ј успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само |
| вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га цел |
| на грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио. |
| ви да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње да |
| се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене |
| и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, в |
| ани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако |
| на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско |
| стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња |
| познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n= |
| а ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| а лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирн |
| и и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царск |
| гони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их к |
| довати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!... |
| брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано по |
| тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о ј |
| учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигр |
| сне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић |
| има возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, у |
| од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозн |
| долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лаган |
| ију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марков |
| руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit=" |
| о, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је |
| раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на ду |
| ремена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни с |
| му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је доб |
| нао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће |
| ти с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Ма |
| подин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину сво |
| раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промица |
| олу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођен |
| никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог |
| ејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} |
| кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне ду |
| у, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао |
| , тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону |
| одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некак |
| опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на |
| ути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у неко |
| им витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врат |
| рви пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, доше |
| дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На против |
| ађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} |
| зненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} |
| и са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи у |
| су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Бил |
| брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} |
| д му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени пок |
| ркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он |
| </p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, до |
| Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама врем |
| се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а |
| рата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, н |
| мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, кој |
| г белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је од |
| аступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да |
| атила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким поја |
| ргани правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек ос |
| лико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других |
| јближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и опл |
| и, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку п |
| врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно с |
| х отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у |
| даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се. |
| лили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он |
| у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био чо |
| мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало град |
| вим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад |
| ед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, за |
| “ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и |
| ваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама |
| узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допад |
| но: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!. |
| им возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пу |
| {S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло |
| а и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју |
| речило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гор |
| могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он с |
| м погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи |
| је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни са |
| се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S |
| помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на |
| даде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну |
| <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И разми |
| анској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна |
| до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је |
| p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму прир |
| еним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све рад |
| командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се |
| страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају пси |
| нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим к |
| Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у трен |
| пак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. < |
| з разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесе |
| ивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући |
| ица.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште. |
| ати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударат |
| од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седе |
| љубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му |
| увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што |
| и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повра |
| <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу пор |
| две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> |
| огло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ћ |
| д куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем д |
| лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му ј |
| екали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p |
| вога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није и |
| ха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао м |
| чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су |
| пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што |
| ешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа г |
| више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Спољ |
| ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од сто |
| и буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, |
| подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је |
| не прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочи |
| ло звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последњ |
| ану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопара |
| о спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала. |
| са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{ |
| ласе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно б |
| кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему. |
| један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, та |
| езбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издр |
| неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је |
| дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо |
| ве свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type |
| службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и |
| е!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напр |
| спомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад о |
| чана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађ |
| ше.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа м |
| обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалн |
| и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Замори |
| Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измења |
| отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, је |
| ојих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} |
| } С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасн |
| а, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> |
| ја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, |
| иди чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му на |
| ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље с |
| он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одм |
| дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био |
| ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у |
| причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из пре |
| када више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз |
| ="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише. |
| уше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог за |
| у се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао |
| а пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод |
| обније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само |
| тку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А |
| /head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземн |
| са!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад |
| рала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни по |
| , па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије п |
| пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њ |
| ирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору |
| е одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник |
| и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> |
| и за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit |
| "18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати повер |
| толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</ |
| ише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И до |
| предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се д |
| мисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радов |
| вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, неш |
| сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити |
| је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам м |
| е није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико |
| ма, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је го |
| преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли |
| } У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </ |
| , доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје |
| же и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обеле |
| е, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се |
| о-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир |
| орена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме |
| не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не |
| је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, |
| ерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћ |
| м и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са днев |
| кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе пл |
| преме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода и |
| душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није ум |
| >Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се нала |
| о леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за |
| тих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у |
| ма!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени с |
| д очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују с |
| ао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина |
| , онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом н |
| одни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветр |
| око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред |
| после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне |
| очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, |
| ше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде |
| док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, п |
| брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капет |
| у лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног и |
| гом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p |
| е су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући д |
| терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </ |
| ћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и |
| it="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад н |
| м капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а кр |
| отово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом исп |
| врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пут |
| очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за |
| ом ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам из |
| А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p> |
| човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад ун |
| ородничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну |
| релазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала |
| оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радо |
| обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог да |
| чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се д |
| оложење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на |
| коро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете иг |
| Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и |
| <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и |
| и је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволиш |
| леда.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у |
| > <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу |
| ику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, |
| у, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била с |
| „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родит |
| њавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести |
| заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света |
| пирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време ј |
| ко му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а о |
| реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да |
| {S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њих |
| су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме |
| сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио с |
| сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, |
| а има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала |
| ао јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{ |
| .{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својо |
| е и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико к |
| своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она у |
| нили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком жив |
| ако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter |
| роду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене |
| сматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари |
| учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — за |
| размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспа |
| вском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде дово |
| .{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном |
| срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два к |
| очела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих |
| но негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим не |
| ло само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту бил |
| Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, кој |
| су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да с |
| ешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p |
| азболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити |
| pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један кам |
| су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S |
| очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у ду |
| њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој ист |
| била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - о |
| ја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана |
| погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и ф |
| <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно |
| ави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахр |
| зио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси че |
| ник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слаб |
| и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није |
| вар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепит |
| рстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, |
| ва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо о |
| раг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још в |
| боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатк |
| ко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разуме |
| зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прв |
| тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт |
| за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био |
| ућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни вер |
| ира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> |
| и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Њег |
| ханичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Раз |
| вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> |
| стина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет |
| служног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете |
| то ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била |
| А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> с |
| а, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он о |
| њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва |
| а коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на ј |
| спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај |
| овиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах с |
| и, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с пог |
| о с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од бео |
| Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капета |
| Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурн |
| вати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у |
| итања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до |
| ићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! |
| скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари. |
| вица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом з |
| трачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огл |
| чај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Засти |
| згледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и |
| убав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену за |
| а: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледал |
| ави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим д |
| онца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебн |
| сет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати б |
| и брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, |
| ему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста т |
| сматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод |
| ок не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само |
| р с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} А |
| ешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S |
| лази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може |
| о пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, |
| колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} |
| га, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узви |
| ела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несве |
| Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и |
| аки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S |
| ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно се |
| их, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Не |
| м, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{ |
| је.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p |
| леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се о |
| м учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необи |
| можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возо |
| неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топл |
| лази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле |
| чанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и |
| е или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још ув |
| само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а о |
| ном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S |
| у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светкови |
| ека и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог ч |
| роби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мр |
| ош увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и |
| јима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који ник |
| живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: ј |
| ве, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж це |
| ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, д |
| јна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, |
| ало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> ув |
| о година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, к |
| ижа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете |
| а кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ у |
| зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Ника |
| би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће |
| а најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и х |
| внике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгл |
| p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чин |
| ир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим |
| "35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лаж |
| има је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни с |
| матра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута п |
| n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског |
| пред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њег |
| рски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнар |
| р да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су т |
| жавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицам |
| .{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом |
| .{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво |
| д незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, ко |
| снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше |
| блаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном бел |
| вање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и |
| а ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова нала |
| ровод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали див |
| вим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао б |
| е та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дан |
| рвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, ј |
| с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који н |
| душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот |
| нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад |
| {S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Чо |
| сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете |
| жмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и ко |
| и су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, о |
| е, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n=" |
| p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десет |
| исоко дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на ве |
| домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главо |
| Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био |
| стор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још јед |
| ину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао |
| му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quo |
| чанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га |
| 8" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојн |
| кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке |
| агано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не |
| се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасн |
| .</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - к |
| ти према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су с |
| ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан |
| ad> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се бу |
| он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси |
| треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p |
| успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради |
| рчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љуб |
| редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а |
| едне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и узду |
| евало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер |
| о продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог д |
| о крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопоје |
| истојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бел |
| >VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је дола |
| ог пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамн |
| дари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души |
| ине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурн |
| ла у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лаган |
| жала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, и |
| на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак т |
| ама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за |
| .</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскака |
| њу.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило |
| тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио |
| чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини |
| ла савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих ст |
| је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} На |
| е мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ћ |
| мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић напи |
| ва заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покре |
| и знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или |
| е, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он |
| умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широк |
| више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и о |
| Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло ус |
| ао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до |
| наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек |
| душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често |
| ве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће |
| ћи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{ |
| лог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито пре |
| Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артериј |
| осле кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по сред |
| сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не у |
| који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти |
| шења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само в |
| ати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница кру |
| Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвозден |
| ћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није р |
| еклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p> |
| , усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није пост |
| још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с вел |
| ирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с к |
| аде девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у |
| ке зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на дес |
| вог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо |
| над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку прел |
| ти Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих |
| илиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, |
| тајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора р |
| руги све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на п |
| ма надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако |
| Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> |
| дан простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле |
| сно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подра |
| {S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушно |
| ао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог дух |
| ктиву.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једно |
| ало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је у |
| да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души. |
| ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну н |
| оје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокој |
| емене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих п |
| оворити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе |
| и код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступ |
| ом дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том н |
| ај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он |
| S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да пом |
| ио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му |
| елики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновс |
| у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло б |
| изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће ув |
| так не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која |
| би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом заков |
| лава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земун |
| н.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је |
| едостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих |
| му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, г |
| ку, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедни |
| а се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, |
| столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трг |
| ике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изгов |
| најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас |
| . <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би |
| је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном л |
| несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, |
| свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа |
| ну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао |
| се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џ |
| или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише |
| ироким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе |
| и.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p> |
| цу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, |
| спод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала о |
| нди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског |
| > <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да разми |
| ubSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је м |
| , господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу зва |
| е казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ћ |
| > <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав |
| .</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини |
| ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!.. |
| и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што уд |
| се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца |
| pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца к |
| авала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако зва |
| чели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type= |
| ачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовник |
| давати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> |
| ла Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак |
| S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити г |
| док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру св |
| алеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерња |
| а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све |
| кога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде зате |
| у, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и б |
| о, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз п |
| шивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, |
| тио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Тре |
| них сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девој |
| ичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он м |
| .{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро |
| лаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, |
| вест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Јед |
| а би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, |
| оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, |
| ар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, мор |
| оспођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то |
| ветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у свак |
| а на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сав |
| арских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати |
| а и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је ц |
| н огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ |
| !</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вра |
| остало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринч |
| p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе пого |
| агано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавра |
| битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо |
| сећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом д |
| ја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао ор |
| и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на |
| рсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <m |
| топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир |
| не“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Св |
| а њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је |
| евао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љу |
| подине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И св |
| у.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог сел |
| Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена |
| аци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p |
| ећ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не прип |
| ете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од зе |
| тници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два к |
| дећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад о |
| ебне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрн |
| је писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донес |
| летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар |
| рија по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, |
| >Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена вра |
| Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Са |
| ав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала н |
| да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој на |
| е јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свр |
| слони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав л |
| а је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разбол |
| ост!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Круп |
| се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од |
| са, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчава |
| тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> < |
| на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору |
| та на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуч |
| м мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић от |
| и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрз |
| ице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и сп |
| тију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна |
| т поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није пада |
| ом две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте к |
| ....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који |
| и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S |
| ги..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним ш |
| озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> |
| ашном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, |
| же и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да с |
| после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осме |
| вали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверава |
| ом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отреса |
| слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано нас |
| чмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том |
| разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се м |
| мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав |
| теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питањ |
| ије имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с најве |
| новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Бил |
| нице за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао с |
| кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као |
| ав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне |
| ико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb |
| ићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашо |
| му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S |
| атле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније |
| тим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p> |
| дара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, |
| {S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издвај |
| ац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика |
| тнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар |
| одић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачу |
| освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог д |
| Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједнич |
| ај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“ |
| , оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, з |
| ла са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом |
| n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали н |
| д Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, |
| ака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић н |
| > <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та |
| , — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Кума |
| разним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго |
| живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било |
| аде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљан |
| ултуру и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове зај |
| варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топо |
| , он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ поч |
| , и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристани |
| } Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се н |
| у залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покрив |
| г малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио вр |
| нутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостиј |
| осподин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долаз |
| а једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, с |
| и свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједн |
| на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под топол |
| ла.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већ |
| .{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конс |
| тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S |
| ложење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту |
| хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљ |
| не у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пр |
| е на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, зб |
| земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девој |
| к на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла |
| и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а по |
| е из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, н |
| ог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места |
| усним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И |
| болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила |
| ге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и са |
| чита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он кора |
| ње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три пл |
| жене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за |
| за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш |
| својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којо |
| има...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан |
| својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад т |
| а више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеј |
| донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдс |
| а опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за |
| и сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја |
| паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" |
| абављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, ко |
| е ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола |
| и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље ви |
| стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова |
| спођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њ |
| /p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског |
| сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n= |
| етлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су г |
| усрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је ј |
| а ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хр |
| м на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и бе |
| има, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тре |
| ва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике |
| еме зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих да |
| тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и тру |
| ек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још |
| бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спо |
| b n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је пос |
| ке пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки п |
| {S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек з |
| ао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, |
| тана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо |
| е заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег |
| ло му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећ |
| н, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више З |
| ро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али |
| } Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесми |
| ује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру |
| брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, посл |
| ећ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али |
| би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који прек |
| {S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим кап |
| оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и р |
| с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао с |
| внштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидов |
| вни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну |
| бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се виш |
| до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је з |
| , место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, |
| још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, ј |
| {S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи неш |
| ка питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе |
| о у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, кор |
| вога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио |
| дничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ши |
| противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, |
| овска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капе |
| , а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже |
| велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешк |
| некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде з |
| да, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се н |
| -дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се изв |
| из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актим |
| овек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, |
| само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим прилик |
| он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара ј |
| дина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Ж |
| неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Вели |
| свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе с |
| а.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости |
| кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко к |
| машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположењ |
| уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну |
| е прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огл |
| е смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему |
| S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Каза |
| који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибав |
| тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту уда |
| рачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а и |
| ла леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних п |
| косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском |
| ве да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му |
| , он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на се |
| ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет кил |
| остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом |
| чали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехо |
| ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити к |
| он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом уж |
| би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужн |
| ад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског |
| с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари це |
| оклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; |
| очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим |
| статке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је ја |
| а на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станиц |
| мо атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не уч |
| дене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објек |
| и терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дрин |
| спитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други. |
| вијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, гус |
| м пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну |
| ре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује сн |
| ирем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{ |
| лепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробниц |
| дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла |
| чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се прибл |
| м у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вр |
| на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придр |
| га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одгово |
| ника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад с |
| оздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревал |
| од у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је т |
| се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би |
| ашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана |
| иким, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и ци |
| лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Вета |
| назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, |
| а време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњи |
| де им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у |
| а сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— « |
| људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би спосо |
| небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притис |
| а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што д |
| врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред |
| од Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развук |
| о, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у п |
| дски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— |
| се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед |
| помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер |
| сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цик |
| им је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог коч |
| падати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота |
| орелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је |
| манди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи доп |
| и све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више |
| о почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово |
| док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића |
| дину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причам |
| уњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим с |
| вола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су |
| уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав с |
| ном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «С |
| н, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стр |
| ју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Це |
| лели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запа |
| ници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспа |
| сад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <p |
| дношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придо |
| њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје |
| бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поу |
| огућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је |
| Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на |
| пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући с |
| ао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у рено |
| ојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног с |
| ина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да |
| својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова кал |
| чић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!.. |
| али, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су госп |
| , у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се занос |
| у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколи |
| етара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети |
| ку љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је мора |
| ново и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} П |
| а задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потр |
| није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о |
| витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата м |
| >Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n=" |
| .</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нуд |
| сно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим в |
| езно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама прек |
| пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најз |
| ну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чи |
| е примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша |
| n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у |
| које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згуре |
| покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом |
| одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се |
| доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бес |
| ји га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} |
| е из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао |
| би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало |
| нчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне |
| да и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</ |
| ма у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О ч |
| к лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то так |
| ребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од служ |
| у окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, |
| ђу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> < |
| етара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34 |
| едине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко п |
| у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађар |
| д Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, |
| малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом о |
| оји је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, п |
| ушевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоцен |
| ивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко |
| је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и |
| пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађи |
| дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе |
| ет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вин |
| говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право п |
| ек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и н |
| ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се |
| навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и б |
| е удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изг |
| ње за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој г |
| {S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину кр |
| својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети |
| емеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бро |
| е припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном за |
| феина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрна |
| олицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације |
| и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне конту |
| ади кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше и |
| ри и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...< |
| морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се |
| н скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као |
| авља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разо |
| гоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone |
| то брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пр |
| а, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама обл |
| дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S |
| у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће |
| .{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Зати |
| р, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види |
| посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш нич |
| х спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је |
| је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог |
| гледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је |
| ти међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, |
| ише ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му |
| у се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ но |
| екиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по |
| од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} |
| , а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад с |
| редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а п |
| а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вет |
| младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} |
| тем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро по |
| вима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говори |
| кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала |
| кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после сп |
| , и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао |
| И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој |
| мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сли |
| мушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, |
| јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називају |
| И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као |
| /p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивље |
| на Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек пр |
| и, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили |
| а је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} |
| .{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз гр |
| кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најб |
| " /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу |
| и крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лаг |
| јне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, ко |
| се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражи |
| посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точко |
| овеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после |
| здваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани |
| ија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућств |
| чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају |
| добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> |
| и сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао д |
| ј малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је |
| , шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Би |
| двратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Она |
| кама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар |
| путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке |
| нате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; а |
| , за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут |
| ободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одред |
| врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писм |
| олутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен д |
| животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицањ |
| ење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода |
| а нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из фр |
| ора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек |
| И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже је |
| е.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, |
| на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мал |
| нар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног гос |
| преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и сва |
| којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем |
| "33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољ |
| м сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — |
| p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројни |
| одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био |
| зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="2 |
| а се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према |
| рати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешк |
| кама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светло |
| ви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурен |
| су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и |
| ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, ш |
| заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p |
| ead>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђав |
| е паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је |
| жура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту рад |
| и, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ра |
| за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, пл |
| Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашт |
| тварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске ст |
| ићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки о |
| затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама сас |
| </p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како |
| кона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је нек |
| седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики бро |
| моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетича |
| н бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, |
| ма је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два ди |
| ати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> |
| д човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом наго |
| мани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, кој |
| у зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и су |
| Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, гд |
| "8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и по |
| ад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топ |
| еше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и |
| примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n |
| ерије не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је |
| другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механич |
| увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ш |
| ог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према |
| и крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по ко |
| и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и |
| им бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Кр |
| ћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви |
| е гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће спора |
| ог помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и |
| се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом |
| што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као ти |
| све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S |
| и, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Ла |
| имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике |
| тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити |
| ма временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеа |
| све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом |
| зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски жив |
| не, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбула |
| ике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, |
| ведникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом дад |
| ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хр |
| о је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао |
| јаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> |
| за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко мало |
| учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које |
| > <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у сл |
| тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> |
| а се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покри |
| али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама |
| о се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше от |
| и.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им |
| дну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ни |
| ћи? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десе |
| } Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велик |
| се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p> |
| реко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајест |
| е одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави н |
| дно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га о |
| умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није од |
| онос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво |
| а у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна |
| p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде од |
| олако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало |
| , и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао нег |
| ћ нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносил |
| чкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју |
| равску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иа |
| м сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце и |
| ћице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући |
| погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и |
| ло биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Стра |
| ући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и |
| а собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити |
| } Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкра |
| "43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зи |
| , због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зим |
| м се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, |
| шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцава |
| е дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене |
| ко је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува сам |
| озитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисер |
| тро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренут |
| , — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како д |
| воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа поно |
| {S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатни |
| .</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло |
| ла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, |
| pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти |
| а.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносил |
| љој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче |
| unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што |
| ати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом |
| е кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, к |
| нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи |
| не санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала свет |
| погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе! |
| тва испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичн |
| рва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дрин |
| и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где |
| нице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља |
| .</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се |
| аку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пу |
| муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане |
| агано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и |
| <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у н |
| грљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази |
| аурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Беог |
| где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чин |
| сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему |
| родар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{ |
| Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n |
| p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, |
| глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> |
| ужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Пр |
| ило је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, ко |
| ли.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра |
| аћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој ши |
| ло једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле прик |
| итро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он |
| да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и |
| и.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком др |
| а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му цел |
| од платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дуна |
| мог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забавља |
| ти, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише н |
| устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit=" |
| и и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лес |
| .</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера |
| а испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на к |
| Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз п |
| а једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски |
| , тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвише |
| то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="3 |
| ан љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринч |
| жњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С |
| ије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељус |
| му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он |
| а великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дри |
| понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање |
| а се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао св |
| и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних |
| село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове |
| гу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто |
| икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Т |
| је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава |
| родића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није мога |
| ода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дун |
| о старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је |
| ка, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на |
| чну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</ |
| У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пун |
| а којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> < |
| ећ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим |
| ави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стран |
| а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дрин |
| г мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласк |
| ано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су |
| н“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у не |
| дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста |
| авајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} |
| а дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој љу |
| пливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје. |
| не путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна б |
| Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчи |
| ним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена проз |
| 32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику |
| ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се ти |
| и.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се |
| олико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и |
| жење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на кро |
| позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни |
| о дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Гла |
| о испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на не |
| и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе |
| се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред огра |
| очеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промр |
| </p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одј |
| , сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једн |
| оји је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло дух |
| водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно траж |
| моран.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак р |
| а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одби |
| сује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају |
| го.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!... |
| вратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и |
| е с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег дога |
| .{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на ра |
| траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи |
| о на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе по |
| те рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="4 |
| тати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства ње |
| у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у |
| ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима ча |
| руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аероп |
| утак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрат |
| ом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико преп |
| !{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне |
| оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао |
| ћала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њ |
| е својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршаво |
| ош стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где ј |
| У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре |
| д.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим |
| , и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, |
| е таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно |
| присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио |
| није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, |
| е био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо |
| рзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом пр |
| километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгле |
| равцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне ла |
| ад.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, |
| акле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре мо |
| се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обал |
| ије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале би |
| ка?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није |
| потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој једи |
| часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуб |
| а више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су |
| њом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити |
| убе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала |
| око у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од В |
| ромене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону |
| ље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путн |
| безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруг |
| девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што н |
| се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај |
| ознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани |
| ику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу. |
| estone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недо |
| ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина |
| е, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама |
| бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од |
| едну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећ |
| с још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео. |
| ко потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се б |
| штеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз ки |
| ера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске с |
| ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерн |
| говом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је дол |
| лом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још |
| бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом |
| најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинам |
| или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове |
| неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му |
| {S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се ув |
| pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га |
| и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегован |
| ници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто |
| трали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбени |
| ватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали |
| , по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све сво |
| о друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под |
| према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажа |
| и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладн |
| станишта, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> |
| м, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу |
| негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и не |
| оз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се |
| чићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су |
| арским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегну |
| кше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дри |
| ва Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима ст |
| ући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав пој |
| своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p> |
| едним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружен |
| о пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, |
| ди.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом |
| S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p |
| {S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дрин |
| Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које |
| бично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвен |
| ју ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне н |
| тави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, а |
| егова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова фл |
| о прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвин |
| у је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад ниј |
| рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође |
| а дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, |
| управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није |
| , љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је |
| уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартов |
| два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку р |
| ледњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша |
| деалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимц |
| ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временс |
| Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велик |
| е више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако пл |
| и се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила |
| ицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива немора |
| де као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се |
| агом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S |
| реламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног кор |
| е од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли свој |
| во један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Ка |
| дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојн |
| ра раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која |
| београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било н |
| без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дош |
| тари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на з |
| .{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може доне |
| лики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, |
| отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног |
| света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском ша |
| едени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови. |
| о малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе о |
| став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом |
| здарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љу |
| кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љуб |
| оја живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изнен |
| не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимал |
| в нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после нек |
| <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у сво |
| попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обала |
| инчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у св |
| внодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним |
| жним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>ма |
| нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је |
| ахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} |
| , који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих проб |
| је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сања |
| опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} |
| дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу З |
| арским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба д |
| дено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и нај |
| внику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника п |
| уснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај ра |
| и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је настав |
| учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвор |
| <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим уш |
| е тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео у |
| и казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="4 |
| ни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивач |
| воту добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде п |
| еверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљ |
| мору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села |
| а узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе |
| свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готов |
| мисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни др |
| , који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза са |
| ешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није |
| боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом |
| ележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих |
| одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих ни |
| изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се сли |
| ечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни |
| ла од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станиц |
| а хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан |
| царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да |
| ких догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта д |
| исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске |
| рљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није н |
| , снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,< |
| том и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, св |
| о поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онд |
| дарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, к |
| шу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један млад |
| у, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} |
| је имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, о |
| ок се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу |
| ирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер |
| м путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће ва |
| би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад н |
| ји га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, |
| Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља у |
| је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства |
| г камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помис |
| ући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата |
| тупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дрин |
| за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим љу |
| > радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег |
| кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан |
| > <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није мо |
| а удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, |
| фера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је с |
| ца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило шир |
| алењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање били |
| ошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим живо |
| ражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{ |
| едбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо |
| собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице ил |
| ише није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило |
| ме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, |
| исоки и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој с |
| чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с |
| ила до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непоз |
| цну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче |
| , док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ет |
| вске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе грани |
| штама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре ви |
| базног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и дево |
| ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштв |
| ред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно р |
| рантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њ |
| дског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{ |
| педиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео п |
| вао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, |
| има.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само з |
| ва само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђе |
| је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би |
| , свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неуст |
| ило је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стеза |
| излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док |
| дефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир висо |
| а до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме нич |
| га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — не |
| изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} З |
| ова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш |
| то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је |
| ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успе |
| ао тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасн |
| ..{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — |
| } Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање |
| ављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морал |
| шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузи |
| агано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи к |
| а.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се |
| па.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашт |
| и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао види |
| а Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано д |
| рову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољ |
| </p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и |
| остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, |
| .{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да н |
| и боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, сте |
| а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и |
| де га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима. |
| у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себ |
| колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура |
| е по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која ни |
| p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отис |
| дно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане |
| високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз |
| да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту |
| свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је њег |
| било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што н |
| ечи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко |
| ом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима доса |
| > <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb |
| едне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} |
| !{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, |
| чи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог |
| времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон |
| а су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак |
| а то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве |
| ма, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залога |
| никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто |
| бичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући |
| је снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама млад |
| елим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type |
| видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаон |
| затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је п |
| да ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа |
| зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима.. |
| астао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави |
| ти.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их |
| станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и |
| знобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по сврш |
| о, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног б |
| пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши |
| доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са |
| улом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мир |
| 19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он |
| не не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда ни |
| ама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали р |
| Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају шир |
| раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за |
| ио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби конч |
| по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, |
| е буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, ко |
| му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> |
| ужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинско |
| екао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то |
| екој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио. |
| ана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с тал |
| испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може |
| љајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужаси |
| одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, сп |
| мњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније пос |
| пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, |
| удило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљ |
| добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мра |
| мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија гра |
| леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промен |
| есно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхра |
| ш једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко саста |
| бав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји |
| от.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то |
| оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и нес |
| ироко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу пр |
| целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Каза |
| о један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније да |
| роши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотл |
| о, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, |
| јске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим |
| зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива |
| алски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се |
| вљен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, |
| две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара. |
| лу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских д |
| у оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад |
| рављати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако |
| цију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у |
| .{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова |
| то и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе |
| .{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве |
| привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до пр |
| а поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </d |
| , али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у крев |
| тељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом |
| тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина час |
| .{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад м |
| дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</ |
| к су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могућ |
| у, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно |
| топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако |
| ље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином с |
| је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада |
| ="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, |
| гао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Б |
| јала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недо |
| се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све |
| } Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште |
| атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће вре |
| а да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испо |
| аву, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко |
| где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учи |
| p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршава |
| S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима |
| ести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном ст |
| је падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке п |
| емда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, |
| гарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од |
| а изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да |
| тичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом оку |
| е зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S |
| евојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануар |
| ноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав |
| штитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} |
| воју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је о |
| гао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још ув |
| релог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао |
| ништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод |
| ћања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, н |
| река, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који |
| е лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последње |
| кој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после је |
| покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одм |
| на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрач |
| врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, ка |
| р он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд |
| не среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
| ар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило |
| дић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Има |
| е жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} |
| он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица но |
| еко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{ |
| зе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвиз |
| нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео |
| е, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно |
| у је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати с |
| седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог пут |
| сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за п |
| путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n |
| вечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак |
| <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, ј |
| Section" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнар |
| ликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворе |
| пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета |
| ог часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама ст |
| дарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са |
| ричом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопула |
| обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиро |
| како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камен |
| тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и з |
| уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, уве |
| мар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се нас |
| а тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних де |
| тка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде |
| о одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на в |
| говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највидн |
| о је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког с |
| есну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад з |
| а презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнал |
| један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар |
| осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та же |
| је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и |
| ђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер |
| ном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је уда |
| љу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} |
| жином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пу |
| {S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра оста |
| : један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију о |
| оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан цел |
| у, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак |
| це, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су |
| чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмере |
| е смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенка |
| те.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве у |
| руаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен з |
| олива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије до |
| је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и |
| апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване во |
| даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве |
| ва, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има |
| т гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђу |
| те буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатск |
| ркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране вел |
| ене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се ч |
| ло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се |
| њући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непре |
| дари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар |
| покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S |
| насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још је |
| !.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у с |
| ше утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети заплива |
| за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележ |
| ног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и са |
| ене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у |
| за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном сас |
| је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Зати |
| >Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштве |
| <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва |
| држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је ж |
| ад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он |
| и, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могл |
| лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Д |
| а се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, |
| ја злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћет |
| ог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину во |
| засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узм |
| друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — |
| јком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" |
| коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно |
| х путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од |
| но смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, ви |
| је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дош |
| ке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушал |
| но су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих |
| и нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S |
| на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречн |
| паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико |
| есечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача |
| е бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које с |
| и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, б |
| анишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразн |
| кажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод п |
| ћству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом ми |
| а му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто леде |
| ове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> |
| зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с мор |
| авио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се г |
| вуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Др |
| жности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осет |
| на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карт |
| и Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним по |
| о што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дет |
| ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунск |
| љене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су |
| уњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење м |
| које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где |
| је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се |
| То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад |
| осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас руча |
| ека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разб |
| и највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других по |
| јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на ле |
| а велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински |
| ења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, не |
| на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, к |
| врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео погл |
| е испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи |
| ок је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, |
| ичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се |
| /p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој мл |
| е могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало |
| се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати м |
| улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну к |
| ао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад |
| пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је поч |
| <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је |
| о су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и о |
| топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и за |
| е, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, г |
| з се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег ј |
| S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се |
| орачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције |
| и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> нап |
| ка угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио |
| ађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> |
| њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појав |
| једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви |
| урно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао н |
| ило наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> < |
| их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, у |
| , давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде свети |
| у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мач |
| ети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком |
| реко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере д |
| вим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце |
| и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто |
| ринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретн |
| р.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд |
| госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког |
| е и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу |
| врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва |
| остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је |
| е тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који |
| вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, кој |
| лану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси пу |
| >То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмар |
| ао у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светко |
| х следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n |
| пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном |
| жаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} |
| обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мал |
| о Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и по |
| брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, гд |
| дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да м |
| >Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине |
| отсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом |
| .{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду ко |
| се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевит |
| ли леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...< |
| аспорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта ко |
| се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада в |
| кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручк |
| ош једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам |
| погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} З |
| река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог |
| </p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безброј |
| увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и |
| пори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неко |
| унском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја у |
| ише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... |
| с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право |
| ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који то |
| <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по ц |
| д нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер ј |
| адници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у ис |
| пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно |
| во ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита |
| ветковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом |
| дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана ос |
| аредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаниш |
| , у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, |
| ма истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у општ |
| у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је з |
| водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душ |
| ћи, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ п |
| нити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, |
| их, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пр |
| де.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milesto |
| о тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n= |
| наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p> |
| ила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дрин |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пл |
| следње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементо |
| села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да |
| е све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма |
| удњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађ |
| , не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је |
| вски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат |
| ст једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене |
| није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве смет |
| говарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруг |
| кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стоти |
| колико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове |
| гова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само |
| — «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и |
| а пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њи |
| браћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи |
| орен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и |
| задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном кра |
| ног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} |
| n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није своје |
| ти мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповед |
| вајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној за |
| животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње |
| слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао |
| слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чу |
| му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на |
| днику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Запове |
| ње на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се т |
| ује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то |
| о, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога пос |
| још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом |
| т часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном ка |
| гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много |
| } Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом п |
| осматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} |
| е девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати ст |
| едан врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима |
| е, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ па |
| и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, кој |
| ине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снаж |
| д је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучин |
| де кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу |
| м обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, је |
| е, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале дв |
| на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} |
| дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца |
| ="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, |
| а превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команд |
| та...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} |
| ирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без ка |
| > <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није |
| а разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском |
| е отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођ |
| души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати |
| еним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у свој |
| ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избац |
| јкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармо |
| ништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од |
| ије сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, до |
| ље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло |
| вало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништ |
| напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог |
| мао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног з |
| опама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирн |
| е, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душев |
| дан тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, |
| уће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се |
| лађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста |
| окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>В |
| јим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадес |
| теде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, |
| одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> < |
| достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривен |
| која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и гор |
| а, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуч |
| је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија |
| ничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаки |
| он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није има |
| p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, поглед |
| гођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учини |
| о да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се н |
| мирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе о |
| х пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој |
| васе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> < |
| сније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко ј |
| лу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудн |
| врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а |
| у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси |
| освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрека |
| јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно |
| дње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом д |
| чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Њ |
| тво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови з |
| де и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се пр |
| гледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и та |
| ега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица им |
| казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао |
| м ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње |
| ине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеје |
| е види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> |
| сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, п |
| неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак |
| азумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам чов |
| ослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродар |
| та у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотогра |
| n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно ра |
| с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} В |
| ласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло б |
| мња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопс |
| омну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш |
| е слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је |
| аше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуц |
| ољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати |
| окушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдн |
| и гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући п |
| ди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није зад |
| едан грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети |
| <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто |
| чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно по |
| ричама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као |
| вољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привр |
| , кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањив |
| је могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда |
| није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умр |
| и и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас |
| ветиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, б |
| које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима л |
| е радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да |
| ја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} |
| бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет с |
| ојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем |
| се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то м |
| р се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само |
| зам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно |
| прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, |
| </p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би свој |
| нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, све |
| S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способно |
| век ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није |
| {S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом пу |
| моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> |
| ре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд |
| редност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с |
| ј послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавн |
| рви адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаље |
| о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој |
| што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна с |
| аху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак |
| } Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо р |
| дине доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А |
| а лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души |
| куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у |
| тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене боло |
| већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тај |
| манду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од |
| збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је |
| а, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="s |
| ер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике р |
| уно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу |
| а озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са па |
| bSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницим |
| спева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре |
| .</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, |
| лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дак |
| тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb |
| а је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало ј |
| ица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извин |
| убити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љ |
| о дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихов |
| и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана мили |
| ази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка |
| капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се |
| снама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Маке |
| га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром |
| ератору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог |
| се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само ма |
| и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме |
| уству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико |
| <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса |
| матрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају ј |
| глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ |
| искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој буд |
| ова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отима |
| то пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математи |
| И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипноти |
| Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градс |
| у, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и ос |
| на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да д |
| е, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се |
| ика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајен |
| о над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, |
| у нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Г |
| ати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помо |
| унца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, ј |
| т је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекуј |
| у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девој |
| коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло с |
| изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресе |
| м одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па |
| , атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У св |
| му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се |
| ве, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «го |
| асјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од о |
| ар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само |
| вој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно м |
| одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбе |
| постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст |
| његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне с |
| А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене |
| оје је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> |
| највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву нар |
| мирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више |
| на уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Ни |
| е једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му |
| није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потв |
| у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут |
| у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по тр |
| е неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију же |
| чера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћас |
| да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и |
| е је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само а |
| е може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} |
| по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p |
| а, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" |
| S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су |
| удској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Сл |
| ано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, ч |
| понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Распра |
| па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и |
| е спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и в |
| ила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу. |
| самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непок |
| ката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра |
| е чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање |
| а, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још си |
| у», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разу |
| — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било м |
| е шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су ув |
| то се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ниш |
| боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дрин |
| амо из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сва |
| Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи пра |
| е чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је |
| ки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да |
| точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се |
| све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи |
| ом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађају |
| ојим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодн |
| оно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С |
| о своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња упр |
| ли разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопствени |
| а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштил |
| а чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим |
| рцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако |
| мисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста |
| /p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди |
| га је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, ди |
| ларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједниц |
| м љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Пос |
| а — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и п |
| све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за од |
| и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почи |
| рмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, |
| реме у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је |
| додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икакво |
| ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и |
| разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек |
| Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет јед |
| нију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, ал |
| ите!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђав |
| бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док дом |
| културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S |
| ј, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећањ |
| сковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16 |
| сетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав г |
| да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достој |
| улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме сн |
| обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све |
| није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле |
| у.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога |
| да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он |
| да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на |
| е време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, |
| и лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ра |
| оток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви живот |
| да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то |
| .{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало з |
| ст била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је |
| з њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуч |
| <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на |
| "14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вар |
| пусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, |
| S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издво |
| ик друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, |
| вима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чин |
| ни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно д |
| сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из дру |
| } Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био леп |
| на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале |
| менима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне |
| осматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно забо |
| ане се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појас |
| ли слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, ве |
| ложај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може |
| егови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове |
| ане реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били сп |
| их дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се |
| } Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а цел |
| смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а цр |
| it="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну ра |
| време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средин |
| де-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p> |
| су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који ј |
| сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, |
| сно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из |
| лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Б |
| километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће |
| прегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више ниј |
| ња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, |
| вљали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе дево |
| ругих покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није мо |
| ри све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбу |
| се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна од |
| аједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог при |
| } Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама |
| аза, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила ре |
| S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су |
| како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има |
| Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и кон |
| ост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедициј |
| свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и непове |
| ве друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и н |
| и крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, н |
| Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безли |
| } На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} |
| } Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламал |
| ом вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, |
| .</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дрин |
| <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од |
| тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врат |
| потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукош |
| ојој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, |
| на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо |
| е се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегл |
| , спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за |
| {S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу |
| аси?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:< |
| радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима бе |
| амообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек |
| то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим с |
| као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километа |
| рода хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако |
| тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући н |
| ћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, к |
| ему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у |
| е обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, ма |
| могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он |
| да, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трп |
| ромаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, |
| друбљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> < |
| раћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под |
| ар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и к |
| удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било ј |
| шени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSect |
| година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав. |
| ју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му к |
| а Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} |
| нарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом |
| дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту ј |
| аво тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, ш |
| 31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио с |
| о је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна н |
| знина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни |
| S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао |
| ам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања |
| ано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је |
| отиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње ж |
| игурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — у |
| азе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима |
| бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се п |
| , дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је |
| мо на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рође |
| м прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} |
| брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да |
| ит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екс |
| орачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</ |
| уће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распоз |
| али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен |
| ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пија |
| дним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепаш |
| е терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је т |
| р, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него на |
| а одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жељ |
| ут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, |
| p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљени |
| уђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за |
| овници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} По |
| који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и |
| ење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, |
| тарије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући против |
| имала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата г |
| /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што ј |
| кију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успе |
| м међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задат |
| пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало |
| гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здрави |
| тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном |
| текао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче к |
| о за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам |
| м на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје подн |
| је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је веров |
| не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на |
| размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која |
| р се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и |
| томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад ј |
| је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па |
| етан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му |
| Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе |
| 21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И |
| које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима о |
| о и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је |
| ридошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитив |
| претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упад |
| постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје сам |
| ља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и |
| ађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да |
| ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на т |
| , па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и пр |
| </p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажип |
| својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора |
| ен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S |
| та прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара |
| кости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер н |
| и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" |
| помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути св |
| очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих реч |
| нимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати рав |
| од бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после у |
| 141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до с |
| раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдар |
| своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дига |
| јте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се |
| г саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... д |
| трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на |
| 44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног о |
| сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање б |
| оворећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S |
| Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни д |
| ражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад с |
| , верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калиме |
| ћ хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико годи |
| ло много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, теран |
| најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p |
| же гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту |
| </p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је |
| свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на против |
| еснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у н |
| !</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у под |
| ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правц |
| смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа об |
| а, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, |
| {S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се луди |
| ут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко |
| мун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па д |
| еображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с време |
| вна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успомен |
| ћи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи |
| сле неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад |
| укну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног |
| а знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се сп |
| 2" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И |
| више, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ног |
| је.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у по |
| је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног прон |
| ј команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостај |
| д Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника |
| сти.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боло |
| оменом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му |
| обље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче од |
| .{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокој |
| атских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, |
| ог посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш |
| а сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жало |
| } Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, н |
| на са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има |
| и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погл |
| ан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетан |
| ио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од |
| о на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе |
| е и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа. |
| лико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Д |
| зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубље |
| свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, |
| опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама п |
| најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене обје |
| н пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто тран |
| обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако |
| .{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згари |
| S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б |
| писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси в |
| сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин |
| } Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао ј |
| e unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећ |
| задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма как |
| ро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнеж |
| ="SRP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у уг |
| ног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави гл |
| /p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој с |
| врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиг |
| на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</ |
| ати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља мог |
| осила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечни |
| уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити |
| исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајањ |
| маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређива |
| овно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико по |
| утка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му |
| заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну. |
| Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над |
| угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</ |
| ребало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем |
| је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пр |
| старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би |
| глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из |
| верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек са |
| ж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у |
| одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у најв |
| твртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану |
| мрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спу |
| све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић н |
| та.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом |
| етове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div t |
| а гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких ви |
| м, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на крив |
| е испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревал |
| ти у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин |
| ње и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допад |
| и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је в |
| за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је ве |
| што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, |
| је својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и са |
| адан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дри |
| звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали је |
| оје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина |
| упним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли в |
| своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p |
| знутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <d |
| еколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, ко |
| n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снаж |
| вај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних л |
| заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни воден |
| Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској паж |
| чини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним |
| вљен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су б |
| кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за на |
| се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} |
| , и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног |
| <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да |
| ва раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати њ |
| тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леде |
| и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ћ |
| .{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радн |
| ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића та |
| х је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила ти |
| ао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У |
| бележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пре |
| да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо в |
| мог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је жив |
| огасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дак |
| чега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, ш |
| тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узв |
| у оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде н |
| бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се врат |
| Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он би |
| но изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> < |
| ти се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али т |
| дмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и свак |
| што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> |
| оглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У гла |
| х покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао |
| дарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циган |
| и одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да |
| илике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S |
| убина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се род |
| е први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, д |
| .{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око |
| било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђењ |
| ма колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грла |
| } Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабав |
| ва, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Све |
| на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину |
| дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић |
| случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} За |
| /p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогле |
| .</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни би |
| <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане |
| је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло |
| и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку |
| и урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи |
| о, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је т |
| карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ ни |
| тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажн |
| да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је |
| ном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматр |
| кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећају |
| .{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, |
| био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и са |
| да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на п |
| Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још |
| еше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједн |
| тално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, ск |
| оме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муње |
| .{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је |
| јаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоз |
| а, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али там |
| о тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад д |
| ознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћај |
| тановници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} |
| купоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, |
| тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На про |
| , баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се |
| та с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} |
| кој форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчи |
| и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дун |
| вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И пр |
| цом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, |
| догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је понов |
| е смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио до |
| од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане не |
| искујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или |
| и то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности |
| ачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима. |
| ати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладни |
| одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пре |
| вотари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се |
| зива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообман |
| е!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се |
| ати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Та |
| а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и |
| ли смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак < |
| ња, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на ко |
| афе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласо |
| ко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште |
| е, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала |
| да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> |
| ..</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У |
| тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично |
| ем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој |
| d="SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више бл |
| у дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ћ |
| "subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није |
| екови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутр |
| е око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, |
| p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу сво |
| која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасв |
| му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он ј |
| а није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва ка |
| оме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једн |
| устити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај бро |
| набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београ |
| све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана |
| ло...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, |
| > <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме |
| плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина ист |
| е, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид |
| рашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дри |
| </p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај |
| ринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S |
| и његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне њег |
| , збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му де |
| } Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже по |
| , где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он |
| лом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Зему |
| ечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину сво |
| у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме? |
| акав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене п |
| ео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут. |
| га се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао об |
| о, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље |
| ва дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| оче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред т |
| о ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а култу |
| ана на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та ек |
| е, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Г |
| {S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала арте |
| отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на друг |
| дна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с дв |
| вали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стуб |
| а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за је |
| издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</ |
| последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао к |
| узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и друг |
| .{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за нај |
| а распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта |
| мо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никад |
| огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на гл |
| ја игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за |
| уљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је |
| природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази |
| улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен |
| стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И |
| рибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} А |
| евету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситни |
| дна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и не |
| је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p |
| њао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска |
| у почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са зад |
| бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на |
| Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припре |
| кса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са |
| то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме |
| ди су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи б |
| пота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску до |
| ла реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава |
| .{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђ |
| само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бро |
| ри том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај брод |
| акање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао д |
| га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива |
| /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, |
| и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док н |
| еочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити |
| м и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот брода |
| ади, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без |
| ction" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с о |
| уздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске |
| о влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је не |
| шави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свеч |
| да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне м |
| род прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је |
| апетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, |
| али ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао |
| мала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећ |
| остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубор |
| у увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад |
| Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор |
| и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у д |
| ема њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а |
| аде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог да |
| аповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загаси |
| је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати |
| <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на о |
| играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ |
| лупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином |
| n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина |
| сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, |
| главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло те |
| фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се прет |
| га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким наг |
| просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господ |
| једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} |
| ови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!.. |
| лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него |
| се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и ра |
| сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га виш |
| ницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту |
| опола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, сне |
| едише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег час |
| та нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Вел |
| има чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње |
| је човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он |
| тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му орга |
| доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа |
| машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола н |
| великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића н |
| лаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још |
| а другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесми |
| меник!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући с |
| какав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провид |
| ац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати |
| ети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег |
| за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, назив |
| су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n=" |
| постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — при |
| могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток су |
| су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S |
| су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне ш |
| у биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом |
| чини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај гор |
| м становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, |
| борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, |
| тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, |
| з реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава |
| кивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску стани |
| ано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завеја |
| а не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом |
| у у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је |
| тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, д |
| on" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} |
| кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или по |
| <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је |
| .{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, са |
| кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" |
| жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби са |
| зином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као |
| едном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разг |
| инчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледа |
| сти око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једн |
| је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| манциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и |
| , па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови поло |
| оји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се |
| а жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озб |
| једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, |
| , зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог |
| повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он пре |
| Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му на |
| иси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S |
| но зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, |
| ни у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих |
| арту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није |
| Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није и |
| екајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинц |
| <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седн |
| енице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе |
| спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S |
| огућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и |
| и је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод о |
| мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капе |
| {S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста |
| е!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо з |
| е, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дува |
| е бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола с |
| , до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче |
| роз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> < |
| од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк ка |
| ки вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зград |
| у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и с |
| ојавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво об |
| ела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од з |
| лик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ак |
| о је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{ |
| рви пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горет |
| а броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених талас |
| ећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству зас |
| ког града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова ос |
| ника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су |
| , пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" |
| е облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се |
| објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одла |
| има, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и |
| гра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после |
| .{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, |
| ало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, д |
| чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подр |
| једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио пра |
| та тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закуп |
| и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> |
| >Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни |
| је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само л |
| животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и |
| часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном ство |
| ве на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, |
| жаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</ |
| то тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче |
| вом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха се |
| знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле топо |
| х питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још је |
| собности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља ме |
| о онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} |
| едну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћ |
| еживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малакса |
| са по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учин |
| још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перо |
| се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док с |
| елом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собо |
| овести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му |
| ебе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле |
| крвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала |
| есно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајућ |
| е, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобра |
| сти дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло |
| је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад н |
| петане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад |
| ог рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим па |
| ко пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, |
| дом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Зему |
| ан од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како пад |
| <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у |
| , коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, |
| д напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним |
| едном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звижд |
| Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и да |
| товске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да т |
| за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се |
| аш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, ба |
| ца, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући |
| це, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, |
| треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити мило |
| иска отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> < |
| удима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао |
| Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Зат |
| ојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури |
| челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их |
| И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, |
| права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи с |
| ној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Нап |
| да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, кој |
| мрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледал |
| у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са |
| човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па |
| ки речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у свој |
| I.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он |
| е.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се |
| етлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила |
| уком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке неса |
| кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одје |
| а само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чи |
| , мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена |
| ик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собо |
| вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је нав |
| и, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је б |
| жи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>... |
| т у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничег |
| е, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Не |
| је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њем |
| лике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} |
| учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећ |
| а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, ниј |
| ађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима о |
| ана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S |
| <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледно |
| авља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се |
| језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урли |
| е.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља плат |
| S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилам |
| амо ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материј |
| Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очај |
| крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчан |
| пак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше |
| а је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече б |
| волише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, |
| орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали |
| де Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p |
| а.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и |
| не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта |
| ици, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у вр |
| >Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни к |
| ајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему |
| иромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, |
| так доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешк |
| , несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљ |
| } И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детет |
| ва химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних ду |
| } Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви уз |
| ма радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у |
| ринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су |
| егованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилегован |
| физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</ |
| е било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла |
| асан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, ба |
| и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена т |
| е до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати |
| зоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један све |
| потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у |
| тима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна |
| брати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек рас |
| ног зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је |
| кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо |
| расне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом т |
| ш неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, с |
| чног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље |
| била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само |
| и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу ј |
| мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није ви |
| вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је |
| вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он |
| ијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплименат |
| "37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</ |
| на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо н |
| сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти |
| ерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива |
| ици, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући по |
| м и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</ |
| који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред |
| аког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами |
| ике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао вла |
| што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постој |
| лазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштен |
| недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких от |
| им ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губи |
| им.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и б |
| рча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у д |
| ане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док |
| ођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара моза |
| чић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с |
| еданпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било |
| жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15 |
| I.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објекат |
| ршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго |
| брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити |
| , из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било |
| ражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му сне |
| е осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, т |
| на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разб |
| зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним |
| е лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи |
| о сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније |
| .{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на мест |
| и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, |
| ицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се доби |
| диште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, |
| старом у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који |
| заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади ч |
| ојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочиј |
| одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l |
| уљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла |
| аде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве |
| ије, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско освет |
| заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе |
| ебало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снег |
| ић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако и |
| ог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ва пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем |
| агоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" x |
| а кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, |
| акле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у сл |
| ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретн |
| Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог о |
| ачин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога |
| е радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што |
| то доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле са |
| И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети нов |
| и су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p> |
| азбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div t |
| ући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблу |
| н по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прег |
| о пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња |
| кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није ос |
| ивот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле д |
| и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци. |
| широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку стол |
| и одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А ш |
| отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он |
| тле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и до |
| да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу за |
| и после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно ј |
| бе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, |
| ао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о т |
| састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут ч |
| вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила |
| се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изн |
| чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе |
| зговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с |
| је. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука и |
| к од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих кисе |
| законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и н |
| ржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони д |
| Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могл |
| сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлати |
| ди и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на п |
| сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно с |
| нара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чува |
| недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, |
| мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорен |
| т, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни р |
| ек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, |
| <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помис |
| ко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан |
| беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала н |
| ати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} |
| лицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале н |
| града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећањ |
| па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и гро |
| и стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milest |
| апољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на |
| о задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни |
| е, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при |
| им девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова от |
| ог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно н |
| ар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, |
| сецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарс |
| је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревнос |
| ити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода. |
| лажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки |
| ед њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна |
| вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, |
| да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ |
| њу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и су |
| уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му с |
| ло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура ил |
| живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вел |
| ња.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и |
| у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече |
| било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђују |
| Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капета |
| једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене тав |
| га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстар |
| ле успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених ц |
| е може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекци |
| лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, |
| мо мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки |
| в се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали сл |
| с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и |
| рђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> < |
| и место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да |
| и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жу |
| омисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> |
| зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и пој |
| оманде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где |
| о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, ко |
| другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио |
| а и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било ср |
| добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчић |
| нути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кр |
| отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</ |
| а оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.< |
| лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше сли |
| весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку |
| испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на коли |
| кте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у |
| езадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред |
| ма!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S |
| , бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе о |
| као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зраков |
| е висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу па |
| је на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпр |
| омишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да в |
| о траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S |
| ретоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="2 |
| ђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за |
| у промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га о |
| и поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око вр |
| ће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На п |
| а.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа |
| S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није |
| одине не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошк |
| р му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обич |
| упним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак |
| <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се |
| с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена |
| д га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким бр |
| уло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посма |
| тран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве |
| чић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланц |
| ледњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог с |
| ашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са св |
| <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њ |
| ко ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти |
| ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео |
| хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке н |
| /p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак св |
| други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантн |
| својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубаза |
| старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилуј |
| домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и |
| ана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанст |
| е тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. |
| /p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> < |
| е, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} |
| о још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ |
| љи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Вр |
| што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, |
| нежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега |
| то време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млат |
| се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за слам |
| 2" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Др |
| и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је та |
| је?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца |
| а, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе пога |
| брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чиј |
| нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље |
| ио убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем од |
| апрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, б |
| аша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имај |
| таници, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на т |
| пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих пит |
| ше а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи и |
| есигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавају |
| ном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ак |
| т и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> < |
| ко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи |
| о у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о пу |
| лобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} |
| рати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на јед |
| да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар |
| редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је |
| и воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полициј |
| ште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога |
| стити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траг |
| у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време |
| ица.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Пр |
| , нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија зл |
| се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво |
| дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То ј |
| аја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте о |
| јој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} |
| гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у д |
| врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У гл |
| ила и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужн |
| љно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и просто |
| код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и м |
| која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступа |
| елина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки рад |
| а, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте ч |
| ни стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тр |
| уж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да |
| естајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близин |
| ог брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом |
| аби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то |
| д, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући д |
| мунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим |
| } Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бро |
| сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је |
| заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, ко |
| роке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих |
| вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, поди |
| розници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, |
| и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човеч |
| к, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као |
| а, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један |
| мањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити |
| лава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посмат |
| лерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се погл |
| који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао с |
| ле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипа |
| ети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађал |
| се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није ра |
| оз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу |
| вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно |
| И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво прат |
| ндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајућ |
| ео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграш |
| возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му с |
| запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причал |
| Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, ве |
| .{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми |
| асом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави д |
| укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — пр |
| синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог |
| мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До |
| агујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава— |
| ним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је |
| лас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењ |
| коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушин |
| великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођ |
| , за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само пр |
| у још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао |
| он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у |
| његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једн |
| се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћиц |
| у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топол |
| љем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а |
| ком шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ћ |
| свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозо |
| и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се |
| е?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после ње |
| ној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродић |
| шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и |
| > <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једн |
| али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с |
| вит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљива |
| о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику к |
| овини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног за |
| г децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и не |
| , плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су |
| , само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу мате |
| а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громов |
| о незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>П |
| тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, д |
| отпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потр |
| ом луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж цел |
| > <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопств |
| страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учин |
| а за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бе |
| ајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са |
| хтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> |
| авају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене |
| емске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљк |
| буди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на |
| тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакла |
| , а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погл |
| Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајућ |
| некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и про |
| вилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилего |
| ичећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мрт |
| лио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим |
| е лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцим |
| лаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут во |
| џарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћ |
| да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одје |
| х», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блуз |
| на кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</ |
| о и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок |
| ека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеј |
| осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабиј |
| дине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{ |
| аво за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, на |
| у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог |
| не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се о |
| их топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велик |
| је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на т |
| у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га об |
| жњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о |
| оге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb |
| х.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са |
| .{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рука |
| поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, д |
| вајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb |
| тања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загле |
| се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопам |
| у услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пе |
| од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — |
| већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то |
| рео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и |
| ја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не |
| ћ први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао го |
| »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који |
| б шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дри |
| вог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама леп |
| у, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пр |
| иће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покр |
| кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, |
| исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила |
| се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток |
| ини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запале |
| љене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да ј |
| х могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи |
| тног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} По |
| опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све уст |
| вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на |
| рена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, о |
| се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити. |
| ветове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га ј |
| д ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.< |
| —мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радник |
| јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то ни |
| ном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — прас |
| еде до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> < |
| у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p |
| рашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци |
| де, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без реш |
| , и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер |
| би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n=" |
| ом пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладн |
| еропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бић |
| ешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али ни |
| је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> |
| није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и |
| ера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на при |
| ад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у |
| и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у г |
| > <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спре |
| ић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне |
| д воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, ч |
| е нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земљ |
| него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чин |
| као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа. |
| ирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очиј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског |
| он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или ј |
| им могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној |
| свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, |
| :id="SRP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у |
| , и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад |
| лушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се |
| са, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго |
| ле дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S |
| њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непок |
| дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ао дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, |
| Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини мога |
| познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у |
| и крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки |
| сао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште паж |
| ама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета г |
| смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да |
| стојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проши |
| се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи предс |
| е?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и |
| салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, ка |
| бавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{ |
| грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан г |
| роз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу пол |
| о се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, к |
| тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кро |
| ог бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће |
| ску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задат |
| калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се св |
| ентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, |
| схлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако |
| како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у по |
| ко кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, к |
| ата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и |
| верење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих |
| ућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добр |
| љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати |
| у усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни |
| м скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погр |
| е, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} |
| д се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија бе |
| о је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле |
| лужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као |
| ан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа х |
| али дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купу |
| ити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бег |
| женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је |
| е, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет |
| ..</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој ус |
| војим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Д |
| наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то |
| ке у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} К |
| гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев |
| лима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је |
| {S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док бро |
| је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на |
| кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p |
| мца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право |
| је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и пов |
| вом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви |
| личну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, нап |
| људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капет |
| ар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос пот |
| то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасност |
| из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учин |
| ецембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечуј |
| им плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би н |
| , и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућнос |
| тикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично би |
| е стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали |
| очкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопа |
| озденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стек |
| ата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subS |
| на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и пост |
| упу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно |
| завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разор |
| ext> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног веће |
| колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог |
| тавља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на |
| еговог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Д |
| их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и о |
| же се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете |
| pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче по |
| о, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни гд |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тр |
| је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од о |
| и великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу |
| на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експе |
| цао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, п |
| к, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа |
| здваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови |
| пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као на |
| јашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су |
| о леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, ба |
| о по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај с |
| поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије ј |
| дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њи |
| — »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћ |
| ем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје м |
| је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђ |
| тницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмл |
| ређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из д |
| Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава |
| У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је прин |
| брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, |
| осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разреш |
| ио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им |
| асније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима |
| и своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју |
| јне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ак |
| агрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем |
| свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој в |
| осио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дрин |
| старији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте |
| дмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би |
| осађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним послови |
| ало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао |
| а редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики тере |
| доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, п |
| и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«< |
| шу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, |
| и из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времен |
| су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треб |
| ном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постан |
| дишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путн |
| не болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, ш |
| >Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова |
| } Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничк |
| блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се ше |
| ера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први |
| ера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и п |
| а га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команд |
| зо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није |
| апетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!. |
| гло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли н |
| о Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, се |
| p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — |
| ова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} |
| } Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котли |
| кли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је б |
| јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада |
| p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмог |
| тио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљк |
| ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп |
| м у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је ја |
| зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, |
| ска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расп |
| који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло ста |
| еђен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Над |
| ји мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пре |
| ксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући с |
| ено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним |
| <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те |
| еодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој стан |
| мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао н |
| е би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ств |
| о је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва |
| , тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу и |
| он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.< |
| телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="3 |
| се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није |
| у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедн |
| стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведри |
| акав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више оси |
| ина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> |
| ра, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковр |
| , и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари |
| ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не ра |
| опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних п |
| он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног до |
| а на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини ч |
| самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну ве |
| апила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S |
| Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечит |
| зашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени |
| будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{ |
| противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни |
| асположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак н |
| На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се вид |
| иције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дри |
| ило још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих |
| запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично ви |
| ека о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, |
| увају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед |
| p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засе |
| не мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на в |
| ије.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Врат |
| е.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокс |
| ипадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати |
| .{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела |
| јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим пр |
| , чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштит |
| а израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивн |
| одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке и |
| акићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на к |
| лежја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године |
| ецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверав |
| ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је б |
| јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој |
| ого природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се нала |
| току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна. |
| оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни |
| је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрав |
| н се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови |
| правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже |
| и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, не |
| ћ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зара |
| спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположењ |
| нчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао |
| ма <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би б |
| а се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n= |
| м друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с поли |
| ави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу |
| остаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако |
| до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с кугло |
| алом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан |
| зумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и д |
| је ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је траг |
| Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, |
| мовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најј |
| ова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капе |
| безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, |
| Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се заним |
| втинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, |
| то тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило П |
| <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се н |
| у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин на |
| емунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под ну |
| ом људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији ка |
| јена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, |
| он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} |
| и освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није |
| оке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко б |
| му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био ј |
| ен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и |
| некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слуш |
| и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...< |
| ловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког. |
| икад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде |
| гла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има и |
| едњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, |
| ло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Ле |
| се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у душ |
| врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала глав |
| сио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> < |
| брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дај |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, јед |
| у прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S |
| се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке |
| ом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати |
| а, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, ко |
| горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једн |
| по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ пр |
| ов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним |
| у били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S |
| нку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S |
| бијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдск |
| ило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу с |
| њајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан чове |
| ојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећ |
| мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да |
| то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, уст |
| сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме |
| а, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и |
| ј речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира к |
| ве тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" / |
| ликом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић |
| увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, ка |
| и се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови |
| рестрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једн |
| излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда |
| само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла на |
| } Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на ште |
| брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, |
| стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су бил |
| ј галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се |
| рал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиц |
| кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се ника |
| до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати < |
| о.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик грана |
| пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерв |
| алеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад |
| је створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би |
| о леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто |
| нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса |
| Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица п |
| д трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пу |
| побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у ок |
| том кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он |
| бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на д |
| еговог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било ме |
| ледњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велеш |
| <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали давље |
| и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањ |
| га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло |
| онетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он ч |
| та са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприј |
| оничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локал |
| бележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити зал |
| о се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет |
| дно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да |
| } Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је са |
| размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} |
| ишао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој м |
| ан дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју |
| гађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих |
| целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њег |
| нчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, |
| но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ли у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с |
| мо да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се за |
| д станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и с |
| т фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који |
| јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он план |
| емунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пуста |
| неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под |
| очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако с |
| сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, |
| о се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над са |
| на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капета |
| ожишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало |
| е особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло с |
| ки брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати |
| у и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бр |
| о често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничи |
| удар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак |
| } Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу по |
| у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно |
| иша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од |
| их похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар з |
| е само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради пр |
| Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове |
| е.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцо |
| ад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није би |
| се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће |
| а је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> < |
| ран сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочиј |
| нагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отуп |
| ке и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још |
| е могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n=" |
| упао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Др |
| малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, |
| је бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему |
| ек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, у |
| тво су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем мест |
| за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.< |
| паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао |
| то је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљ |
| се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то |
| е пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, к |
| да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно |
| ије то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p |
| та, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста |
| ..«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм от |
| му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб |
| /p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје ск |
| мео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прођ |
| пца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, |
| друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и о |
| еног џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде п |
| ју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске ма |
| ој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне ра |
| како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одв |
| ем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с |
| ћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе |
| а рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</ |
| То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, |
| етак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Она |
| чак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мар |
| е до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с |
| и и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани |
| та ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у |
| а Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да бољ |
| је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у њег |
| апетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звон |
| сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема |
| ом ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S |
| S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, б |
| оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети ж |
| обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почел |
| и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и |
| наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој |
| није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне |
| Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније |
| тепенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати б |
| , ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав би |
| прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепи |
| дан велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га |
| /p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и |
| кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и |
| ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погл |
| {S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а |
| чно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараш |
| {S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" / |
| један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју мла |
| моглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад м |
| посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залут |
| /p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и п |
| и безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек т |
| а, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долин |
| еговим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена про |
| сти су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају |
| ничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристан |
| муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само је |
| н ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже са |
| чура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први |
| појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне с |
| - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од жи |
| ле загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод |
| ом долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољно |
| ашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући о |
| сти маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни нај |
| шом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположењ |
| у већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари |
| е тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго |
| ставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде т |
| и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан < |
| одина, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Имп |
| ти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није |
| би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све |
| е госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога |
| а местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без |
| бучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упослен |
| ико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и |
| лики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких |
| Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и |
| гледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Заш |
| оз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави ко |
| т се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минут |
| ивот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког и |
| ци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролет |
| модно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим |
| која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, |
| пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас |
| у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимов |
| еки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је л |
| Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се ч |
| асова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекат |
| далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати |
| у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним л |
| едом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p |
| е спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, ко |
| ивенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> |
| !{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ оти |
| у његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена |
| журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим |
| бљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале дома |
| убљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све |
| сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на |
| ла, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Он |
| тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мисли |
| није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмо |
| н се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предх |
| реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред |
| жан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непому |
| ири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу р |
| спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, ј |
| ... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он ос |
| омућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, |
| ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгуб |
| } Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учит |
| Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића |
| мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у про |
| ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће |
| рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако п |
| >— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили |
| {S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам В |
| .... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за |
| мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је с |
| ио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су |
| звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчи |
| ога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само пр |
| тава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозде |
| м светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стр |
| p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па |
| страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Зе |
| овом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки |
| м дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту |
| ћи да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад |
| љу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто прод |
| ђе до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати |
| , ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изази |
| пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} |
| Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање |
| у осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народно |
| иферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за заба |
| ј друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је |
| ја погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене топол |
| једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би |
| чког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, гото |
| хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би |
| ем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - |
| онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору |
| гства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркасти |
| одина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покуша |
| уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушт |
| и кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој |
| себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бе |
| алази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанк |
| ила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед |
| тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни |
| је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по не |
| и, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост |
| ни увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божа |
| г часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долаз |
| Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој |
| , а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао |
| се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постоја |
| и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су свет |
| жда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече |
| а је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> За |
| стеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинс |
| е слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало с |
| S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао вел |
| око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео |
| м и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећ |
| Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се |
| игару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди јед |
| вот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осу |
| меја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао |
| вом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече |
| врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица |
| зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими.... |
| љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, ка |
| осле успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених |
| љивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шо |
| даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се ч |
| оследњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на вел |
| е редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео |
| тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер о |
| Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је т |
| чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <d |
| из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и |
| тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут |
| е.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</ |
| очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати о |
| јке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу |
| дима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} |
| братио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај ј |
| ама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у в |
| ахнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, |
| е се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није |
| раво пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична д |
| о бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи |
| притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњак |
| {S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S |
| - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова по |
| не стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче неш |
| јена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се момен |
| шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози К |
| Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" |
| ко не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И ш |
| вао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у |
| у.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њи |
| ешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су св |
| сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији |
| о време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полу |
| орби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе ген |
| оћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у с |
| све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно |
| сте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> |
| исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} Т |
| г јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на |
| д несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно |
| затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче |
| радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веро |
| ака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадр |
| д којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих ре |
| ="SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак уве |
| инама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов з |
| зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из |
| су подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p |
| ци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се д |
| имовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> < |
| ш тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране м |
| Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да |
| жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и о |
| ијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, ко |
| ким и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <d |
| м столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од т |
| атим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог к |
| но се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право глас |
| та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку о |
| p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дав |
| стрва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Др |
| да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара |
| не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспек |
| .</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на |
| на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку ст |
| </p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло до |
| >Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он с |
| {S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је прелам |
| све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако |
| и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек |
| ринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купи |
| или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупил |
| ?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да п |
| рују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само |
| н од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су баца |
| } Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је на |
| и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Дод |
| буњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девој |
| а и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан |
| ањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави |
| ли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда |
| , а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
| е: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која им |
| <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се ис |
| е трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитр |
| познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село |
| које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово |
| х побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у |
| нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју |
| а и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одрж |
| е, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до |
| х дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у ко |
| И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу мас |
| реди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није з |
| нца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста |
| Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек о |
| исала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и |
| алом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици |
| , и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом |
| амо за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и ниса |
| поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њи |
| ћ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће |
| ограда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто в |
| подина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— |
| ечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се |
| /p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунско |
| се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, |
| врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, те |
| ости према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су |
| се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у ч |
| елим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p> |
| о топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе ника |
| рзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готов |
| еровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> шт |
| ра, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и |
| ећ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Краје |
| ојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлу |
| ћ се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у д |
| леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним |
| буњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — |
| к преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и с |
| > <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио ра |
| а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке! |
| пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз |
| проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и |
| агано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, |
| с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Бр |
| помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да |
| ћи главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњ |
| ам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му с |
| ебапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветр |
| а.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у каж |
| ма врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала гл |
| на, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет сам |
| о подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, сам |
| ожај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као |
| једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки |
| се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке |
| лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај |
| дног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве |
| а, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је |
| је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опо |
| г и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapte |
| је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} |
| т повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он п |
| ="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} |
| ађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врат |
| и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином |
| г капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би |
| лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускор |
| у трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута |
| и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо с |
| ла и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни гд |
| p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему с |
| ј страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са |
| мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих оч |
| е тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало. |
| у Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна пи |
| } Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му |
| S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза гра |
| аса завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да г |
| ачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необ |
| Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер |
| и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак |
| аног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен |
| на нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адм |
| гло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се о |
| нског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом |
| ана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом |
| ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и б |
| а да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу |
| едан дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, ко |
| е својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мо |
| огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима |
| чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} |
| бања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се |
| .</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарск |
| оље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да с |
| о је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојст |
| е, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима |
| амо с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} |
| дници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у |
| ем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вар |
| ио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врл |
| звиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње. |
| м крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског м |
| ложаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“. |
| обом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, ла |
| чео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Г |
| ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клиз |
| ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједно |
| тупак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, доду |
| долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном б |
| сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликов |
| се му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, г |
| рудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити |
| млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту |
| агонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он |
| пита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћупр |
| поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној мало |
| кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мр |
| еђен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично. |
| ко није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у друго |
| оз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата наг |
| идржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим и |
| и бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у п |
| ече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па |
| ић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим т |
| жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену |
| а не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужа |
| а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић се |
| , на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и д |
| ита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој |
| штовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита |
| малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који |
| е и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање |
| ма на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и |
| век само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек |
| ћено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, до |
| да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји |
| р од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом |
| ници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!« |
| ла задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одб |
| њости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....< |
| коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином лич |
| иким тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене |
| ћи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвил |
| дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуг |
| тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле |
| олећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан |
| о управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не ум |
| кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се у |
| их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p> |
| ерује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То |
| д чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда |
| мијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, ко |
| ани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске да |
| дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполин |
| напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пуст |
| , а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без раз |
| > <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стран |
| полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло ус |
| а на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед в |
| кад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег ра |
| {S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као |
| е речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" |
| жасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крил |
| Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ов |
| S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да |
| се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу |
| !{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће |
| кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у кој |
| м испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће н |
| о јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође |
| а свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а |
| није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p |
| скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак пр |
| рло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим др |
| а, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вред |
| p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестод |
| ије хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S |
| .{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури |
| прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, пр |
| учне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је |
| {S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио |
| кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних |
| ајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</ |
| ечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на страж |
| би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечер |
| а за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажа |
| ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком |
| г мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима б |
| ли спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Ст |
| н прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и си |
| <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, |
| т траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али |
| ви!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и |
| сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и са |
| , за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту с |
| , он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му |
| жанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би |
| Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у |
| назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има исти |
| дрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све ок |
| а, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосф |
| породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећ |
| облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узв |
| та горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и к |
| т тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крм |
| е речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причо |
| справљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и но |
| то се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по |
| е он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочиј |
| ођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услуж |
| осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио |
| адње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и раки |
| ни реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пу |
| осудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном б |
| , скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих |
| станка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приват |
| дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p |
| ме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није до |
| ић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, |
| што су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Но |
| је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отво |
| мног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог |
| су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична |
| београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{ |
| оретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упија |
| свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то за |
| идео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући н |
| истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> |
| мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот |
| </p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није вид |
| сипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер |
| не, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не мо |
| испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помис |
| ке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њи |
| ови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <p |
| ан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спо |
| видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било |
| глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} |
| г себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења |
| зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечито |
| Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се |
| , на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну. |
| и на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су с |
| пим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида |
| њи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш бриса |
| де им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, |
| огао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, д |
| убазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићев |
| б звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксават |
| о се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с про |
| р, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с |
| бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јут |
| вршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да пром |
| ор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаш |
| етврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће с |
| p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене |
| рани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и раз |
| ти се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек обј |
| ђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним об |
| ћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мрш |
| се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Ал |
| ражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће п |
| ног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непо |
| p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари зв |
| у, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод |
| га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само |
| је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна пра |
| ц и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то врем |
| аспознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога |
| ађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслу |
| ир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове |
| али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{ |
| , коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог се |
| своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео |
| ед огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одм |
| тима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио јед |
| говани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађар |
| игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за пол |
| крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха |
| Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика п |
| овијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста о |
| изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли |
| писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пош |
| пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо |
| смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> ј |
| одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске обја |
| Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од вр |
| ну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је сто |
| ву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се д |
| о! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи |
| пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци јо |
| </p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и |
| вљује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочи |
| на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај госпо |
| кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} |
| отретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчи |
| , подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му |
| та ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да |
| се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно с |
| пште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, по |
| изима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају |
| командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан пр |
| ања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у пр |
| еже на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе врем |
| о ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после пр |
| тао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду |
| нара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p |
| и на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лаг |
| .{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара |
| кав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и залед |
| стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, |
| , да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и н |
| се трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописа |
| подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone |
| p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S |
| е иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић |
| чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а он |
| и друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједн |
| дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада нас |
| је и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, п |
| заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша |
| а најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промак |
| ико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" |
| јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, к |
| капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и у |
| атку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају |
| Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је зна |
| зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао т |
| дин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хит |
| гим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посмат |
| Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих да |
| та корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико |
| творити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао |
| кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.. |
| остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред |
| ених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно |
| ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду иск |
| м, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, |
| ј томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час з |
| ед јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде п |
| одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се |
| Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне |
| рачки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хте |
| жином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, |
| на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини |
| пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела |
| унуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Д |
| питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе |
| Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао и |
| учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, |
| д неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јест |
| ead> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљ |
| S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или |
| аво, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} |
| ених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњ |
| о на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и њег |
| } Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је |
| и од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао в |
| едило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашт |
| до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блешт |
| сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и |
| сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није м |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна плов |
| ебу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На бро |
| ављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као нек |
| кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био |
| ал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог |
| о.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући оста |
| о минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пу |
| ело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике ж |
| ом оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала |
| ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе |
| ом, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, |
| :id="SRP19141_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, |
| еве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкаст |
| 6" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну х |
| </p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно |
| дан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, |
| /p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једв |
| ти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, |
| је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Њег |
| а му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај |
| ећ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S |
| тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му |
| затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло |
| тменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и о |
| родицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јуж |
| ати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду |
| више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима |
| ко ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, изв |
| е траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочи |
| еке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а |
| адатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад м |
| p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопствени |
| налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га ј |
| н и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одм |
| х је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и б |
| страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови ос |
| горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, |
| ају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њи |
| /p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно разви |
| у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бит |
| се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом |
| се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре |
| лао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из сво |
| шао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, д |
| екире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, в |
| ина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души |
| вљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем спомени |
| сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </d |
| а, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, нарк |
| у ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима |
| и.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на |
| иво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег б |
| ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то так |
| n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, |
| , њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуров |
| после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано |
| не великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне |
| ео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до гру |
| нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола |
| , готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Сав |
| Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, раз |
| х провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, ко |
| ећ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском |
| се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао од |
| ане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у |
| ди једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене пре |
| првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла |
| сетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, к |
| у било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понек |
| гао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резу |
| ену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, |
| , па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване каф |
| Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ н |
| та садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на обра |
| дић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више н |
| , који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног |
| оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притег |
| дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог |
| а десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капета |
| у је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде |
| стог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, ви |
| ла љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} |
| и, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако ж |
| џе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздвај |
| id="SRP19141_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним г |
| светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала |
| у тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, |
| ље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и |
| мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи |
| мпе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, п |
| су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словен |
| у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месец |
| н целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлач |
| м, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо ост |
| мици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био |
| .</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са ж |
| ри, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког |
| рнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог тем |
| них питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с |
| кад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у |
| сцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, |
| час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље |
| у је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: ш |
| ва из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало |
| ни и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на к |
| не сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему друг |
| је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Ниј |
| купљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж це |
| ји је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било св |
| иљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо б |
| парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одмори |
| } Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет с |
| боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљ |
| т.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Зн |
| еједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само |
| ји ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скром |
| е вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" |
| ном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватају |
| ађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неоп |
| S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом ру |
| ешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољуб |
| нику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача |
| пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на К |
| и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко |
| у и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не с |
| </p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле |
| ака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с д |
| ека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу по |
| граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио |
| било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>По |
| на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је |
| руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута п |
| наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту |
| рио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео |
| ном сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак з |
| љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зим |
| чи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио п |
| а на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко |
| у сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се |
| несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{ |
| х, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцај |
| бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без вен |
| ора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету уст |
| у он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{ |
| а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо ли |
| а радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атом |
| дама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе |
| {S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завирива |
| греву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу пр |
| правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За |
| и мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени ве |
| них дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме с |
| мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновре |
| је је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово п |
| ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести |
| то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове |
| био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни |
| S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у ка |
| е десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице |
| стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка |
| рис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њи |
| ишта јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p> |
| ведник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити |
| иле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом сми |
| ection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, по |
| ик <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изу |
| к се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се нам |
| на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом п |
| о је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима |
| јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињ |
| мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако |
| о видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско |
| површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди |
| е зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама з |
| појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан |
| вале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одм |
| у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога |
| за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Дод |
| се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, |
| о се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и |
| бе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све |
| >И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства |
| ојам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте |
| не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокрета |
| гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту не |
| кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба св |
| целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најиск |
| исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижа |
| нка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га покв |
| из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство д |
| д се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи |
| е бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} |
| био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука? |
| био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако ра |
| Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, бра |
| по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто шт |
| мам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част т |
| иких река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле |
| а умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гле |
| аскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су г |
| о као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— |
| њем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на св |
| ао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је |
| само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} |
| део на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто в |
| нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако |
| а Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се |
| јске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док |
| е из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> |
| а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене кла |
| снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад |
| оји је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} О |
| е.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али |
| 5" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослон |
| <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био умор |
| свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи некол |
| н.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на њег |
| добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако |
| овник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је т |
| радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редов |
| реније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообман |
| жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ло |
| реме је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона |
| ини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се |
| .{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост пр |
| в предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, |
| једно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, ша |
| оји већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему |
| подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није п |
| мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане њег |
| зала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без г |
| орки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше? |
| /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под но |
| /p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на п |
| ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајућ |
| аре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S |
| и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до са |
| ас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он |
| шљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујут |
| не атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљен |
| ече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, |
| ав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради |
| каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна |
| </p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима |
| у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Са |
| а мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи н |
| познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај |
| е.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро |
| и собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није б |
| тупак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — |
| рачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се |
| ех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у |
| гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="sub |
| рок канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане |
| p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан лед |
| ке пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смисл |
| води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, |
| снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племени |
| у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> < |
| средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и јед |
| ечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не |
| к, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пли |
| ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не п |
| паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, |
| четком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не |
| од сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна |
| брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће да |
| {S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције! |
| к, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код |
| о велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић |
| а цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection" |
| ражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од |
| и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се тр |
| овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ |
| ињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се чов |
| ла су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обој |
| и својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде з |
| ог дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над н |
| !</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као |
| е дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао |
| ј!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у кој |
| } Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који |
| изма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} |
| га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, са |
| } Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му |
| изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале |
| ?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је |
| међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div typ |
| инуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и лут |
| нуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капета |
| ако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се р |
| и «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" / |
| е, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живет |
| де бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>П |
| жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово луд |
| слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p |
| је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Ду |
| у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до с |
| p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим |
| е грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти |
| оји је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији |
| љеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас |
| м душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје распол |
| га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама |
| ем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало н |
| еко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> |
| ило тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморј |
| ишта, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту ж |
| /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и |
| ја су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је ста |
| ао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје |
| а у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удар |
| , који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Заста |
| отребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобнос |
| само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити |
| ћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступа |
| за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и прост |
| ини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан |
| а и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више р |
| ачи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и |
| е мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартов |
| рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују |
| беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са |
| н је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у ж |
| је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш |
| Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети |
| мех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама |
| мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним |
| шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју.... |
| нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога |
| нас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и шт |
| ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у д |
| терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне топ |
| "> <text> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног |
| нула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посм |
| ј мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с к |
| андуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас |